Употреба речи остаде у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Изгледало је као да се некакав необичан пожар догодио, после којега остаде само гар... Сирота стока залуду је тражила по тој сувој пустари бар један стручак зеленога листа да њиме своју дивљу

Радован остаде. Пандур је после приповедао да је то најбољи кмет, да нема у целоме Левчу ваљанијега човека; а да му људи казивању

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

се и узвиси као кедар на дивану, но мало потом, док само мимоиђох, ал' ето ти га нестаде, нит му места ни трага остаде.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и врата и све што се могло одвојити поодносише, и кад пљачке неста, готово сви својим кућама одоше а с нама мало остаде. У то време било је у Ваљеву 24 џамије, и говоре да је било преко 3000 кућа турски’, а 200 хришћански’.

И они одоше, само до 400 остаде с нама у Грабовици на конаку, а ја, ослањајући се на оно што сам с Турцима у̓ватио веру, да за пет дана нећемо

Пођемо; од Чернеца пола сата одмакнемо; док у наши̓ лепи̓ каруца један точак, са свима паоцима сломи се, само главчина остаде! Ето ти нам сад весеља! Шта ћемо сад? Ко ће да иде да моли онога трговца да сад трампимо?

Сад Стојковић и Француз одоше, а Филиповић код нас остаде. Питам га ја: „Како сме тај проклети Француз тако да говори?

” (Он је мене често чича-протом звао.) Ми спремимо топ и око 60 коњика, пођемо; он остаде и код њега кнез Теодосије из Кнића, и са њима око триста војника.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Нису ти све козе код куће. Она се чини и не чула, само копа. Он поћута мало, искашља се, па опет поче: — Зар баш остаде у потоку, Маро? — Шта велиш? — упита Марица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко.

Деца ударила у алакање и у смех, да се поизврћу. И Сима се стаде смејати. Док наједанпут прснуше ђаци куд који — само остаде на чистини она гомила ћурака; ухватила се, па се претура.

— Хвала, господин-Бранко. Ја волим овде — одговори он као опржен кад угледа тамо одабране старије људе. И тако остаде с адвокатом у сали. Стали су украј и разговарају се.

»Јуф! Ено оног лудака још ту! Ено ували се!...« Пупавац с тешком муком изгамбуља из рупе. Остаде му једна ципела на дну углибљена. Онако мокар, босоног и мртав од тешког умора догамбуља којекако до свог стана.

— Знам, не да ти да се састанеш са мном. — Чисто зебем да не наиђе откуд... Остаде код куће. Чини ми се поби ону чељад... Ја побегох да не слушам. — Рчин човек!... — рече Страхиња.

— упита Радојка полако и снуждено. — Та ни сам не знам — одговори Страхиња и слеже раменима. — Остаде ли, болан, жив ономадне? — Ја једва... а ти? — упита Страхиња чисто бојажљиво. — Не питај!...

Зарожани се разиђоше, сумњиво машући главом и слежући раменима. Страхиња остаде код Пурка. Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник, Петровдан.

— Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове. И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан. Оставише га његови. Он застаде мало, па довикну: — А нека те, куме, нека! Наћи ћу ја тебе и сутра!

Ко га год спомене у Великој Врбици, свак ће рећи: »Бог да га прости!...« Његова Миона остаде самохрана с троје сирочади. Два синчића и једна кћи. Све једно другом до увета.

Бошко навикну на чељад да спремају вечеру. Све се ужурба и разиђе — ко у кућу, ко у подрум, ко у млекар. Пред кућом остаде сам домаћин с гостима. Поп Мића поче, онако издалека, казивати зашто је дошао са својим синовцем.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Није му глава од камена, пао је!... Јесте, пао је!... И он увераваше себе да је пао... Али на уверавању и остаде... Нешто му изнутра шапуташе: — Жив је он, жив!... Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!...

Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато... Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: — Господе! — рече он.

хвала ти!... А сад — Турци, тешко вама!... И запева: Оде Станко лугом певајући; Оста Лазар ногом копајући; Он остаде у пољу широку, Да га кљују орли и гаврани... 25. БОЈ НА САЛАШУ Вратио се таман кад треба. Тек су иставили јагањце.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Рука ти је бела мека као цвеће, А моја остаде сва окрвављена. Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? — Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. И тако Мара остаде код оца, а пође у школу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Још мало па порта остаде скоро празна. У порти још осташе само нови и стари учитељ, очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и

Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу. — Како питомо гледа, па како је само смерна и стидљива... — И вама се то допада!?

Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је опет газда на путу. Остаде му још само газда Пера.

Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу, па ошину коње. Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и дудара, и ухватише се главнога пута. Њиве и с једне и с друге стране.

Поп Спира и Пера сиђоше. Пера покри коње ћебетом, а после их испреже, па уђе с поп-Спиром у чарду, а поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.

да ми је неко променуо и подметнуо!... Ајâ... Екселенција остаде при том да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера, само тако ако ту пред њим пружимо

« повикаше из других кола паори кочијаши. Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан да није ни приметио да то није фрау

тако оматорио да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и »шлајам«, — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше. И попови нису као некад.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете! — Баш добро, — дода тихо чика—Гавра. Сам остаде Љуба са фрајлом. — Сад ћу вам што из „Профете“, свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче

Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки. ИX Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.

Ваљда неће најлепшу, већ најбогатију. Срећна Мица, она доби мужа по срцу! Прошле фашанге, Мица се удаде, Алка остаде. Алка је још млада, али тешко пада другарици кад другарицу под венцем види, а она остаје. Онда девојке постају суморне.

Ипак је подлећи морао, а краја процесу није дочекао. Алка остаде удовица, а покрај тога у кући неограничена госпођа. Још пре венчања склопљен је био уговор да, ако деце не буде, све

То је иста кришка која је улогу играла у процесу. Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сиромах Марко! Таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб.

Африка

Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и кошмарски издужен све до звезда.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Енгелсхофен је, у међувремену, био прочитао писмо па га је био испустио из руку. Старац остаде пресамићен, пребледео, и као да је дрхтао. Њему се, у ствари, наређивало да Темишвар има да преда Гарсулију.

“ А кад чу шта рече, заплака и отрча, нагло. Једна јој папуча спаде, при том, с ноге, и остаде крај Трифуна, крај троношца, а била је црвена, окићена дугмићима од сребра.

Тај пас је био миљеник те сенаторове сиромашне рођаке, коју је сенатор сад био удао. Те ноћи, рука младе жене остаде висећи, из таљига, у загрљају. А пас, кад виде, и познаде, ту руку, приђе јој и наслони на њу своју њушку.

Осећао је њене усне, како му клизе по врату. Кад је покушао да се ишчупа из тог, лудачког, насртаја женског, лопта му остаде, на грудима, закачена у ширите сребрне, које је имао на срцу. Једва је дисао.

Ето, са тим речима једне жене, коју је био, нехотице, срео, на, свом путу у Росију, Исакович остаде, у Швехату, у прашини.

Као да је у земљу пропао. Крај кола, у којима је био допутовао, остаде само његов пртљаг, пун хлеба и јестива, са којим је било повезано и једно ћебе, и неколико опраних обојака, пар старих

Али се остале кошнице изврнуше, па пчеле излете из кошница и мало ко остаде, да га нису изуједале. А ви сте, курве, тражили, од Вука, да пронађе ко преврну кошнице. Да га вешате! Гут! Јаwохл?

Као кад муња севне, пукне гром, а осветли пут у мраку, Павле виде Росију како је никад дотле није замишљао. Остаде занемео, кад тај, неуки, неписмени, калуђер, који беше манастирске новце профућкао и у блуду у Вијени огрезао, рече

Он њу, као дете своје, воли. Нек се ништа не боји! Али млада девојка сад, сва промењена, остаде снуждена. Чинило се да ће заплакати. Дошла је, каже, да тучу, између њега и њеног оца, спречи.

Да јој то каже, зато је дошао! Она остаде, за тренут, ћутке, крај хлебова, које је, са главе, била спустила, на земљу, тако да је открила, као клупче црних

Она је решена, као и Кумрија, да оде од мужа и да се врати оцу. Ђурђа је то толико пренеразило да за тренут остаде занемео, а затим, одмахнув руком, излете на врата.

То је било последње што му остаде у сећању, из Темишвара, кад су коњи тргли, и кола пошла. XИВ ЈЕГО БЛАГОРОДИЈЕ БИЛО ЈЕ НЕСПРЕТНО САМО СА ЖЕНАМА Према

Теодосије - ЖИТИЈА

А свети са преподобнима који су с њим дошли из Свете Горе остаде у цркви Свете Богородице, у којој су биле положене свете мошти преподобног оца његова, чекајући време у који је дан

Вазнесења у Жичи, која се зове Архиепископија, почеше зидати, и многе друге цркве, мале и велике, свети сазида Док остаде као архимандрит у Студеници, не само камене него и дрвене, да се на сваком месту своје владавине Бог слави.

Када је пала ноћ, сам остаде у цркви са раслабљеним, и никоме не допусти да приђе к њима него се сам трудио да послужи болноме.

Подигавши се из Јерусалима, свети дође у град звани Акр, и ту остаде дотле док што часно и свето не нађе и не купи. И укрцавши се са својима и са стварима у лађу, повезе се у Азију, и

Владислав био је благопослушан светоме архиепископу у свему што се тиче светих цркава, и више од других, и остаде с њим у миру и љубави колико се изволи Господу. И све што је од тада свети чинио успеваше, јер је у Богу чинио.

блаженом Арсенију архиепископу, и свој земљи народа свога, и тако отпусти своје ученике у српску земљу, а сам остаде са мало њих.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Злато без нарочите гриже савести можемо да јој покупимо! - обухватих Рашиду око рамена, али се она саже и моја рука остаде да виси у ваздуху. - У то о злату не верујем! - рече.

Црњански, Милош - Сеобе 1

У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 5 ИИ ОДОШЕ, И НЕ ОСТАДЕ ЗА ЊИМА НИШТА. НИШТА 12 ИИИ ДАН И НОЋ, ПРОТИЦАЛА ЈЕ ШИРОКА, УСТАЈАЛА РЕКА, И У ЊОЈ, ЊЕНА СЕН 28 ИВ ОДЕ ВУК ИСАКОВИЧ,

Затим потера коња касом, кроз празнину. Тако је, године 1744, у пролеће, Вук Исакович пошао на војну ИИ ОДОШЕ, И НЕ ОСТАДЕ ЗА ЊИМА НИШТА.

Одоше, и не остаде за њима ништа. Ништа. Понеки међутим упадали су и у куће. Кад би се појавили, на разваљеним вратима, они би весело

Понека жена пратила их је, средином пута, месечином, чак доле, до пољана. Понека мрачна кућа, из које изиђоше, остаде тако за њима, у тами, са светлошћу што је допирала из широм отворено остављених врата.

И он је могао, случајно, наићи на ту жену, али кад није, значи да није за њега. Без горчине и очаја остаде тако крај њих дуго и дочека и прве дане пролећа.

Кад се преврну чун, зидине Београдскога града, над водом, извртоше се и, за часак, у очима му остаде само небо. Затим, један трен, протицала му је под очима река, али невероватно широка, какву је никад не виде са лађа,

Одмах затим оде. Тако, кад се беше смркло, госпожа Дафина опет остаде сама. Обузео је беше ужас од тог досадног, мокрог дана, од којег је, још недавно, толико очекивала.

Аранђел Исакович остаде јој једино, са својим чудним рукама, којима се први пут предаде као од досаде, али којих се сад радо сећаше, сваким

У њеним великим очима, једино, остаде још притајене, тамне лепоте, али су и оне биле упале у јаме од кожица, кесица, бора, белих крпица и свакојаке

Исаковичу и његовим официрима, који су све то могли видети, и дурбином, и слободним оком, полегавши по жбуњу, не остаде ништа друго, већ да се не плећу у те ствари.

у страшној припеци и оморини на земљи, у ниској колиби, покривеној травом што је, сасушена, опојно мирисала, он остаде, данима, скоро сасвим сам, са једним ћупом воде, премештајући се, на покровцу и седлу, са оне стране где је припекло

То узеће Цаберна разби капију Елзаса, али остаде последња битка пука на том походу. После шест дана Карло Лотариншки крете у масама на Рајну, прешавши је по запаљеним

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Надам се да ћемо се виђати? Онда они одоше на плажу »Ексцелзиор«, а он и даље остаде на Тераси. Келнер донесе нови виски с ледом. – То фирма части — рече шеф Терасе. — Данас ће бити пакао...

монахиња стави на сто зделу са смоквама и флашу лозоваче са три мале различите чаше, а затим се врати до креденца и остаде тамо ћутећи, прекрштених руку. – Од чега живе? — упита човек Стоњанина. – Носе млијеко доље у Стон — рече овај.

« Најзад пронађосмо излаз и Сарајево остаде, најпре иза, а мало касније испод нас, у котлини коју је лагано наливала млечна магла.

а из кућа излазели излазе градски гости; трговци, један бармен, па неки пензионисани официри, адвокати и професори — остаде село за нама: већ корачамо кроз атар, а клис лети све више и више.

О лаку, лаку ноћ! Нек мир и спокој стеку се у теби Онакви какве носим ја у себи... Иза последње речи остаде тишина у којој је још дуго брујао њен златни глас.

Жан Жикова испружена рука остаде, пред свима, у ваздуху... —Зар ме се не сећаш? — упита мало збуњен. — То сам … ја … —Познајем те — рече шеф.

Матавуљ, Симо - УСКОК

А кад га једном на обали ослови сâм генерал и подуже с њим остаде, тада се распламти јужњачка машта Которана, још више Которкиња.

Ђецо, хо’те за мном! Он, пристав и дјечак, сви гологлави изидоше. Јанко скиде фес и капут, остаде у бијелу мундиру, плавим хлачама и чизмама. Милица запали зубљу и диже је високо.

“ А наш бркати барјактар у тај се мах створи посред њих. Французићи, што их остаде, побјегоше навише као козе, у трећи шанац. Пало их је, да-ти, десетак.

И од куће и јунак! — викну Мргуд. Милица бјеше пришла к њима, да их послужи вином, па, не хтјевши прекидати Јанка, остаде цијело вријеме иза Крцуна, наслонивши руку на његово раме. Кад Јанко заврши, она пружи чашу Мргуду.

— Не знам — одговори Јанко смијући се. — Биће тако! — А пошто све припада најстаријем брату, чим би ти живио да остаде онамо? — пита Крцун.

Овај не изиде горе, већ остаде у Котору, па у друштву с Вучетићем стане призивати главаре црногорске и брдске и читати им оно грдно писмо, у коме се

— Чудне ствари! — рече Јанко. — А послије тога ипак владика остаде вјеран Русији? — Остаде, разумије се! — рече Крцун. — Образ не дâ друкчије, наша је вјера!

— Чудне ствари! — рече Јанко. — А послије тога ипак владика остаде вјеран Русији? — Остаде, разумије се! — рече Крцун. — Образ не дâ друкчије, наша је вјера!

Најпослије и трећа му роди двије кћери! Тада разумједе да је то судба и да не може ништа против ње! И тако ти остаде садашња, Куса, и сада у кући седам кћери, богами, свакојаких, и лијепијех и ружељавијех!

Старац бризну у плач, приђе му и пружи руку на цјелив, стави је на његову главу и остаде за њеколико у молитви, па побјеже у манастир. Бајице одријешише осуђеника, па се наврсташе за њим. Он се прекрсти.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Гледај им ти посла; Најпре да ме протерају из куће: „Е, па остаде нам дете, па срамота од света, па ово, па оно,“ а сад, кад се како тако свршило, стале ту да ми зановетају.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Е, Србин је луд од постанка. ШЕРБУЛИЋ: Саветуј ти њега, учи ти њега, моли га, куми га, он остаде при свом. Милош Обилић не мари да пропадне царство, само да истера инат.

Милићевић, Вук - Беспуће

“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан. Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина

Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и оцрвени уши и носеве дечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на

Сремац, Стеван - ПРОЗА

»Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: »Сви Шајкаши одоше, лако, лако; само један остаде, лагано!« Затим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.

и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.

Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је.

Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло. А сам остаде још мало у школи. Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Стојим, чекам, ето већ сутона, Боже благи, де остаде она? Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође?

Умре Марко, њега нам нестаде, Али ништа, бар винца остаде, Јер да ј' Марко још живео дуже, Све би винце попио нам, друже.

“ Таку ријеч Мустафа изусти, Па с дружином НИЗ поље се пусти. Мусто оде, а остаде Фата, На срдашцу оне љуте јаде, Ох ено је, ено цуре јадне, Она гледа с високог чардака, Гледа млада у мрак и

Попи само жене граде — Вако цура још остаде. 45. Тако они ту обоје Предивно се осладише И големе пламе своје Нешто мало угасише; Још им срце јако бије, А

44. Ти чу јаде, и ево те, Та погледај, поглај јаде, Од све славе и дивоте То нам само, то остаде: Четир села, ништа више, Ма још Србаљ не уише. 45.

Знам ја кроке свога мила!“ Па напоље поитила. 65. Па га пита де бијаше, Тако дуго де остаде, Јоште нешто друго ћаше, Ал' се њојзи то не даде. „Мина, Мина!“ викну мати, А ћи мора послушати. 66.

Шта ће соко без свог крила, Моје срећа сапалила, Јест крваво перје било, Ма је опет моје било — А једино што остаде, Што ми срећа јоште даде, Што л' сјаји саде?

По средини пресече он Рајка, Остаде му саморана мајка, Још раздвоји на коњу Радојка, Чило момче, лепо кâ девојка, И брата му млађа Радојицу, Уцвели им

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Већ се и заборавило кад је Симо одјашио на онај свијет, али пјесма остаде, па истом у згодној прилици живне и добродође као и у Симина времена.

— Ето ти твога ђака, сад се можемо стругати мотиком. Понесен, крилат, стрикан дуну напоље да растелали новост, а дјед остаде над испражњеним сандуком, над својим изневјереним надама, и тек у неко доба, кад га мину прво чуђење, он сажаљиво

Брзо је дјед преболио штету, а било је тога и ван кофера, прође га и озлојеђеност, остаде само лако чуђење и сагорјели талог тихе туге.

се диже и крену према потоку (знао сам: иде да гледа рибе у оплићалој, смиреној јесењој води), а зачуђена дружина остаде да гонета каквог ли то свеца изненада добише. Незнанко је малчице личио на светог Николу, али откуд он сад испаде?

Дочека и то што се ни у сну не види: пропаде држава, свемоћна вјечита Аустрија, а сунце ипак остаде на небу, остадоше посне њиве и сељачке бриге, само се стари Швабин сеоски кнез Гавре преко ноћи премондури у „српског“

Закуцаше ме тако с десетак питања у наредников „тефтер“, а кад жандарми замакоше низ пут, иза њих остаде свијет сав опустошен и остуденио, крв као леденица. За шта да се прихватиш, чему да се радујеш?

— Их, богу ти твога, стрпасмо се све један преко другог, а усташки митраљезац оплети по нама. Остаде нас ту четири-пет на гомили, као да смо бункер заузимали. — А ти ништа, купиш ли, купиш? — Ма врага купим.

Чак и кад је у близини прорадио привремени војни аеродром, биртија остаде иста као што је и било. Једино се мећу сељачким гуњевима и кожусима појавише модре униформе авијатичара и два

— Буди миран и не тражи Јазбеца, опет ја теби велим — инатила се тетка. Упорни бирташ оде и у своје село, остаде тамо неколико дана, а кад се вратио, заједно с њим стиже и глас: — Ухватили Јазбеца. Марко га пронашао.

— Па збиља, куме Панто, остаде ли ти мени жив овога крвавог рата против окупатора и његових домаћих помагача? — пита кум Петар и у невјерици загледа

Голема ова шикара, згодно се прикрити. — И остаде плавушан? — Остаде тога доста, а шта се ту могло. Пао сам и сам с ногу, једва се вучем.

Голема ова шикара, згодно се прикрити. — И остаде плавушан? — Остаде тога доста, а шта се ту могло. Пао сам и сам с ногу, једва се вучем.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Не, госпо... о...! — Јекну Димитрија падајући. Кола се учас изгубише, а Димитрија остаде на путу. Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Како га је жељна била душа јој је излетила, а остаде бело тело, оста мртва Валадила. Жао беше старом краљу, Рамсениту од Мисира, што радошћу превеликом уби ћерку, уби

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Он сад диже руку, па краву шаком у чело, и она на мјесту остаде мртва. Онда ископа дубоку јаму, те краву сахрани, па онда ишчупа три храста и метне их на њезин гроб.

Кад наш Марко видје старца, прискочи к њему, зграби га за главу, па му изгули сву браду, која остаде уцијепљена у букви.

Кад краљ разумије, пушти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.

Чоек извади своју траву из торбе, те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остаде здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица као свога

Ћоса се запрепасти кад види да му је жена сломила врат, па упита: — Шта, болан Угурсузе, зар ти остаде жив? — Вала ја остадох жив, него како ти се то чини; да се ниси наљутио, Ћосо? — Па и нисам, Угурсузе.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Чаша му остаде у висини уста, а он одједанпут пребледе. Мислила сам да ће га ударити кап. Замислите сад његову ситуацију: код прве

прича бакута (цик-цак), па кад одузеше учтивом типу те тачкице, као представнику пораженог света, њему не остаде ништа друго него да збрише, то јест, хоћу да кажем, да убије тутањ, мислим, преко црте — али јест! — како то извести?

Стан му се лагано празнио. На крају, остаде само сточић са купљеним телефоном који још није био прикључен. Ништа више!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Ено ми куће, Мамице ено и чика-Жуће!“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава. Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!

Иде јеж, гунђа, док звезде сјају: „Кућицо моја, најлепши рају!“ ПОТЕРА Остаде лија, мисли се: „Врага, што му је кућа толико драга? Кад Јежић тако жуди за њом, биће то, богме, богати дом.

“ Прену се Тоша и снизи глас: „да није путник лагао нас?“ Ипак у души остаде искра, роди се чежња млада: ех, нека зиме, и нека таме, срце нам грије нада.

“ Како тада, тако и остаде, срце моје сваштара постаде. РИБИЦА НА ВРБАСУ Да ли спаваш или будан сањаш, вјерујеш ли веселоме гласу: у

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Видим да је неко ударио по штапу, да се даждевњак сигурно надао у бегство и да су се сви за њим залетели. Затим остаде само плавило воде, неба, и иреалност обала.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Осташе му мрачне горе, Где се Рудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стење: И ту спомен славе старе Диже цркве и олтаре.

Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Храбро сам поднео смрт, но каква је у томе врлина? Остаде врат мој ко суви пањ у пољу. Претеча, рекоше ми, но смрћу сам и реч своју претекао, а зар је врлина то са речима

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Биће изведен пред ратни суд и стрељан... Јесте ли разумели?... Маса нешто процеди кроз зубе у знак разумевања и остаде нема и укочена. Униформа, онај челик... параграфи... дисциплина...

Опробасмо их, па онда пођосмо један за другим. Танасије остаде под нашим ногама. Тек. наредник застаде и окрете се љут. — Ко клати звоно? Окретох се и ја. — Ја тек онако...

Уто се проломи страховита експлозија у равници пред нама. Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остаде црн и густ стуб дима. За овом је следовала друга... трећа... четврта.

— Једном баш ’нод’ код оног дрвета, пробушише ми казан. Срећом, бејаше купус. Истече чорба, али остаде густиш. Сунце већ беше зашло, али је још светлео црвени ужарени ореол, као да ватра гори. — Могу ли сад? — Можете...

— Јеси ли рањен? Гледао нас је тупо, не говорећи ништа, а вилице му се тресле. Један остаде да га опипа, а ми на ивици заклона устукнусмо пред мучним и страшним призором.

Нисмо одмакли далеко, кад оно опет раскрсница, те и ту један остаде. Александру замакла за око једна млада сељанка, па сјаха „да би мало ноге исправио“.

Прође љутито поред поручника и уђе у кантину. А када поручник остаде сам, шкрипну зубима, промрмља нешто љутито, и обрати се строгим гласом првом војнику: — Зови ми батеријског наредника!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Писар за то време непрестано погледаше ћату, Док се овај једва сети, па се одједном диже. — А нама остаде онај дневник онако... Да идем да га закључим, рече он смешећи се. — Иди молим те, али немој сумирати без мене.

Зар то може бити ! Зар би Бог допустио ? И зашто, зашто?... Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено ? А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати. Па онда?...

— Добро... Лаку ноћ ! одговори Гајко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом. Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за

помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање... Да ли могу бити људи толико дволични ?«... И то остаде за њу неразрешена загонетка. А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.

Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«. Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен; избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом. Сад се већ Љубица одистине наљути.

Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша. Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.

Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље. Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје

Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака. Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила,

ништа мислила, ништа није осећала; око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати

Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен... Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све

Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.

Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све... Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а грана остаде; Онаква је вјера у јунака. Док пољуби — узећу те, драга! Кад пољуби — док упитам баба!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Који народ? ДАРА: Нек Богу захвали што је прошла без катрана! ТОМАНИЈА: И перја! ГИНА: Боже, шта остаде од онолике лепоте! БЛАГОЈЕ: Ево ти и георгина, закити се!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Да прште грме и горе у мржњи, разочарана, у бесу. БЕЛЕ РУЖЕ О, немој доћи кад те зовем. Ноћ ми последња остаде дивна, лековита и бескрајна. О, немој доћи, остави ми страсне јаде, сласт још једина ми је тајна.

Па шта ми добро оста, од свих тих топлих крила, што су ме над Фрушку бацала, са равни житних? Не остаде ми ни мила рода, што, бела, руменом ногом, хода.

Чашу за свежањ сиромашни, са белим крухом, који му остаде под креветом. У славу високих плотова, набијених жицом трновитом.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Ту, у једној мрачној пећини где се Магдалена склонила са својим ружама, остаде она до смрти. Ту се она молила Богу, кајала и испаштала грехе своје много година.

— рече му напослетку, па брзо оде, те се и она помеша међу жене које су пратиле Исуса до изласка из града. Пекар остаде сам, зловољно седе на једну ниску, троногу столичицу, обори главу и замисли се. — Иде свет за њим као луд...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Маса се расклопи на све стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.

Странца више унеше него што га уведоше у кућу; уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.

Мудри странац за све време тог дирљивог говора не подиже ни главу. Остаде до краја у истом положају како га и затекоше; оборио главу, намрштен, ћути, лупка батином по земљи и мисли.

Тежак је то пут био. Из дана у дан се и од ових поче број смањивати, и остаде десетак друга. Лица још очајнија, а целим путем се, место разговора, чује кукање и јечање.

— процеди вођа не дижући главе. — Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе.

садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.

Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина. Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. — Ето ти сад: наука! Којешта!

Онај у грађанском оделу остаде пред механом чекајући. Механџија се и пред њим дубоко поклони. — Шта ово значи? — упитам механџију збуњено.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

На првој раскрсници подели се друштво. Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи. Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.

Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три... Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.

прилику, те му се примаче за пет шест корака, па се опет заклони у прелом чатала, а ми одовуд продужисмо исти маневар. Остаде још само десетак чатала између њега и Љубише. Ближе се није смело.

— Могућно, али ми је цео сан био нејасан, — рече му она, насмеши се и побеже међу другарице. Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу. Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију.

— Да ли је већ почео? — рече неко. — Ја рачунам да ће он то ноћас, — вели Митар. — Не може дању због ларме. — Море остаде човек да пише, — вели поп. — Шта ви говорим ја. Ми се готово запрепастисмо.

Отад журно изађе из собе, а дете остаде опет само. »Шта је ово ?« — чудило се оно и домишљало узроку ових необичних поступака својих родитеља.

Твоја ће се жеља испунити. Старца нестаде, у соби се опет навуче густа помрчина, али у руци ми остаде хладна дугачка труба. Обукох се брзо и изађох из куће. Дан се већ помолио, а ветар фијуче још бешње и страшније.

Обртох се око себе, мислим како ћу пешке уз њега, а он већ изјаха на вратнице. Не остаде ми ништа друго него да се пожурим за њим. Идемо заједно и ћутимо.

Како то одједном остаде сам? — И у делом овом великом догађају њега потресе једино то, што он одједном остаде сам, што му смрт поквари дугим

Како то одједном остаде сам? — И у делом овом великом догађају њега потресе једино то, што он одједном остаде сам, што му смрт поквари дугим временом усвојени и навикнути ред у послу...

Руковаше се, пођоше једно поред другог, он све полуокренут њој, и брзо их нестаде за густим жбуњем. Детету остаде у памети само слика њихових готово састављених глава које пливаху тако, једна другој окренуте, као приковане магнетом..

а овај капетан ко зна докле ће ту седети, можда ће на лето добити премештај и тако сума сумарум остаде све по старом да се чека до бољих времена...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ох, ала је ’ладно! Види, види!« Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг. Допало му се, па остао. Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.

Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. Срета узе »збогом« и оде. Оде и Мића и оно неколико сељака. Остаде ћир Ђорђе и Ташула. — Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже.

— А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! Али се Срета не даде ни осолити. Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и

Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Сваки нешто, не остаде ништа; страшило је слушат што се ради! Мален свијет за адова жвала, ни најест га, камоли прејести!

Што је ово ево неко доба те су наше горе умучале, не разлежу ратнијем клицима? Почину ни рђа на оружје, остаде ни земља без главарах. Некршћу се горе усмрђеше...

Смрад ухвати лафа у кљусама, затрије се име црногорско, не остаде крста од три прста! ВОЈВОДА МИЛИЈА Чујете ли коло како пјева? Кâ је она пјесна изведена, из главе је цијела народа.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

она виде како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко дође до бунара и Ту остаде дуго, дуго. После скрену и упути се подруму.

После скрену и упути се подруму. Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.

Дечко оде. Капија се за њим затвори. Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.

Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог

Једино се не даде тетка Стоја. Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена.

ИX И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.

Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.

Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти. Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.

— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан. Али нека!

— Тако ли је то? Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. И за чудо, опази како сада ништа не осећа: Ни страх, ни

И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна. Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца. Али то је било добро.

Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Од свега за чим некад нам је стало, Од свих тежња ништа не остаде више До нешто туге и стихова мало. Али, опет, када у мраку живота Походе ме, ретко, у мојој самоћи, Сећања свих

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Старачка глава, обрубљена дугом, бијелом брадом, помоли се на прозору. Старац наслони главу на длан и остаде тако. Мјесец окупљајући своје зраке млазну с њима по зиду, а кад допријеше до старца, мјесец их устави, сложи их у

Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије! Он се не пробуди сасвим, но остаде у бундаку неколико тренутака, па опет склопи очи и сан му се настави. Сад бијаше у некој војсци.

У Јановој души не остаде јасна трага од тијех сто дана, јер му протекоше као у сну. Осјећао се „као сламка међу вихорове“, али је сретан био,

Како бјеху уморни, одмах по вечери полијегаше. Видар се за неколико протезао и зјехао па најзад леже и он. Остаде Стана сама, с предивом у руци и замишљена.

Било је око подне кад се људи разиђоше. Владика остаде сједећи, једнако замишљен. Ђакон је чупкао око гумна, трљајући руке од задовољства.

Донио сам нешто, као нека иконица шта ли је, те му остаде код нас... Оно, како смо га свлачили, па му је диже неко са груди, ево видите!

Већи дио Његуша бјеше већ пошао са стоком на Ловћен, па и браственици сердареви. Он са својијема остаде још за који дан, док се боник опорави.

Збогом, мој драги брате. Твоја сестра Елвира.“ „Јадна!“ рекоше женске, кад Јанко доврши. Он покри лице рукама, па остаде тако. Адолф му поче говорити њемачки. Дуго му је он говорио, а за колико му је говорио, Јанко не откри лица.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Само једна му кћи не хтједе ићи, већ остаде у граду, гдје је остало закопано големо благо. Краљ је ту своју кћер проклео да се у змију претвори и тако остане

Једна ме цигла биљега коју у плећу гледам мало уплашила: види се један гроб који ми испод палца остаде кад омјерих, те није изван, но посред твоје куће.

(Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде? (Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море? (Лула и дуван) 124 — Тијело ми дрвено, а срце ми камено?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда је стане питати мати, стану је питати сестре и сви њезини: „Како ти са змијом остаде трудна?” А она се није хтела издати, него је све говорила: „Тако ми је Бог дао те сам трудна остала.

Онда рече свекрва снаси: „Како, ћерко, за Бога, остаде трудна са змијом?” А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати,

” Кад краљ разумије, пушти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.

Тек што у ову авлију уљезе, остаде и он и коњ му и пас мутав и окамени се на ономе мјесту ђе се нашао. У та исти трем замути се брату му бочица воде, те

се прикри да их гледа и слуша како пјевају, али његовом несрећом опази га коловођица те га очима затрави и у они час остаде нијем и слијеп.

“ Те стара остаде нијема, а брат јој опет поче говорити. Ово све | гледаше отац њихов, пак кад их зачуђен упита, ко су, они све кажу,

а — да је ово мозак, он би чувао своју воденицу, оно, брате, мозга гдје остаде у воденицу.“ 33. БЕКРИ-МУЈО. Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри-Мујо (Мујо пијаница),

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

[Х]оћеш! Нестало воде из леђена. Виче старца: „Старче, нестаде воде; сад леђен пун бијаше, пак у један ма[х] остаде празан и сув као длан.” „Ха“, одговара старац, „нисам ли ти ја рекао: пиј, не накањуј се, јер ћеш се кајати.

добра и блага чловека за живота оставити и ни|када га к тому не видити; а по његовом престављенију већ ништа ти ту не остаде што би ме задржавало и устављало.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну. Коњ остаде насрид цесте. Тада ја брзо дотрчим, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде, ајдедец!

) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу. Факин одмах отиде, а дебељко остаде. То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.

Међутијем нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста. Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше да га је

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Змија нисам да и реп у земљу увучем. Зуби су ми се клатили, али сам на курјака личио. Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и Мир. А човек умире једино кад мора и кад неће.

Нешто отегнуто остаде у мени. А преровски ловци на дивље гуске расуше причу око огњишта са широким и чађавим једњаком.

сав опијен нечим што се не одређује у свести, нечим ШТО је ван ње, изгубљен и расут у трајању дужем од памћења, дуго остаде тако. Онда се полако врати себи. Скиде рукавице и кресну шибицу да припали цигарету.

— Полази! Мијат полако потера коње. Чим изиђоше на пут, коњи пођоше брзим касом. у очима му остаде ред високих, голих јасенова. Понижавајуће, и сурово. Не, не, тако се и мора у животу. Једино тако.

Она му није узвраћала. И тако, у плашљивој и молећивој нежности остаде до зоре, која Симку извуче из постеље и без иједне речи и из собе.

Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине. Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да

— Сада то није важно. — Требало је да ти раније кажем. — Иди и вечерај са женом — нареди касније Аћим. Остаде да седи у мраку, на прагу старе куће, шарене од месечине и сенки јасеновог лишћа.

Јурну. Онда се стварно стровали у ископан гроб. Падање је кратко трајало и трњење од удара остаде у њему. Не може да устане, песнице се зариле у гњецаву смоницу. — Ко си ти? — неко строго викну над њим.

Добро треба добрим да се врати, чича-Аћиме. — Сад можеш да идеш — Аћим му руком показа одшкринута врата. Кад остаде сам, Аћим као да тера некоме инат, узе да једе бајат хлеб и сув, посивео сир.

негде да нико није знао где, она је два дана луњала за гробом, па, како га није нашла, вратила се и села крај рупе што остаде од очевог коца. Зурила је у рупу без речи и суза.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Истога дана, сликар би послат у удаљени град на северу, а Златопрста остаде затворена у кули. Није знала куда, ни зашто је младић отишао.

Још и не изговори Рибља Глава ругање до краја, кад риба, на којој је дечак јашио, зину и прогута старицу. Остаде на воДи само прстен сјаја, а из њега се издиже Сребрна ружа. Дечак, задивљен, крикну И загледа се у њу.

ЛОКВИН ЦВЕТ Посвађа се река с брдом, промени ток, али јој један рукавац остаде заробљен у долини. — Сад више ниси река. Заробљеник си! — брдо се победнички смејало, а рукавац, снужден, сахнуо.

Требало је сићи у бетонску џунглу града, зарадити кору хлеба. Дечак, као и обично, остаде сам. Је ли прошао дан? Година? Вечност? Дечак се загледа кроз прозор, кад чу нечији глас: — Спасавај, брате! Помажи!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

и књига његова издавача у Лајпцигу не уништише Англо-Американци ваздушним нападом 1943, у толикој мери да му не остаде ни трага.

и пластиком, о чему нам још дан данас говоре остаци њихових храмова, сазиданих у најкласичнијем дорском стилу; Елеа остаде овековечена својим филозофима Ксенофаном, Парменидом и Зеноном; Сиракуза и Тарент својим великим синовима Архимедом и

„И они су састављени из атома“. Хипократес га погледа зачуђено, али Демокритос остаде при своме. „Материја је, у њеном облику и кретању, у то не сумњам, једино стварно и истинско биће, а цео духовни свет

а Аристотелес није искористио јединствену прилику да са Александром Великим пође на исток да види нове светове, већ остаде у Атени да се, размишљајући и учећи, шета по ходницима свога Ликејона.

Кад даде тако одушка свом гњеву, Коперник оде у своју ћелију и заспа као заклан. Млади Коперник остаде у гостољубивом манастиру до иза Ускрса, јер му опат не даде пре отићи, али му за то време нађе посредством својих

Наш главни сведок о разорењу Магдебурга, Герике, остаде у животу и могаде са женом и дететом, а без игде ичега другог, да избегне из вароши.

Моја мајка, покојна ваша баба, остаде овде да управља имањем, а Исак остаде покрај ње да она не буде сама. Али Норт-Уитем не лежи далеко одавде, једва сат

Моја мајка, покојна ваша баба, остаде овде да управља имањем, а Исак остаде покрај ње да она не буде сама. Али Норт-Уитем не лежи далеко одавде, једва сат хода, па зато могадох често посећивати

Доста је сваком дану зла свога“. Сви присутни сагласише се са тим речима. Њутн остаде у Улздорпу до у јесен године 1666.

Служитељ уђе и јави да Сер Исак очекује у свом кабинету свог замљака. Хемфре пође онамо, а Пембертон остаде сам у чекаоници. Чичицине речи звучаху му још у ушима.

Млади научник не хтеде да му верује, али Њутн остаде при свом: „Тако је и никако друкчије!“ Затим размисли о нечем, узе оба примерка свог дела у руке и предаде их

И зато ми она остаде забележена у памети. Но она млада девојка, безобразница, не дође на уговорени састанак. То ме је врло разбеснело, но

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сећате ли се? Мајка, скрушена, луда, као застаде, окрете се, али не остаде. А отац, он је давно већ измицао клисуром. Е ла лепо, то су били родитељи, је л’ те? Рођени родитељи!

тако и шарене лесе на тротоарима укопане, кад настаде опште комешање и неисказани бес од плеска и тапшања, Јаћим остаде оно што је био, мудро миран и озбиљан, сем што његове буљооке очи, а у оној зачуђеној радозналости, нешто мало више

И тада, кад то рече, он лепо осети да је после тога жив и здрав остао, и силно му би мило што жив и здрав остаде, а што се на његовом лицу јасно дало распознати.

А кад се, длан о длан, сва она кафана звана „Српска кујна“ испразни, тако да у њој нико не остаде, Илија Васић, уосталом трећепозивац који је 1915.

Тада многи поумираше, а што остаде изгуби се без трага, баш како Господ нареди, по мрачним гудурама, пећинама и шумама туђинским, те несташе као да никад

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и

А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако. У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.

Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија. Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни

Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...

Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а

Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен. Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу.

— А други ? — Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. — Наопако, шта учинисте! ... А новаца? Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. — Број!

остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.

Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио. Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута

Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака...

Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о

— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. Не остаде им више од стотине корака до реке. Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда рече свекрва снаси: — Како, ћерко, забога, остаде трудна са змијом? А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати,

Ја ћу живјети и даље, а твоја ће глава с рамена. Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде. Дошао до кревета, спази дјевојку гдје спава у њем, а сва се сја од сувога

жену да покуша би ли опет могла отворити боцу; али жена не хтједе више отварати, него оде за својим послом, а враг остаде у боци. Када је дошао њезин муж, опази да је враг у боци и да му је жена вјерност одржала.

Кад краљ разумије, пусти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.

Убих медведа, а медведица налете на мене, хтеде ме удавити, те једва главу изнесох. Што улових, то ми остаде, а што добих у шуми, то донесох и вама да видите.

дуг од једне кобиле, па кад виђе да кадија неће њему дати право него Турчину, који се закле да је кобилу платио, остаде као од камена спрам кадије.

О БРИЊСКОМ ГРАДУ Кад су једном Турци подсједали град Сокол и сву већ посаду поубијали, остаде у граду само једна бака с козом. Како ће себе спасти и Брињане опоштенити?

Кад Циганче поједе сир, а остаде му још хљеба, те се замоли да би му дала мало варенике да присмочи оно хљеба. Али се жена наљути на толика искања, па

три меке ствари: прси, мишицу и плећи Шести се чешао по глави и све увијао нешто раменима, па рече: — Ето, мене не остаде ништа, већ да бих пошао у доње село на конак, па да и ја пробирам.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Умираху боје, С њима душе људи и гробови њини: Сазреваху звезде, ал' да их опоје Не остаде нико, ни ноћ у црнини. И неста планета и животу трага; Изумире и смрт.

Ћипико, Иво - Приповетке

Доба је да се одморе. Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта. Но ногама остаде старешина, с омотаном скупљеном марамом око главе.

Једва дочекаше дан. Марко се није дигао, него остаде лежећи на влажној слами. Ујутру у дворишту десио се жупан. Цвета му приђе: —Сина ми ноћас заболило, — јави умилно.

Хтела би да пароброд заустави. Унутарња нека сила подиже јој руку. И та рука, за неко време, остаде испружена у ваздуху. Наредни дан иза олује освануо је ведар и море се утишало.

С мајком и с њиме проживљела је прво дјетињство. Али се мајка наједном разболи и умрије, а она остаде сирота. Из мрачнога, влажнога стана није знала куда су јој понијели мртву матер, а ни послије није дознала за мјесто

но не одговара, а и остала би ту цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у кућу пустити, али око десет часова крчма остаде празна.

А кад је поодрасла и развила се до дјевојчета, послушна и мирна, остаде у кући ко домаће чељаде. Девојка се за првих заранака прене и оћути мање сањива но обично.

А видјевши да се она збунила и да му не одговара, диже се и наново свијет послужује пићем. Дјевојка остаде на мјесту као прикована. Није могла да разумије његових ријечи, а није чисто ни знала о чему да мисли.

Али у тој кући не остаде дуго. Поочим је издржаваше док је за њу из града примао малу мјесечну потпору, а кад му је ускратише, напути је на

Сви се укрцаше, само што остаде жена старога рибара, којој Антица остави на бризи оно двоје дјеце и замоли је да погледа, док се она поврати, на онога

Први стари рибар стави ногу на крај, за њим искачу остали, само остаде млади рибар; отле до на жало довуче Маркову љешину и предаде је староме.

Ја се дигох, па пођох за њима. Стари Андрија остаде код своје кућице, а она ме испрати до у увалу. Пробудих веслаче и поздравих старицу, па се укрцах у чамац.

Ха, сада знаш! Младић га не слуша, већ брижан за козом гледа уоколо, и, не поздравивши се, оде. Дангуба остаде сам куњајући. А сунце осваја, свугдје док око допире свјетлост и жар; увукло се у доце и драге, чисто прожига.....

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Па после... њему признадоше зрелост, а она остаде тако на пола пута. Па то мислим, Живка, да наредиш да се то заборави.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

смртно болесног пријатеља Мите, угледа његову жену Марику како цепа дрва, и: „Како беше замахнула секиром, тако и остаде кад уђох”.5 Овај заустављени замах Марикин пун је динамике, баш зато што је заустављен пре него што је завршен!

није јасно чије би могло бити: „И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго пред капијом.

необичног опажања: „Кад се преврну чун, зидине Београдског града, над водом, из вртоше се и, за часак, у очима му остаде само небо”.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Цвет уместо лампе уносим јој у ноћ простор по мери мога срца и моћ речи која задржавајући раздаљину остаде у подсвести где бол сваки мину.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче!

РАДАК: И ти, Исаче, с браћом честитом, Са бегунцима, добро дошао! ИСАК: Добро, богами! А трунић наде једва остаде Да ћу те икад више видети. ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде хладна и мирна. У шанцу се само разлегала команда: »Картечом, скора ватра... плотуном, скора ватра....

Наиђосмо амо на ограду некога јадника, па кад навали војник, ви'ш, ка' и виор диже све за тили часак. Остаде сам чистац. Ја једва уграби' овај проштац, па и то умало ти се не поби' око њега с једним буразером.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Уосталом, ако устреба, ми смо увек за гужву. Рајко се протегну. Онда изокрену главу, и у том ставу, раширених руку, остаде, гледајући фотографију. — Сад, кад пођем у Солун, да ми даш адресу ове женске.

Клап, клип, кљоц! — чује се како убрзано секу жице. — Готово! — вели онај. Он се сада испе на ров и остаде усправан. — Поклаше их ка прасце!

Иако су њихове објавнице уништене, обузе ме неки страх, и ја слетех у ров. Војник остаде. — Силази доле! — опоменух га. — Извлаче се... Дижу се... Трче десно... Скупљају се. Опет ме обузе немир.

И он нам одвуче женску. Иначе да не беше њега, она остаде. Војник стави на сто јагњеће печење и флашу са водом. Капетан узе флашу и окрете се према светлости лампе.

Мало затим вратио се Бора. Корачао је несигурно. — Избројао сам четрнаест степеника... Јако је вино. Онај остаде да повраћа. — Да ми је знати зашто толико пије! — чуди се ветеринар. — Ја не могу да разумем те људе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Твога лица бијелог И срдашца весела У свем колу не бјеше. Ал' ми жао остаде, И жалићу до гроба, Ђе ти очи не згледах, Образах ли јаготке.

Мила Загорица с местима краснима остаде пуста, Скровито село Жабаре у кориту ливаде тучне, С брзом Јасеницом, кићеном ваљаоницама многим, Ђорђе где слатка

многим, Ђорђе где слатка детињства му забавне проведе дане, Крадом избегоше, турска клонивши се страшнога хана. Остаде црква Стефанова, Опленац зађе с Тополом; Већ и Космаја с Неменикућама прођоше срећно; Авала с Порчином кулом са

Да — (остаде ми што у перу!) Да сваки, велим, своју веру К’о оца свог аманет чува Кад не знам како ветар дува И макар која птица

И синова стална нога Сад се лати пута свога, Тужна мајка, ах, остаде И на голу стену паде... Иза брега кад су стали, Синци к мајци повикали: „Ој премила мајко, збогом!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ах оче! Оче! Отвори очи, па нас погледај! На тужном пољу шта нам пропаде, А шта остаде?... ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову помоћ верује.

Ах оче! Оче! Отвори очи, па нас погледај! На тужном пољу шта нам пропаде, А шта остаде?... ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову помоћ верује. РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола!

“ Нека, нек виче, па да промукне, Овде му нико не мож’ чути глас... Само Станиша — Још он остаде?... Али и његов закуцаће час!... ЧЕТВРТА ПОЈАВА [Одлазећи у прогонство, Радош се опрашта са породицом.

СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну. Па је ли тешка!... Данче рањени!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Само остаде злоглава Каласура која од малених ногу трчи по селима од куће до куће и увијек свијету говори да нешто тражи.

Друго све узе невидовни удес и разграбише птице небеске и разнијеше просјаци и суманути блентови. И он остаде сам с окорјелим мразом и ледом на души, и тврд као камен, црн као огорјео пањ у планини, спусти се изнад огњишта, на

Ево ти ове моје 'аљине, па се добро умотај — рече старац, скиде хаљину, и остаде скоро упола го. — А ти, стриче? — Мени, дијете, не треба ништа.

Велика је снага чељади у Мије била, па све обамрије и у 'вој пошљедњој буни изгину. Остаде сâм с једним ожењеним сином, који неке године плати главом на сараорини, кад се градила цеста од Бања Луке до Јајца.

— оћера несретнице и опрости ме напасти. — Од свега мала и имаћа остаде ми још један прасац, добар, дебô прасац, али зијанћараст и несрећа једна!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Није могао да оде кући. Издао би се. Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. И добро му дође што остаде сам у дућану.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Последње речи које је упутио девојци биле су: »Не заборави ме!« и отуда остаде цвету име незаборавак. Најстарије име за биљку свакако је жабинац, јер се иста реч налази и у пољском (жабик) и

Ћипико, Иво - Пауци

Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године. —Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.

Петру се учини превише. — Чудо је! — вели. — Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! — Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима. — Знам ја, част вама! ...

Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. Жена испи заостало надушак. —Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио! —Што ћеш овдје?

— Али како рекох, веле да није он крив. Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши. Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: „Лези уза ме, страх ме од времена”.

—Знаш за црикву „швете Марије” — одговори. свештеник у хитњи, и тога часа некамо одмагли. „Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима.

Илија поће попу Врани и плати за вјенчање Радино талијер и три форинта глобе; равна три форинта, остаде му у глави: један петокрунаш и сувише круну. Илија се примири након тога.

Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци. —Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена— да видим што радиш... —Ево, губим вријеме ... — вели Раде.

Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се богу, остаде у исповједници. ...

Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета”, али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био!

Кукаст нос спустио се, а очи звјерају, али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.

Али не будали ти, и храна, и вино... Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!... Уто Маша изнебуха узе камен и уметну се њиме и вели: — Боље би од попа Вране!

што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега. Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама! ... Што не осуде газда—Николу?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

текст; неки од листова стављени су тумбе у нову књигу, многа места старог текста испрана су тако темељито да од њих не остаде ни словце; друга места могла су се, како тако, прочитати.

Кад сам му дошао на испит дочекао ме је као свог доброг познаника, а кад га у његовим очекивањима не разочарах, остаде ми пријатељ и покровитељ целог свог живота.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Рекох ли ја то коме? Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба? И да покојник остаде у животу, остала би ми сестра. А ти си према мени толико добра, толико мила била.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” И тако из најсрећнијих дана његова живота остаде човеку име Коста Земљотрес. Наравно. није се љутио. Од његово троје здраве деце је потекао израз.

” Риста мајстор Костин, наочит, уљудан, употребљив на најсложенијем послу, остаде у Пешти у фабрици никланих предмета.

Милица се доста оболестила после порођаја. Тиштала је и њу ружна девојчица. — Еј, Бошко, куд јој брат не остаде жив! — Бошко међутим одједаред окренуо нову страну.

— Не тужи, Милице; лепо ми се чини да нам у тим речма остаде душа детиња, па као да је и он ту — и Бошку засветли фењер у очима.

Гос-Тоша, поводљив као увек, даде глас својој жени, и остаде у пижами у своме миру и у своме кориту. Нола Лазарићка, што даље, све је више била Нола Перчинова.

потребан новац за издржавање на студијама; трећег дана ми дође да просто скапам пред оном гимназиском капијом, јер ту остаде нешто најлепше од младости и најбезбрижније од живота.

Од осамнаест матураната остаде у паланци само Павле. Запрепашћење у варошици веће није могло бити. Врста револуције, врста љутог грађанског и

— Нема више шале, Павле, ја сам у животу... Рим и теза остадоше ван живота, као све лепе ствари... И Верица Панић остаде ван живота, као све лепе ствари. Јутрос смо се срели и учтиво поздравили... И она је волела Рим и тезу.

Тако некада од Влаовића остаде само Лекса, а од праве Лексе само фитиљић....” Прадед Лексин и Јосифов, Корнел Влаовић, види се и по имену, већ се

— Хвала, и немојте мислити да сам вам нешто нетачно испричао. Гробље не лаже, па ни гробар. — Кроничар остаде сам. Тишина. Нечујно су слетали цветови с грана шљивова дрвета...

Бунили су се против тако увредљивог назива и полиција и прота, али воља народа воља Божја, остаде Луди сокак. Виле су се ређале докле је трајао калдрмисани горњоварошки друм.

Сава подржа поштење: кромпириште остаде ван његова имања, између двеју ограда. И остаде на миру, јер још није било нових насељеника по Кашикари.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

анкетом и потегао је да побегне с плота, али са оним репом, који му одостраг вири, закачи за један ексер и остаде висећи о плоту.

Тако, под покривачем а од дуга времена и досаде, покушах да поновим у себи речи теткаНастине, али од свих остаде ми у памети само реч натрчак и та се реч страховито окоми на мене.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Једнога дана јави нам се један пешак: – Помлати нас њихова артиљерија и остаде нам жалба што не можемо да се наплатимо њиховој пешадији.

Цео дан су пролазили рањеници, па ме баш пита наредник Стојић: „Да ли остаде још ко од наших?“ И сигурно су Немци у сумрак ударили поново, да грешници нису ни стигли мене да известе.

А оно, драго и мило, изражено у појму: породица, земља, другови, као да се откиде са моје душе, и остаде само скелет. Занемео, као у бунилу, слушао сам разговор. — Шта ћемо сад? — Има ли који други пут?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли чудо што се за ледник закачио? Што Капљица остаде да чами у прозирној санти леда? Ко би знао да ли би из ње икада и изашла да нема људи који освајају врхове планина.

Племе постиђено саже главу, али сенка сумње остаде. Бели мрав — ко је још за таквог чуо? Искоса и потајице пратили су старци рашћење белог мравка, очекујући да једног

— Али, ја више не ценим племе! — изви се крик из груди Крилатог Белка, а племе у чуду остаде немо. Тога није било, нити ће бити! Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се!

— Жена заплака и погну главу, а Варалица јој стави руку на раме. — Поћи ћу, али ти ништа не обећавам... — рече. Остаде млада мајка да се бори за живот свог детета, пође Варалица да извор живота. Коме је било мучније? Коме теже?

А онда свану и јутро у којем звоно остаде немо. Као камен је тишина притискала село, а нелагодност расла. »Успавао се старац!

А онда у крчму уђе један сликар и ускликну: — Гле, лепотана! Недирнута остаде чаша вина, али сликар из крчме изађе односећи облике сата на платну.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Стари Реџеп на пут, а ја куде њума. Циганка ме води. Циганка на капиџик остаде да чува и пази, а ја куде њума, горе у одају. И тој хајдучки! Нога да не шушне.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке. И човек не може да се отме утиску да је народ

“ У другој Иво каже поводом сукоба са првом потером: Од њих нико не остаде, мајко, од нас нико не погибе, мајко; поводом сукоба са другом потером: Од нас нико не погибе, мајко, Од њих нико не

мајко, од нас нико не погибе, мајко; поводом сукоба са другом потером: Од нас нико не погибе, мајко, Од њих нико не остаде, мајко; а поводом сукоба са трећом потером; Од њих, мајко, нико не погибе, од нас, мајко, нико не остаде; а на тај

њих нико не остаде, мајко; а поводом сукоба са трећом потером; Од њих, мајко, нико не погибе, од нас, мајко, нико не остаде; а на тај начин — а и промењеним редом речи (та промена је, очигледно, врло вешто изведена) — одлично је наглашен

угледа је Мрљавчевић Гојко; јунаку се срце ражалило, жао му је љубе вијернице, жао му је чеда у кол'јевци, ђе остаде од мјесеца дана; па од лица сузе просипаше.

Како таде, тако и остаде, да и данас онђе иде рана: зарад чуда и зарад лијека, која жена не има млијека. 4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА Вино

Све то јесу њине задужбине! Ти остаде у столу њиноме и потрпа на гомиле благо, а не гради нигђе задужбине; ето нама неће пристат благо ни за здравље, ни за

Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један тецијаше; још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке, као соко тице голубове.

јунаку: кад с’ одврже Муса у приморје, што сам њему сабљу саковао, кад удари њоме по наковњу, ни трупина здрава не остаде.“ Ражљути се Краљевићу Марко, па говори Новаку ковачу: „Пружи руку, Новаче ковачу, пружи руку — да ти сабљу платим!

Тако краљу бог и срећа даде: од војвода нико не погибе, разма главом Кајица Радоња; од Маџара нико не остаде, разма главом од Сибиња Јанко, и он бежи Вршцу на крајини.

се моли: „Дај ми, боже, вјетар од планине, да раждене ову маглу клету, да погледам и горе и доље: ко погибе, ко л̓ остаде данас“.

Ко имаде, и предаде благо; ко предаде, онај и остаде; ја сам био човек сиромашан, не имадох да предадем благо, узех будак, с чим сам аргатовô, па с будаком одох у хајдуке.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

У цик-цак Ал ми побеже за длак Же за длак Ја му рекох О РАЧЕ ДОРУЧАК НАМ ИЗМАЧЕ ОСТАДЕ НАМ ПЛИВАЊЕ ЈЕДИНО УЖИВАЊЕ Једном кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Пази га, вода, језерце. Мачак провуче главу испод његова пазуха и остаде забленут, упола отворених уста. Пред њим, попут неког бунара, зијала је широка рупа, а у њој, на дубини од најмање три

Пред саму ноћ вод крену стрмином према улазу у пећину. Водили су га Јованче и Мачак. Дружина остаде да их чека у шуми. — Богме не бих нипошто био ноћас на мјесту непријатељског стражара — прогунђа Стриц замишљено.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кад вода са земље спаде, она и остаде онде, те кроз њу и прозва се лабно оно место, да речем лепо на виделу пред градом брдашце.

Со тим врло се затаја да нико жив за то не прозна. Тако и остаде. Нико не прочу ни знаде. Ама Бог за тај његов посао на све се војиштане врло расрди и до згоде остави кад ће им то с

И остаде о том разбирати да разазна што се тамо чини; допраљају ли се дворови или није. И дође му однекуд неки хабар да је веће

што се од христјанске вере одвратише кроз неке јепискупе своје назваше их Русњаци једне мртве лешине, те по томе остаде им име Леси.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Добри људи, лепе прилике, али при свем том ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином. И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.

— у Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче... Како замбак т’нка! Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на вêру ни!...

Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније. И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем које се откидало и отпадало с играчица!...

— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе. — Жмијете како мачке испод накладено кубе... — Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште пâ она! — Што ће си чиним? К’смет! — вели Дока. — Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.

Пушти ме, отима се Зона. — Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!... Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сâм јоште купи и спечали. Знајем си занајат, еснаф-човек сам... — Знајем...

“ Али се никако не сложише. Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.

И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба н да

Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!... Остаде му још Мане.

Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити. Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је

Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима. Зони остаде име „побегуља“ иако је враћена јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен.

Ама неће се офајдити тиме! Остаде то — беше му! Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под

— Ашкољс’н за тај реч!... Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам? Море, и не пантим веће!... Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску