Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Али се то разговарамо све у брзоме јашању. Врати се Чупић и оде; ја сам остадо̓, само један момак, Иван Бугарин, носи два пиштоља за појасом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем. Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тио вече кô да те донело Сред анђела са божија крила, Ума с' дивно мени појавила, Ума дивну вече те однело. Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без санка.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
оно нешто жита и кокошију, поклоним јој енглеску блузу и конзерву каве, па она оде својој кући, синовима, а ја остадо плачући и за њом и за собом. —А онда ћеш чути да су те прогласили за мртву, а? — Прогласили, кућо моја.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Шта је?“ — „Од мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадо за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
планину отишао, ко зна шта би било; али сâм у планину, — за главу; а други се нико не нађе да са мном пође, и тако ти остадо[х] лепо до данас.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ама, бе’ шале, газда... — Реци, реци, снајо. — Ама, остадо’ ли ја дужна вôде..., јесенас..., овај... три гроша? — Уђидер, — каже јој Икета — да видимо шта вели тефтер, не знам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сунце из неба ведрога, те се моја крила окореше: ја не мого с крил'ма полетити, а моје је друштво одлетило; ја остадо насред поља равна, те ме газе коњи и јунаци.
храна, саранити м. сахранити, и м. их, би м. бих, дођо м. дођох, погибо м. погибох, остадо м. остадох, мого м. могох, побего м. побегох, састадо м. састадох, њи м. њих, њиов м.