Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и целовита: оне је пукотине нестало, ни супротстављених гласова у њој више није било, само је осећала као да је малко остарила. Имала је, тада тридесет и једну годину.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
О-о-о-о-ох, Саваоте! Србо, сине, где си, да засвираш и попеваш Нани! Да попеваш „добротворки”!... Остарила сам. Сви ови моји јади старачки су. Осећам да ћу остати сама, и бојим се самоће.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Проклето огледало! — шапну једнога јутра у себи. — Кад бих бар мало остарила! Можда би син и унук милији поглед имали! — Пажљиво и да је нико не види, покуша Лепотица да састави комадиће огледала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
рука; јест Илија, луда аџамија: оно боја није ни биђело, а камоли с киме учинило; та ако би оно и изишло, ал' му не да остарила мајка: „Не, Илија, луда аџамијо! Тебе хоће Арап преварити, те ће ми те луда погубити, оставити саморану мајку“.
А кад стари баку саслушао, он јој оде санак толковати: „Чујеш мене, остарила мајко! Зло си снила, а горе ће бити: што је Сење тама попанула, оно ће ти пусто останути; што л’ се ведро небо
га је мати послушала, скиде њега са коња помамна, па га уми студеном водицом, и зали га вином црвенијем; па га пита остарила мајка: „Што би, сине, у земљи Талији?
Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата!
Тебе стару огрејало сунце: ево теби твог Стојана сина!“ Кад угледа остарила мајка, кад угледа свог Стојана сина, мртва мајка на земљицу паде.
са тавнице виче, те дозивље Селака војводу: „Ко је овђе Селак Васојевић, нек изиђе пред тавницу клету, дошла му је остарила мајка, од паше га узе на откупе, даде за њга краве и волове и бијеле овце и јагањце, још сувише небројено благо“.