Употреба речи остарили у књижевним делима


Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

би две кости иначе Шта ћемо тамо Тамо нас већ одавно Тамо нас жељно чека Нико и жена му ништа Шта ћемо им ми Остарили су без кости су Бићемо им ко рођене ћерке ВИИ.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па зар жалост до гроба да траје? Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. — Ал’ смо већ остарили. — Да не одемо невесели у гроб. Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

На прослави годишњице матуре, чини му се да су сви страшно остарили, сем њега. На часну реч, каже, нисам никога могао да препознам! Ово ми је последњи пут да сам био тамо!

Али, не! Малограђани! Остарићемо, уздржавајући се! Уосталом, већ смо и остарили. Очччччччајно! И престани да пијеш ту вотку! – Остави ме на миру! — рече она. – Ја тебе?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чуди се што јој остарили отац и мајка, другарицама се лице спарушило, трешња као џиновски, зелени облак над кућом лебди.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СТАРИ Каконо сунчана и месечња и звездана јасност и светлоћа од њихова саздања нису се променили од оно доби, нит су остарили, ни огрубили, а ето, сами знамо и видимо да свашто живо што је год састаљено од меса и крви, то све стари и груби и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности