Употреба речи остарило у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Тако да је то памтио. Старији фратар – са лицем прасета, које је остарило – кад чу да је Павле росијски официр, поче да се јада да је чуо да ће Руси, одсад, плаћати, и шизматичке цркве, у

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

па кад би узео у руке такав један суд, излизан или чак и прошупљен од употребе, он би само саучеснички уздахнуо: — Остарило се, осиромашило, шта ћеш, де.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад ме питаш, право да ти кажем: није мене коњиц олошао, нити ми је рухо остарило, нит' је мало голијемна блага; свега доста у двору твојему. Вољан буди, царе, на бесједи!

Што ти мене чашу преслужујеш? Што л' на мене криво погледујеш? Али ти је коњиц олошао? Али ти је рухо остарило? Ал' т' је мало голијемна блага? Шта т' је мало у двору мојему?

Кад ме питаш, право да ти кажем: није мене коњиц олошао, нити ми је рухо остарило, нит' је мало голијемна блага; свега доста у двору твојему. Вољан буди, царе, на бесједи!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности