Црњански, Милош - Сеобе 2
Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле! Мислио сам да ћутим и трпим, ал’ овако се више не може. Можеш ли да проходаш?
Пред његовом се кућом, последњих дана, често, орило: „Ми под спахилук остат нећемо!“ А ту групу незадовољника водио је неки рођак Исаковича, Меанџич.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И зацело веће Турци знаду, Е ће ђаур ударит им граду, Па ниједном остат се не хоће, Свако гледа куд ће и како ће, Заман уче, заман вође коре, — „Беж'мо, беж'мо!
Први пут је страшан био, Други би је и убио. У двори је. „Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!“ она збори Па долапа свог отвори, И унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Плачи само од туге и миља и остани увек драга неродиља. Нек пљушти киша беса и срама, нико неће остат за нама. Нек се они врте као шарен врт, ко ће нам забранит да волимо смрт.
Сећаш ли се, ноћне су нам тице и лопови, и блуднице, били невини. Стид нас беше домова цветних, зарекли смо се остат несретни, бар ја и Ти. У срцу чујем грижу миша, а пада хладна, ситна киша. Где си сад Ти? Беч. У револуцији. 1818.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
— што ћемо ви крити у кучине? Земља мала, одсвуд стијешњена, с муком један у њој остат може какве силе пут ње зијевају; за двострукост ни мислит не треба!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зора ће нас разгонити брзо, Ал' ће остат' из цвећа, из била, Чиста душа око твоје душе, Чисто миље око твога миља“. Ј.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ако буде тако штогод, Романтиком провејано, Не брин’те се, добри људи, Неће остат’ неспевано! ЧУДАН САН (Мађарски од Е.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само! Зора ће нас брзо са ње стрести, Ал’ ће остат’ испод цвећа, биља, Лепше цвеће, душа твоје душе, Чисто миље око твога миља.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола! И немогућност би сушту веровô — Али ће робом остат робови, А ми гробови... КАТУНОВИЋ: Шта говорите кâ у грозници! А где су деца ових планина?
Ћипико, Иво - Пауци
„Ча ће нам пинези?” говораху. „Лако се из рук' омичу, а орган ће остат заувик! ...“ Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве. Заустави се часом у хладу.
— запишти наново жена. — Ча је ово настало? ... Грабе један испред другога... А ча ће мени остат'? Муж ми немоћа јема годину дан'... Ух! Ча је ово дошло? — Не бишете се дужит'! — Јесам ли да, оли нисам?
— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. — Куд ћеш? — Идем у град да најдем службу. Не могу остат' у селу... — Шалиш се? Што се догодило? — Ништа; ма даље не могу издржат'!... Брат се вратио, туче ме... вас нима...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се ведро небо проломило, и што мјесец пао на Ружицу, то ће тебе Иво погинути; што су зв’језде крају прибјегнуле, то ће остат млоге удовице; што ј’ Даница крвава ижљегла, то ћеш стара остат кукавица; што л’ ти тица кука на Ружици, то ће ти је
Иво погинути; што су зв’језде крају прибјегнуле, то ће остат млоге удовице; што ј’ Даница крвава ижљегла, то ћеш стара остат кукавица; што л’ ти тица кука на Ружици, то ће ти је оборити Турци, а и мене стара погубити“.
То изрече Петровићу Ђорђе, земљи паде, пушци огањ даде, пуче пушка, остат пуста неће; ђе је гледô, Ђорђе погодио, мртав паде Узун са кулаша.