Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хитрога праха и олова; тад с̓ у тами мачи повадише, те се њине мајке ојадише, а сестрице у црно завише, а љубовце осташ̓ удовице, а огрезну крвца до кољена, а по крви један гази јунак. Јунак бјеше Црнојевић Иво, црно њему срце довијека!
Оде Иван двору певајући, осташ’ Турци у гори плачући. Кад је Иван близу двора био, угледа га стара мила мајка, па свог сина познати не може, јер је