Матавуљ, Симо - УСКОК
— запита Рако Мргудов. — Не разумијеш шта ме питаш! — одговори ускок. — Е сад ћеш разумјети! Кнез добро оструга ножићем лопатицу од плећа; прегледа је озбиљнијем изразом са свију страна; премјери је прегнутијем палцем у дужину;
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Труле сињи сни изнутра. Са мене се свлаче јутра. Као Ново свето слово расцвета се Купиново. Из трњина и оструга прхне птица, засја дуга. Није магла већ олово. Луди мноме Купиново.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Проваљујмо трњак. Навалише проваљивати. — А јаој! — завапи понеко коме се забије трн у руку или га шине оструга по лицу. — Нема, брајко, ништа без муке, ваља се и промучити, ако мислимо успети одговарају на то најодважнији.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Не сејте ми изнад гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Јер кад гране право премалеће, Из руже ће поникнут’ оструга, Из босиљка пелен процватити: Пелен ће вам горке сузе мамит’, А оструга срце раздирати, Што ми нисте завет испунили!
гране право премалеће, Из руже ће поникнут’ оструга, Из босиљка пелен процватити: Пелен ће вам горке сузе мамит’, А оструга срце раздирати, Што ми нисте завет испунили! В.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
испрженом на зејтину (ЖСС, 277). КУПИНА Бромбеере (рубуѕ фрутіцоѕуѕ). Купина; оструга; »ђавоље грожђе« (Вук, Рјечн., Софрић, 144 и СЕЗ, 32, 95; 40, 74).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— турска седла особница — сопствена, властита остан’ ме се — остави ме остар — оштар острице — оштрице (оштрица) оструга — мамуза Остружница — село поред Саве, у срезу посавском (у овом селу заседала је прва народна скупштина 1804)