Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Жње он добро и без српа... Ха, ха, ха! Је ли, Дашо? На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом: Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше. — А ти ми јамачно жњеш српом, попе!
« И сви се гости грехотом насмејаше. — Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица. Станко их припусти још ближе. Узе једног на око и опали... Ватра осу... Турци стадоше као укопани. Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!... Наста јаук и писка...
Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. — Шта је? Јеси рањен? — Јесам. Али грмљавина из пушака осу. Нису могли чути један другог.
Турци су све ближе прилазили. Већ се могаху распознати лица. Чупић викну: — Пали!... Осу грмљавина као из неба. Редови се турски проломише...
Турци се све више ближише. — Пали! — заповеди он тобџији. Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... Осу ватра. Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима.
— Пази!... — заповеди Чупић. Тобџија опет принесе витиљ. — Пали!... Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана. И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље...
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Па шта?“ Петру се на то осу неко руменило по образима, па викну: „Ама, апостоле, шта, па шта? Па казујем ти лепо да се матори Трифун смирио.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И доиста, не потраја дуго па се чу: дан, дан, из комшилука; одмах затим се осу из друге, треће, четврте авлије, па и из авлије самог господина Саве, писара начелства. — Е, добро је — рече Јова.
Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака. Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жераву сручи у слух сотони. Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу. Погледај, Вишњи, љепојку осу што зуји чашом као у болу! Брујницом борје нека забруји кад чактар клепне у алилуји.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
сунца се хвата, а ту и тамо весело сине злаћано око јагорчевине, падином брега, скроман и снен, дукатом жутим осу се дрен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А тада, као да нам пркоси, непријатељски митраљез осу паљбу на отворену батерију. Разнели би га... Али у митраљескоме заклону били су и наши рањени војници.
Ваљда су их опазили, јер наједном груну плотун. Затим се осу брза паљба без предаха, са ужасним замахом, негде поче да такара језиво митраљез, па се пуцњи слише у једноставан шум,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и ваздан других ствари... Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.
Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад. Писар долази на коњу свакога дана.
»И што не пуца... шта чека ваздан!«... Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.
Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја... Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела неба... Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 3. Осу се небо звездама, И равно поље овцама. Овцама нема чобана, До једно дете Радоје, И оно лудо заспало.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Па кад постељу трновиту ману, На њој остави крви своје росу — А кад сунце грану, Трн се црвеним, слатким плодом осу... 2. Кресница Бубици једној клонуше крила У лету (жега је била) — Те паде на путању Куд ће Он проћи...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Остави трице, молим те!... То код нас не може да буде! Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.
Хвала вам, браћо, на избору. — Живео, живео, живео! — осу се са свију страна. — А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим неколико речи о овом важном догађају.
Хвала вам, браћо, на избору. — Живео, живео, живео! — осу се са свију страна. — А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим неколико речи о овом важном догађају.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. — Па јес', жешће но Дуле на Пандиралу. — Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. — Који Дуле? — Па твој, из Г. — Како је то он побеђивао? — Ето, нек ти прича Делија.
Зачу се мумлање. — Аха, орлушино матора, ти ли си! Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... Осу се смеј и жагор. — Пушти ме, вештицо! Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. — А, лишче матори!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Е, иста ворма. — Их! — осу се израз гнушања у гомили. — А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. Е, па зло се трпи докле може; свет вели:
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ха власи!“ гракнуше Турци смичући веле пушке и потекавши напријед у буљуку... Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше. „Ха ко је Озринић!“ „Ха ко је Његуш!“ „Удри за крст часни!
„Ја,... ја не знам“, рече она заплетавши се, а румен јој се осу по лицу, као да си је жеравицом осуо, „ја мислим е ће збиља то бити!“ Отац и мајка погледнуше се.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Почеше већ да трепере од нестрпљења и ишчекивања. Одједном се из оних облика осу плаха летња киша, а преко облака се разапе дивно обојена дуга као какав засвођени мост који је спајао један врхунац
Кад се његове лађе приближише кулама које су браниле улаз у пристаништа, осу се на њих град тешких и оштрих брвана који пробише бокове и дно лађа и потопише их на дно мора.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
По истом се механизму две мапе, мапа неба и мапа поља, упоређују, огледају и прожимају у народноме дистиху Осу се небо звездама И равно поље овцама („Изједен овчар“) Ако је тачна тврдња савремених семиотичара да се
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
преко света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Одједном у шуми на коси припуцаше пушке. Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун. Батерија заста на пољани, опали на вис два-три метка, па се у галопу поврати и одјури шуматовачким путем
Затим се осу низ грдња које је Черњајев једнако пропраћао узвицима на ме: »Кажите му, кажите, да му то вели његов ђенерал, да му то
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У почетку је ватра била лагана, као да се колеба, а потом осу, осу, гранате наше и њихове се укрстише, а камење поче да лети. Разлеже се рика, тресак.
У почетку је ватра била лагана, као да се колеба, а потом осу, осу, гранате наше и њихове се укрстише, а камење поче да лети. Разлеже се рика, тресак.
Господе! Ду-ду-ду-ду! Штектао је негде пушкомитраљез... Лево и десно осу брза паљба. — Где су наши? Војник промоли главу. Фиу! Фиу! Фиу! Гр-у! Гр-у! Гр-у! Сад опет наш рововац.
Ћипико, Иво - Пауци
И обгрљени газе цвијетну траву. А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загрија и знојем осу, па журе прама старим буквама с раширеним сувим гранама, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.
Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.
Сви очекиваху напето што ће надоћи... Наједном почеше косо падати крупне капље. С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!” завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо! Моли за нас!
Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум. Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. Чељад замрије, старац престаде да моли.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Звуци се од свуда хоре, Исток се у пурпур осу и сунце одскочи горе. И дан огреја сјајни. У дољи река се светли, Вратнице лупају селом и жустро певају петли, И
И жедна, отврдла земља пила је вечерњу росу, А небо свој тавни вео безбројним звездама осу. Лукави, несташни Амор, управо у глувом добу, Пажљиво устаде горе и онда остави собу, Па уђе у кметов вајат.
Он је грабио нагло и згурен мислио тако, Набивши на главу гуњче, јер пљусак осу се јако, А ваља подуже ићи. Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Опази га један аскетски изгладнели јеромонах. „Шта носиш то?“ осу се на њега. „Све што овде лежи разбацано, проклето је и затровано.
“ Сви ударише у смех сем оне двојице Кремонинијевих ученика. Звоно опет зазвони, а мало иза тога осу се у сали буран пљесак. Галилеји је отпочео своје приступно предавање.
није било могуће сагледати њену површину и докучити колико времена треба планети за један потпуни обрт и одредити осу око које се она обрће. О трајању једне потпуне ротације Венерине имају астрономи разна мишљења.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-ру! Гр-р-р-ру! Гр-р-р-ру! Прсти су ми заривени у земљу, као да бих хтео да се слепим са њом. Ах, боже, ала сад осу! Нешто се цепа, пара. Гр-ру! Случајно се ослоних на ногу. Хвала богу. Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво.
Одјекнуше два пушчана плотуна један за другим, а потом, наједном, осу се брза пушчана паљба, без предаха. Ваздух се усталаса. Над нашим главама нешто заошину и тресну позади нас.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је могао да је одбије? Да од очију њених умакне? Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а небо се звездама осу. Звездица се и не помери. Као окована стајала је и слушала, без даха, затворених очију.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу. Уза ме, топла, ти се приби јаче, И мени бјеше кô да нас у лету Анђео један златним крилом таче. 1911.
Гле, махала стара сва од ње заруђе, Кô да у пожару изгара цијела! И у твоју башту сада, ево, уђе И шедрван осу. С мрамора бијела Просуше се сјајни планули драгуљи, И по башти свуда кликнуше славуљи.