Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И кад кара, оно благосиља. Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: — Устани, рано! — рече. Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Он дође до обале, па се нећка, као хтео би да се врати, још једном га ударих и он се осула, те се сручисмо заједно у воду. Коњ потону, а мени вода до носа.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Љубичаста, стострука бића, што личе на цвет, цветала су у води, и модра као летње руже, прилепљена на камење, осула су ми ноге бојом која је као крв.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— упита неко. — Мене, вала, све'дно, — одговори он полако. Сви ућуташе. Звезде побледеле. По небу се осула нека неодређена белина, која му заклања чисто плаветнило и даје му неку суру нејасну боју. Зора се помаља.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ко воли зиму, ко воли снег Нек хита амо на снежни брег! Гле миле трешње – осула цвет И бадем цвета – како је леп! И чела леће, па купи мед Да медом заслади зимски јед.