Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела. Осунчан, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је
при томе и сами команде тако страшно, да су се поједине речи чуле, преко брда и кроз дрвеће, чак на други крај вароши, осунчан и још миран.
Уморан и празан, био је лак, као и да није имао тела. Осунчан после, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Био сам, скорих дана, и у Гранади, гледао са бријега осунчан каменит лабиринт њених улица и питао се: на коју су га страну одвели?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
248 Други пример: „Осунчан, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је
као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је дочекивао с лица…”249 На крају романа: „Осунчан после, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је