Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
њине, за тетребово лудовање, заверенички дрвећа тајац пред час кад ће сунце да зађе, за мозак змије камењарке, за осунчани трем гуштера, за млеко гљива, за дивљих пчела шумска подграђа, за свитаца и пањева ноћне варке, за безимена, једва
Црњански, Милош - Лирика Итаке
неко ужасно, црно блато измазало је све куће, улице, и све пристаниште; само су по крововима, над градом, стресали се осунчани, црвени и жути, опрани црепови. Први пут сам осетио да земља, на Сунцу, после кише, дрхти. Цео дан никог ословио нисам.