Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор. Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив... — Служите се, господине!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне новог, белог глога, Ветрић свежу траву милује и гиба.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ја,... ја не знам“, рече она заплетавши се, а румен јој се осу по лицу, као да си је жеравицом осуо, „ја мислим е ће збиља то бити!“ Отац и мајка погледнуше се. Милица зину, па је гледаше у чуду.
Ћипико, Иво - Пауци
Сунце је одмакло, грије, али нема припеке. Раде се не осјећа заморен: тек што му се образи заруменише, а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сиктао је, богорадио и мумлао, једва чекајући да калуђер нешто проговори да би још жешће осуо. Овај је ћутао. Ништа није рекао ни кад је Лауш поменуо своју најоштрију замерку, да је манастиру прече здравље