Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
59 Две жабе Две жабе пребиваху уједној барици, а кад им се ова у лето осуши, пођу даље тражити воду. Нађу један дубок бунар. Онда млада жаба |рекне старој: „О, прекрасне воуе!
'Ајде да скочимо унутра.” — „Можемо ласно скочиши доле”, — одговори стара — „али ако се и ова вода осуши, хоћемо ли моћи напоље искочиши?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. — Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. И показа штапом на оно влажно место.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кад то уради постељицу ваља да метне у оџак да се осуши“. У истом, бољевачком крају, када породиља шаље попу суд за „молитву“, она метне у суд онолико зрна кукуруза за колико
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Паде клупче, — земља се потресе. Старац кресну, — море се осуши. Баба кину, — небо се провали. То су већ обрасци слободне, радосне неразумности: смисао и циљ песме су у самој игри,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
испијете, Тада само, тада веселога Сетите се, браћо, друга свога, Каж'те само макар у памети: Млогу л' с нама он осуши клети!
Ти не беше онај расте силни Кога бура с уком доле руши, Веће цветак скрован и умилни Који цвета, вене, па с' осуши. Брате драги, цвете мојој души, Мало цвета, клону, па с' осуши!
Брате драги, цвете мојој души, Мало цвета, клону, па с' осуши! У књигу те мето житка свога, Житка свога, брате, млађанога; Читам књигу, па се онде смијем Ди су места житка
У један ма се бија мени тако Догодило у тугујућој души: Шушкање зефира по лишћу лако Јесењи дишљај његов што осуши, Мишљење мени одузô је свако; И затим с једним помислом ме скруши, По сред ме срца уједанпут згоди: Ко зна, међ
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Добро најпосле... И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши. Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ничим, не покрете се, као мртвац... Одједном стаде гледати свесније...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Међутим сама Софка одавно се осуши. Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Или — одговор попа на питање сељана да ли зна писати: — „Знам, али пошто се осуши не знам читати,“ итд. Кроз питалице је спроведен и необично добро дат лик једног новог незапаженог народног шаљивца,
Ласно је орати и копати: сиј, виј, па у кош, него је тешко плетиће игле теглити, — што казао Циганин. Нек’ осуши, ал’ за што пресуши? — Рекао Циганин кад је зими метнуо обојке на месечини да се суше, а они се смрзли.
7 Питали сељани попа: — Знаш ли писати? — Знам, али пошто се осуши не знам читати. 8 Питали калуђера: — Какво ти је најтеже бреме? — Празна торбица.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ’ ма; који постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако је он вазда чинио јер се, каже, увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води. Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Или што личи на њега? Не зна. Све сам уложио у њега. И синове који се не родише. И наду у унуке. Кад се јасену врх осуши, он из пања истера шибљик. А ја? шапуће на миндерлуку и зимогрожљиво дрхтури.
Нека га тако док се багрем не осуши.“ Тако сломљено, стајало је тоцило наслоњено на багрем док мати кије умрла. Онда су га скинули и одгурали око плота,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сваки час је пипа, сваки час је милује, ал̓ како није, доста да се баш та вишња осуши. Отац, кад је то видио, од жалости не зна шта ће, већ узô сикиру па од те вишње направи велику батину, и свако јутро
они до његовог вишњовца, који је све досад пивô; ту ти старији зграби њега и убије с њим млађег, а вишњовац јаукне и осуши се. — Ето, свега сам то видио и чуо, — каже он онда диди. — Ал̓ то ти је баш доста.
Ћипико, Иво - Приповетке
Браћа су с оцем тај дан редили духан, да се боље осуши; уто им се он јави и понуди им да сређени духан к њему донесу: он ће га купити и боље но други платити.
А бродови по пучини, уз пријатан лахор, једва миле, а не свраћају. — Простирући Маркову робу да се осуши, Антица погледа у једра им, па, прострвши је, униђе у кућу.
И осети у души слачину, као кад би окисао журио кући да се огрије и осуши код отвореног камина. Али присети се и покаја што је прекинуо молитву, па с јачим заносом преда се молитви.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
40 трна мање један, па се баци у јендек, где људи не газе: када се ј. осуши, и брадавице ће нестати, СЕЗ, 40, 1927, 236). Ј. сирће добро је за убој, а печена ј. за мицину (ЗНСОЈС, 11, 264); ј.
петом, заокруже дрветом оно што је о. захватио, па исти о. обесе над ватром да се осуши (ЖСС, 283). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су потопљени о.
(ЗНЖОЈС, 18, 191). Ко хоће да се излечи од сушице, нека одгризе »врх п. на расту«: ако се потом п. осуши, болесник ће оздравити (ЗНЖОЈС, 19, 206). ПЕРШУН Петерѕіліе (петроѕелінум ѕатівум).
л., и поучи га да једе само хлеб, а ц. л. да оставља у неко шупље дрво. Слуга послуша. После неколико дана дрво се осуши, а идућег Ђурђевдана слуга пребаци сву стоку и тако је добије (народна прича, СЕЗ, 48, 55).
Међутим, иако са таквим моћима, буква не може да одоли белом луку, него се осуши од њега (СЕЗ, 65, 1952, 333, Поповци). Бурјан.
гранчице, па се по њима гата: ако се која осуши, онај коме је намењена умреће у року од године дана; те гранчице се и за лек чувају (ибид., 381). Рен.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад смо већ до сада чекали, могли смо причекати још који дан да се расквашена земља колико-толико осуши, али Лауш је наредио да се одмах ти монаси, силом, ако добровољно не пристану, преселе на Кулу, јер је дознао да један
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када се његови таласи врате у своје корито, а жарко сунце осуши њихов талог, онда је време да га орач заоре, а геометар васпостави границе појединих имања, које је разливена река
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једва дођох к себи. Поручник Коста му рече да остане овде док се не осуши. Ми продужисмо пут, све покрај неких утрнулих њива, малих и јадних. А и куће су биле као птичја гнезда.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тамо се намјести иза једне лијеске и леже потрбушке да на сунцу осуши своју смочену позадину. Лежећи тако с главом на рукама, заклоњен шеширом, Стриц је задријемао и заспао.