Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне, — Потоке суза наших тко ће осушит игда? — — — — — — — — — — — 9. Бесна, пуста неслого, Кћери адске змије, Гди би знала живити Да Србина није?