Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
своји[х] руку ваља да се [х]рани; а [х]ране му само толико ваља колико да је једва жив, јербо је њему потреба за осушити све чловеческе страсти, осушити сасвим тело своје.
а [х]ране му само толико ваља колико да је једва жив, јербо је њему потреба за осушити све чловеческе страсти, осушити сасвим тело своје. Кромје једне саме хаљине за покрити телесну наготу, ништа друго не ваља да има.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Знао је да се Симка неће прекинути и осушити после другог детета. Запросио је, не питајући Ђорђа да ли му се допада. Уживао је, гледајући је кроз прозор, кад
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било.
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
дај да у сну видим свога суђеника«. Потом метну венац на главу и кажу: »Зелени венче, ти ћеш се осушити ако не доведеш мог суђеника да те скине« и с тим венцем легну спавати, па ће у сну видети суђеника (Софрић, 53).
, ѕ. в. јаворов), а јуначка поезија је из култа предака настала и саставни је део тога култа. Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник воду којим се умио проспе на његов корен у намери да своју бољку пренесе на дрво
Т. се употребљује за магично спутавање женских демона. Кад вештица »дигне млеко« крави, треба укуцати чавао у т. и осушити је на диму с огњишта: вештица ће »замакнути води« и мораће вратити млеко (Караџић, 3, 1901, 195).
жене (са менструацијом) не смеју да беру грожђе, нити да се пењу на какво родно дрво (особито трешњу), јер ћа се дрво осушити још истог лета« (ГЕМ, 20, 1957, 176, Левач, Темнић, Белица и Ресава). На везу г.
стабло (ГЕИ, 9—10, 115). У Левчу, Темнићу, Белици и Ресави верују да ће се т. осушити ако се на њу попне »нечиста« жена (ГЕМ, 20, 1957, 176).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
коначна ствар: досељеници ради стицања, то су пијавице на туђој земљи, и морају или пући и пролити туђе у туђе, или се осушити. — Знаш ли за ону нашу рибу са Самоса: кад је избаце на копно, она се надима, па одједанпут пукне! говори Харисијадес.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На крају, једном се живи, једном мре! Могао је већ на робији иструнути, могла му је пустиња кости осушити. Сети се Варалица кроз шта је све прошао и би му лакше.