Ћипико, Иво - Приповетке
Пода њу пао осјен, замршен, испремијешан бљеђом и тамнијом свјетлошћу. У том осјену подбочио се Дангуба. У устима му камиш; из луле се одавно не дими, али он камиш једнако по устима премеће, удише у се
Ћипико, Иво - Пауци
Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат. Испод ногу им простираше се саг зелене траве.
Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.
На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо. Доље наниже. у цунцу и осјену иза , виших стабала, су кућице.