Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Послије кратког времена чујем шкрипу врата и осјетим примамљив мирис чађаве сланине. Значи, стигли смо у неку кућу. Онај Неко тресну џак заједно са мном о земљу и развеза
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Такве часове готово увијек осјетим. И сам себи рекнем: Пази! по свему се чини да ће ово однекуд бити значајно! ово ћеш дуго носити у себи!
— То ми често кажу, оче. То јест, не често, али увијек кад наиђем на кога познатог у свијету. И, чудно, понеки пут то осјетим као пријекор, а понеки пут готово као комплимент. А ко би га знао од чега то зависи!
Питам се: има ли можда у томе нешто утјешно? – Ко зна? Можда. * Осјетим убод у подлактици и око њега нејасан шумор гласова. Ха, то је оно, прође ми свијешћу; и под тим мислим на инјекцију.
Јер се чисто побојавам да се то не промијени, преокрене, да се не покаже да није тако. Побојавам се да одједном не осјетим своју запремину у стварности, да кроза ме опет не проври немир неког хтијења, да не отпочне опет неко врење.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Кажем ли ја да се неко шуља око нашег логора — рече тихо Луња. — Одмах ја то осјетим. Све ми се чини као да ме неко шкакља по леђима. — А ко те шкакља, кажи? — набурено дочека Стриц.