Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Поред нас су — а опет тако далеки. Држе наше руке у својима, хтјели би да буду сасвим уза нас, сасвим с нама, да осјетимо њихову топлину — а опет их од нас дијели нека танка неуклонива опна.
И ту нема помоћи. Видимо их где се пате, а не можемо да осјетимо њихову топлину. Траже ријеч у коју би легла сва присност, сва душа, али таква ријеч не постоји.