Матавуљ, Симо - УСКОК
У шетњи често покреташе зечеве и лисице, али му ниједном не дође воља да гађа, толико бјеше мисаон и зловаљан. Кад би осјетио рану, одмарао би се под лиснатијем дрветима, или украј извора; за њеколико недјеља не бјеше пећине у коју не завири,
Милићевић, Вук - Беспуће
Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.
И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.
И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао
Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је. И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала
Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он,
Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Камарате, куда ћемо сад? Рекао је то нарогушени, чупави Дане и дјед је истог часа осјетио да је доље у вртачи заувијек оставио своје детињство, а горе нашао камарата с којим ће одсад, нераздвојно, кренути
видим, скакутали су по сумрачној просторији тако равнодушно, тако им је било све свеједно, да ме је грч у грлу стегао. Осјетио сам: чим изиђем, у тој просторији више ме нико неће памтити, ником нећу недостајати.
Ех, ех, тада сам први пут заплакао, осјетио сам да иза мене остаје дјетињство. Пецкао ме је у тим сузама горко-слан укус нашег завичаја.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“. Најприје би Бакоњин нос осјетио задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени и на катедру под њим,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
брижљив до педантности у одјећи и у свему другоме, стриц је просједио свој вијек у тој просторији а да никад није осјетио ни журбе ни дуга времена, једнако као ни она стабљика филодендрона која у углу већ годинама безгласно живи, у
ИX Данас је тмуран дан. Ноћас сам осјетио како се мијења вријеме. Негдје из велике даљине надолазило је нешто мутно и склупчано, пролијетало мимо мој притворен
И чини ми се да сам већ тада осјетио како то може да и за нас саме буде неугодно и однекуд болно до те мјере да нас често сили да зажмиримо како бисмо
Склапао сам очи да бих на танкој кожици вјеђа осјетио те мале запахе ништавила. XИИ Неке ствари као да су најбоље, најчистије, најизворније баш у предјелима гдје је живот
А свемир је тако знатан, да нема те појединачне ствари чији би нестанак он уопће и осјетио. А тако је простран и богат, да нема ствари којој се у њему не би нашла замјена, надокнада, двојник.
Не знам право рећи какво сам задовољство у томе налазио, али сам отада често осјетио потребу да одем у поткровље и да измамим из виолине покоји тон, који је дуго живио и треперио.
Такву устрепталу малаксалост ваљда никад више у животу ни пред ким ни пред чиме нисам осјетио. Недјељом послије подне Егидио би се каткад сјетио свог тромбона и стао дувати у њ.
Збиља чудно. Јер та ми досљедност никад у животу није устребала, никад нисам осјетио ни најмање недаће од тога што је немам. Па одакле онда толика жудња за њом? Сâм бог то нека зна!
ни једна јединцата реакција није онаква какву би просјечни читалац овог излињалог континента у сличној ситуацији сâм осјетио! Ускликнуо сам зачуђено: па тај човјек који се ту описује — то је човјек-амеба!
Често сам пута касније, кад бих се у свијету састао с ким из мог краја, осјетио живу жељу да упитам што се на концу догодило с мојим стаблом-грдосијом, али сам се устручавао и с муком сузбијао то
То је био једини пут у животу кад сам га зажалио, кад сам нешто топло за њега осјетио. Био је тако јадан! Често ми се догађало да бих у таквој тричарији најболније осјетио биједу човјека и патетичку
Био је тако јадан! Често ми се догађало да бих у таквој тричарији најболније осјетио биједу човјека и патетичку солидарност с њим.
Ћипико, Иво - Приповетке
У оваком благом, лијеном стању куња, и није се ни осврнуо кад је изнад себе осјетио човјечији ход. Мишљаше да ће га чељад мимоићи не угледавши га, па неће требати да се јавља.
Ја сам још прије у себи осјетио сву милину слободне, скрушене душе.... Па ето и пошљедњега Мрљановога рата, и преда мном отвара се Каштелански продор,
Ћипико, Иво - Пауци
Илија Радин поглед осјетио на себи, па да сина осоколи, вели: — Ни бриге те, Раде! Ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица! .. .
— Нисте ми мрски... А и зашто би били? И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој: —Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и испод стола ухвати
Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, про,ъетну ноћ. * Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе. Бијаше меке,осјетљиве природе.
За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.
То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге. Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с
И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза тога, па и у самоме ономе
Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.
Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.
Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. Иво једва дочека да изиђе из куће. Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.
Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно
Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице. Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тада се је царе осјетио да је оно Милош Војиновић, па говори својему нећаку: „Та ти ли си, дијете Милошу! Та ти ли си, мој мили нећаче!
“ Соко њему писком одговара: „Мени јесте без крила мојега као брату једном без другога“. Тад се Дмитар бјеше осјетио ђе ће љуба брата отровати, па он узја вранца великога, брже трчи граду Биограду — не би л' брата жива затекао.
Поврати се на бијелу кулу, те избаци пушку хаберника; зачу беже на зеленој лонџи, своме се је јаду осјетио, он се вати у џепове руком: из џепова кључи покрадени!
Мемед-ага у Ваљево дође: Грбовић се бјеше осјетио, па Грбовић на страну побјеже, а дође му оборкнез Алекса, и дође му Бирчанин Илија; обојицу вата Мемед-ага, бијеле им
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Још се једном обазрео око себе и одједном осјетио да се више не може вратити у школску клупу, узети књигу и мирно почети с читањем. — Па ја више нијесам ђак, готово је!