Матавуљ, Симо - УСКОК
Учини му се да осјећа далеки дах прољећа. Под прозором чу гласове и ударац сјекира. Крцун Сердарев и још три војника са старијим ђацима
Милићевић, Вук - Беспуће
шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша у цвијету цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и
Тек покашто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са
прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази
И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање. Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, а кад виде да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види јели заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зар је онда чудо што и само то дијете воли себе баш с таквим цртама, својствима, особеностима, и што баш у њима осјећа себе?
и дубље мисле своју патњу; али да онај са зубобољом или с морском болешћу кудикамо присније и непосредније своју патњу осјећа, о томе нема сумње.
Често сам се у дјетињству замишљао као дрво. И чинило ми се да тачно осјећам што осјећа дрво, само што оно није тога свјесно и не зна да то изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер дрво сам
изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер дрво сам замишљао увијек слијепо; оно има силно истанчан опип, осјећа и најмањи дах вјетра, и најлаганији срх зрака који проструји по његовој наоко грубој и бешћутној кори или прошара међу
XВИ Данас је недјеља. По свему се то осјећа. Дан посјета болесницима, дан доношења понуда. Чујем промицање тапкавих женских корачића по ходнику, куцање на
И тако је рођена похана пилетина. А недјеља има неки свој посебни, специфични карактер, који се осјећа и разазнаје у свему.
Само узмите, сигурна сам да ће вам пријати — одговорила је исто тако тихо и насмијешила се, као да тачно осјећа смисао моје захвале. Навикла на болеснике, ваљда их добро познаје.
Понекад је помишљао на жену и на своје двоје дјеце, са жаљењем што их осјећа тако изблиједјело, кроз копрену проријетке сиве даљине, одијељене хладним стаклом бешћутности. Па је одлазио.
Ово посљедње бива онда кад се човјек осјећа потпуно „на своме”, кад је постигнута савршена подударност наше тежње са стварношћу; али, знао сам, практично, то не
А чак и ондје гдје је она најдискретнија, пристојан човјек осјећа је као нешто сувишно и зановијетно. У најбољем случају као нешто што, из нашег доброг одгоја и прирођене индоленције,
Жена која се подаје иза грмова не боји се свог живота, грбавац не бјежи од своје искривљене хрптењаче: он осјећа себе у грбавцу и грбавца у себи. Они презају само да ко за њима не подвикне: „Гле дроље!”, „Гле грбавца!
— Али изражавати се може и нешто што се не осјећа. Може се и хинити, може се и глумити. — Несумњиво. Изражавање може да буде и лажно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— и дође царевој кћери у собу. Ту је стаде грлити. Царева се кћер зачуди: осјећа да је неко грли, а не види никога, па га стане заклињати и молити да јој се каже шта је и како је.
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Раздражен је; срамота и понижење бију га и савлађују. А осјећа у себи живот и снагу, и свјетла мисао да се освети јавља се, и у том тренутку поноситије ступа.
Они тек што су границу прешли, осјетише се лакши: младост их носи. Спасоје је задовољан што је изнио живу главу: осјећа се жив; а млађи, кад га гледа, диви се његовој снази и јунаштву; жести се, и још млад, мисли: „Поред своје живе главе,
брзо; одмориће се и науживати својих навика: свога крша и вечерњих сједника, гдје се уз добру ватру у причању лијепо осјећа како зимска ноћ брзо одмиче.
је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла слутња поче се јављати.
Браћа га посматрају, као чини им се да од њега зависе њихови животи. Он се занио у читање, па не осјећа на себи њихових погледа; наоко задовољан је; досјети се да то што је написао није службени запи сник бирократскога
Наново ћуте. Млади судац се замислио. Гледа она тугаљива, здрава лица; у души му одзвања старачки, дрхтави глас; осјећа на себи живе младићке погледе, жељне ничега другога већ радње и сласти у своме животу.
И оно нешто тешко, пусто, слично њиховим животима, осјећа у себи, па у тренутку у памети сину му сва трагика изморена народа, и јаки нагон сродства уставља се на њиховим
Пландују и разговарају, но не сјећа се ријечи. А не сјећа се ни мјеста, засве да јој се чини да је некада ту била. И осјећа слачину у животу и за дах умирене сласти...
Занос је потресе, скочи из постеље и брзо се среди. Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа се свакога часа слободнијом.
Када раствори прозоре и увиди да је ведро као ријетко када, обузе је жеља да изиђе; поступно све више осјећа у себи врео живот, а пред очи долази јој Спасоје, и гледа га онаква каква га је први пут видјела, кад су га у
Дође јој да што повјерљиво рече, но нема ријечи да се изрази. Осјећа да се нечега боји и жељела би да је он од тога одбрани.
Вели: — Бићу у лијепоме друштву, а довешћу му је као младу невјесту! Девојка пошљедњих дана осјећа неиздрживу тугу што одлази, а не налази јој разлога, па се сама чуди своме узбуђењу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају. Ништа се не чује, ништа се не осјећа до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно лагано, дрхтаво изумирање вјетрово што трепери и клизи по снијежној бјелини
У њему се бијаше распламћела дивска снага, сви му се живци напрегли. Посрће, пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим, што га дави, гуши, зауставља му пару и дисање. — Идеш ли, роде?
— викну Стевица, и глас му као мало задрхта. Облачан, влажан, тежак дан. Свјетлост слаба, мутна; топлина се не осјећа, иако је љето.
Ћипико, Иво - Пауци
Весео одмиче узбрдицом да, прије него сунце, одскочи, дохвати се планинских висова. Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.
да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе. Сунце је одмакло, грије, али нема припеке. Раде се не осјећа заморен: тек што му се образи заруменише, а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом.
се само зујање лептира и боја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. Осјећа се расијано чувство самоте и простора.
Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити: Маша му се врзе по памети... И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене
Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити: Маша му се врзе по памети... И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова
Дође му одједном да се чуди што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа се чио као игда. А не може к својој трудној жени кад би он хтјео...
Часом ћуте, као да сабиру своје мисли, и кришом, у двоумици, загледају се. Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.
Маша, гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља да се тој сили подвргне. Раде леже потрбушке на земљу, до њених
— наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека. —Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут. — Ја јој не браним. — Па се смисли и вели: — Иди, Цвијето, иди, сестро! ...
Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену; жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.
сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа море, осјећа се некако пространијим и увјек низбрдицом заојка бар у по гласа.
Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ. — Види, — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше, у њој жито живо, могао би га сијати!...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ту је негдје. Стриц се уплашено обазрије. — Гдје, гдје? Гдје си га видјела? — Па још га нисам видјела, али он... осјећа се да је негдје у околини. Све као да ми је иза леђа: пази, шуља се, вири. — Иди бестрага! — одахну Стриц.
напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се њезин старац враћа пијан или љут.