Милићевић, Вук - Беспуће
често, док остали сјеђаху и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, би једа пред којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.
И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије. Да се што не љутите на мене?
мати, у јутарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак, осјећала нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке да руча.
не буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у тој мирној, старинској, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходника
Тек је осјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена,
Стари се досађиваше и излажаше увече у биртију. Гаврино буренце и онако је било на измаку. А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и
Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет. Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи. И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сједио сам јој у крилу, а миловања њене руке била су расијана и у њима се осјећала њежност од навике. Поглед јој је био далек и замишљен.
Таква је била и дјевојка коју сам упознао као гимназист кад сам дошао у град. У сваком часку њене љепоте осјећала се она сретно уграбљена случајност њена постанка и лежао је знамен њене крхкости.
приближавала женама, стопу по стопу, полуотворених уста и без трептаја у погледу, примицала им се толико да су им већ осјећала дах на својим образима, уносећи им се у лице с окрутном дјетињом испитивачком пажњом.
Ћипико, Иво - Приповетке
Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство креће, и нигда им краја
Добро је осјећала да Марко за њом пристаје, опавила је његов поглед на себи, и његову завист кад би с другима разговарала.
Али баш њега она је најмање тражила; лијепо је осјећала да јој је свеједно хоће ли се с њим гдје срести. Да је онај потражи што је издалека... што се с њим упознала!
Ћипико, Иво - Пауци
да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. Али јој бијаше све утаман! И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.
Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. ...