Милићевић, Вук - Беспуће
Ипак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину:
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ће се као светац и подерати — без имало злобе говорили су они, а кад би му испричали какав свој нов хајдучки подвиг, осјећали су се олакшани и чисти, као да су били код попа на исповиједи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад су ушли у тамни вилает и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако су осјећали једно према другоме. Тако су у срцу осјећали, а пред другијема крили. Ни он ни она ни за час не посумњаше у узајамну
Тако су осјећали једно према другоме. Тако су у срцу осјећали, а пред другијема крили. Ни он ни она ни за час не посумњаше у узајамну љубав иако се избјегаваху.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И он се звао Иван, па је и та сретна подударност у нама рађала дјетињски велику радост; обојица смо се осјећали тиме поласкани, и у томе смо гледали нешто више од пуке случајности. Постали смо нераздвојни.
Обојица смо осјећали потребу да сваку помисао, запажање, доживљај смјеста један другоме саопћимо. Баш као да смо непрестано провјеравали да
Било је вријеме да кренемо. Узмемо Леру у кочију и полегнемо га преко наших колена, као покривач. Осјећали смо његову пријатну топлоту и куцање његовог безразложно узбуђеног срца. Сунце је нагло залазило, право пред нама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се!
Ћипико, Иво - Приповетке
Путем бесвјесно гледају у чељад и нажгане фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте мисли, али црна слутња так се јављала.