Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Од тога блиског осјећаја неправице преносила су се дјеца на одаљеније им појаве исте природе, на неједнакост разнијех сталежа не само у уживању
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Смијешна и мутна мотања осјећаја половичних оцјећаја, сензација, каква се већ рађају у детињим душама! ВИ Мајка ми је била из нешто бољих пучких
и ништавилу и неуништивости — у ствари било само љескање, и мигољење, и треперење оног силног, грдног, неуништивог осјећаја живота у мени, и оне страховите, неутаживе жудње за њим.
Оног осјећаја живота који ме је, макар и неспознат, непрепознат, макар и прерушен у своју супротност, у игру потитравања с ништавилом
Али та материјализација осјећаја грађанину је, ето, неопходно потребна: прави, чистокрвни грађанин не носи у срцу ништа, ама баш ништа: осјећај
непрестано, истицао да сам његов ђак, и, већ исхлапио, по бријачницама турао људима под нос оне моје програме, чист од осјећаја за смијешно, слијеп за подмигивање беспослењака.
над крововима и за зидовима слути се болно руменило неба — час који у нама ствара онај добро знани, неугодни расцјеп осјећаја, кад нешто шкрбаво, као нераван прелом кости, гребе и задире у стијенке наше унутрашњости.
И је ли тај испитивачки нагон (та осјећамо га готово као морални императив!) знак недостатка осјећаја, или је он најдубљи и најтананији вид осјећајности, њена сублимација? Цинизам, кажу. Можда.
Вјеровање је спонтана ствар. Увјерење је један осјећај. А на подручју осјећаја, тих спонтаних ирационалних унутрашњих факата, ко зна од чега све зависних и ко зна каквим све психичким, физиолошким,
ми је смијешна та обмана о константном и досљедном вјеровању у нешто, и уопће о константности и статичкој једнакости осјећаја.
А ја нисам глух за тај осјећај. Оно што је у мојим очима највише срозавало и деградирало човјека био је недостатак осјећаја захвалности. Можда је и то било у мени ствар естетског поријекла.
Али не обмањујем се. Мада је захвалност једно од најдубљих и најприснијих, па можда и најтрајнијих осјећаја у нама, оно је свакако једно од најмање дјелотворних. Тешко да се на њему ма што може градити.
Наше ја састоји се из голог факта бивствовања и из примарног, слијепог осјећаја тог бивствовања. Дакако, томе придолази и перципирање осталог постојећег око нас. И то није неугодно; баш напротив.
Ћипико, Иво - Приповетке
И, онако застиђеној и сметеној, бесвјесно учини јој се да је ово данас ситно и смијешно, чисто одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај
Ћипико, Иво - Пауци
Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души. И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.
Спопала га силна туга. Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему. Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.
Она, ганута, треном га умиљато погледа. Милина пројури му кроз цијело биће. Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. — Збогом, опрости!
Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша.
И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.
— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. — Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав.
Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. Али не потраја дуго.