Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
писма сече Алексу, који с Немцима се договара, и код нашег цара нас тужи и опада, и о нашим главама ради, зато би гре̓ота била његову главу живу оставити”.
нису, да они неће код њега бити, „ми би од сваке нахије од нас по пет момака дали да код њега буду, јербо је и гре̓ота и срамота да наш вожд сам без момака буде, и ви сте не само њему но свима нама и народу као неки неверлук учинили, и
(Да, заборавио сам, — овај Омер-ага послао ми Афиз-пашину бурунтију: да ја као човек књижевник знам да је гре̓ота се цару противити, но да окренем народ опет под царев скут, и да ће ме цар бератом и ферманом као мог оца учинити
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Летос сам, знате, излазио у вересију, па стра'ота божија — само да сте ондак видели. — Ама ко ли то нареди да се баш у наш потес укопа? — упита Манојло.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо иду сва дјеца, и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни. Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије! Загледаше се сељаци.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још млоги тркни, па њему притеци: „Твој госа ко је, деде нама реци!“ Но слабо вреди ота речица њима, Он само на њу слегне раменима, Па лати коња, те даље провађа, А жељном мане да сам све погађа.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Гледа Иво, мисли како ли ће: Али ће је од сна пробудити, Али ће јој лице пољубити. Гр’ота му се учинила младу, Да је љуби ал’ да је пробуди; Но извади од злата јабуку, Те је меће Мари у њедарца.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нисам се преварио. Вратар ми рече да врло добро познаје Ота, племенитог Герика, студента права, финог, галантног младића који уме добро да живи, али, при свем том, посећује
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Са психоаналитичког становишта Ота Ранка то је могуће. Али психоаналитичко тумачење више нам осветљава аутора него његове песме.
Занимљивијом нам се, међутим, чини сама чињеница да је у исто време кад и Петровићеве песме настала књига Ота Ранка, у којој он – већ у почетној тези – истиче да полази од „на изглед чисто телесне трауме рођења“ како би, на
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! Срце му препуче. Удари му крв и на нос и на уста, и на уши и на очи. Стра'ота, браћо, погледати! Шта би вам, дјецо моја и Србови моји, више дуљио?