Употреба речи отава у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ожег — ватраљ осоје — она страна коју сунце не греје ости — трозуба рибарска направа којом се лови риба у мору отава — друга трава која поникне по кошењу и на коју се стока пушта да је пасе оцал — челик падишах — владар, цар папар —

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Помор. Не мисли. То чује. Врзина запуца под њим, и он пође пољем преко необраних кукуруза и непокошених отава. Бежи од тишине у селу. Бежи да не сазна да је Адам умро.

Шта кажеш, Адаме, на то? Два пута се коси, а отава није слабија од прве траве. Нема, сине, такве ливаде у целом моравском пољу. Ни за семе не можеш коров да нађеш.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава. По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности