Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
га никако не може дигнути, док не натрпа на њега много малога камења, па онда дигне врло ласно и носи куд год хоће. Отален пође даље и путовао је врло дуго, док не дође у једно мјесто где видје ово чудо: људи узору њиву, подрљају, посију
То се све догоди док би набројио пет. Отален пође даље и послије многога путовања дође у треће мјесто, гдје види ово чудо: преко поља лете овце, а на њима јашу
Онда се бербер не би нако патио. Тако су се они туде разговарали до пред зору. Кад се зора указала друштво се отален изгуби.
Тако су се они туде разговарали до пред зору. Кад се зора указала друштво се отален изгуби. Чим су они отален отишли, изајде и џомет из млина и оде у ону варош, униђе у једну каву, па стане питати: — Људи, што се ви патите
Још му рекне везир: — Ако пронађеш врело, ти ћеш бити добро обдарен. Он оде отален и дође на оно раскршће. Туде се најпре раскорачи и закопа. Онда заповиједи оним момцима да копају.
Просјак се опет брани и правда, а јунак скочи па га удави. Отален опет оде на оно мјесто ђе је ћемер оставио, тражи, тражи: нема, па нема. Зађе по свем ономе пољу, кад ниђе стићи.
Дуго се мислио и премишљао па најпослије пане му на памет да нешто слаже, па једа тијем какогод до пара дође. Отален ти он одмах скочи, узме чибук и дуванкесу у руку, па управо у кахву међу своје коншије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он узе главу, а трупина се свали у језеро. Сјутрадан кренуше отален и дођоше у онај град гдје су наумили. Пошто нађоше дућан и робу намјестише, завика телал: — Би ли ико могао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мамуза Остружница — село поред Саве, у срезу посавском (у овом селу заседала је прва народна скупштина 1804) отале, отален — одатле отварати се на бурму — одвијати се отворати — отварати отворити јунаштво — показати јунаштво отказати —