Дучић, Јован - ПЕСМЕ
КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад нисам саслушао звуке.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као змија вијем се по чаршаву, подижем главу, широко отварам очи, испружам се, грчим трзам, тражим увек твој жарки, твој рајски пољубац. Где си, мили мој, о где си?
Куку мени ојађеној! Појурим као луда, идем тамо амо, отварам врата и затварам их, гледам на прозор, не знам ни сама шта радим и где ми је глава.
Јест, заиста, јава је онда била рај, а сад, ево, ужаснији сан сањам отворених очију. Опет их отварам, а мало час сневам моју кућу сву у пламену.
И смејем се. Бога ми, сумњам и не верујем. Не верујем! Знам ја да сањам. Откуд ја знам да сањам? А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ.
Африка
“ Отварам апарат, он се чуди и гледа шта радим, у неизвесности је да ли да се наљути или не. Дечаци ме уплашено вуку. У тренутку
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пре тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао поштом?), али тамо су само неплаћени рачуни и опомене. Одлазим да је тражим
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Дешавало ми се да за ручком код куће само отварам уста као риба а не пуштам гласа од себе, толико ми се нема филмчуга увукла под кожу, на часну реч!
То би био чист луксуз! Размишљање ме потпуно исцрпљује, па се бацам наглавачке у бункер и отварам славину, после чега гајбу поплављују радио-глупости из транђе, пардон, транзистора!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Спремам се да легнем и хтео бих да се умијем, али видим да вода није уопште спремљена. Отварам прозор. У авлијици, између позадине крчме и језера, послуга при слабој светлости пере судове: — Васкес!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
не бубе ми не долазе у ћелију коју сам себи саградио, ни свећу не палим да ме њен поглед не би посматрао, ни књигу не отварам. Зидови су мирни, земља се не миче, звезде не видим. Седим на троношцу, згрчених песница на столу, зарастао, смешан.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А мој наредник, са четири војника, кад уђе у вагон, узима оружје на готовс. Отварам, дакле, врата свих купеа и прегледам папире свих официра, кад хоћу (до ранга пуковника).
31, у Мостару. Путујем кроз Србију и Босну. Кад воз уђе у тунел, или кад никог нема у купеју, отварам наша Егзерцирна правила и урличем за мене нову, нашу, команду, на нашем језику.
Кроз доглед, случајно, примећујем прве патроле непријатеља, а после и више стрелаца па отварам ватру, а шаљем једну скицу положаја батаљону.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ПОП МИЋО Аманат ми, ја је и не читам, нити ми је књига за потребу, нит' је када у цркву отварам. Напамет сам добро утврдио летурђију, крстит и вјенчати, кâ и друге помање потребе; па кад ми је које за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ми смо грађани, ми смо народ, господине! — Аћиму дрхти глас. — Ви, из места, кас кући! Отварам паљбу! — официр замахну сабљом на сељаке. Црна го мила с е зањиха, али се нико не откиде.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Гледам га још мало, па га остављам да шчепам своју ручну торбу. Спремим се да бежим. Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао. Лишће шушти, и негде далеко према црној шуми дрхти једина светиљка.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Док је будан, држи се; мрк је, закопчан, готово набусит. Али у сну је немиран; врпољи се, зноји му се чело. Устајем и отварам прозор да уђе свјежи зрак. Тад се нешто примири. Кад га гледам овако док спава, изгледа ми још млађи, готово дијете.
Наметнуо ми се том упорношћу понављања, али ни тад још не поимам што је то што он понавља. Најзад отварам очи и видим над собом лице болничарке и њене усне што се мичу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ Кад хоџа оде на ћабу, а мени ђаво не даде мировати, него и ону одају што ми је рекао хоџа да не отварам, отворим; кад насред одаје вода! Ту скинем са себе хаљине и станем у воду да се окупљем.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
када сам ја спавати хтео, Жељан да тело уморно одмарам, Дух старе среће обузе ме цео, И ја сам пош'о срце да отварам.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Отварам апарат, он се чуди и гледа шта радим, у неизвесности је да ли да се наљути или не. Дечаци ме уплашено вуку. У тренутку
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И не као ти Стрмоглав оплођењу Слепо на пир. Но вољом, те не саздала ме, Пут отварам, ево, Себи за уништење, Нерођен ма за мир. Плод ја без плода твој, И судња ова у мени реч.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
се не шетам по врту или не пишем ни рачунам у његовом павиљону, ја ходам по собама, посматрам старе портрете и слике, отварам фијоке комода и врата ормана, која, одучена од тога, завриште од изненађења.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СВИ Јест, хаџи-Ристо! ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА Јутрос отварам дућан, а оно куче турско, Мехмед бег, што му се месо натраг кроз чакшире види и што му хлеб на вересију дајем, прође
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гле, опет почела киша. Ух, какав ми је амрел, сав се усукао док сам боловала. А бадава га и отварам: прска одгоре, прска одоле, меси се блато на блато. Шта је овде Бог наваљао пусте земљурине!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али шта ми то ноге притискује? Гру! Гр-ру! Гр-р-ру! Мајко моја! Као да се брдо свалило. Рањен?!... Напрежем свест. Отварам нагло очи. Грр-ру! Видим неке ужаснуте прилике. Гр-у! Гр-у!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
са своје злоће не пате! Мени је свеједно. Отварам уста и руменило ме вечери трује неким слатким голицањем кроз сва ткива. Ево чуда над чудима.