Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ослушкујући лавеж пуштених паса. И сад је исто! – мисли Јоаким Марић. — Шта се, у ствари, променило? Ништа! Отвараш сваке ноћи телевизор и мислиш богзна шта ће се догодити, а опет, никада нико занимљив не сиђе из њега у твоју собу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Е, сад је преко јего! Одсад пази кад ћеш уста да отвориш! А боље ти је да их не отвараш! Одсад да знаш: кад те ко нешто пита, у мом присуству, има да каш: да, не, јесте, није, хвала, изволте, молим, и
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Талас дивног свежег ваздуха проби се до нас. Али млађи брат поскочи: — Тата, зашто отвараш прозор, кад може назепсти? — Али мало чистог ваздуха му треба. — Сад ће ноћ. Озепшће, тата, боље затвори.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Она скочи као рањена лавица. — Шта, зар тако?... Ти ми сам отвараш врата! тераш ме из куће, је ли ?... тераш ме! Обарач се омаче...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога. А међутим он, стари, зна да није због тога што њега жали, да би се
Попа, Васко - КОРА
гране пасти Сахранила си осмехе У длановима мојим Како да их оживим Сенка ми је све тежа Неко јој везује крила Очи отвараш добра Склањаш ме немо Ноћ ме изненадна тражи У дну дрвореда Платан цигарету пали 9 Отровни зелени Часови
тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у сунце Над твојим ружним сном Отвараш ми широм Све прозоре на челу Берем за тебе беле Локвање из моје крви Дајеш зелено лишће Моме стаблу од
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Поседео мало, колико да се заборави, па после опет добио службу. АНЂА: Па јесте, ал' немој сад опет да отвараш писма. ЈЕРОТИЈЕ: Морам! Није што хоћу, него морам. Знаш како је то, остане човеку у крви.