Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто нити га отварај, не шали се главом. С отим она отиде.
Краљ поче промаљати прсте кроз шубаре, а Грбо поче ударат клинце. Тако је ударио половину, док краљ поче викат: — Отварај врата, јер готов су ми клинци сва ребра изломит! — Стрпи се мало, — рече Грбо — одмах ћу готов бити!
— па брже боље и оне остале притуче, јами ланац па стеже добро кућу. Опет поче краљ викат: — Отварај, јер сам готов умријет! — Нећеш, ђаволе, овамо више! — рече Грбо. — А да нијеси ти Грбо? — пита краљ.
и поп пред цркву и свијема назове добро јутро и по обичају благослови, а они сви на њ скоче вичући: — Дед' попе! Отварај књигу из које се бог моли за кишу, и ако нам киша не пане они исти дан, нећеш нашијех проскурица бëли јести, ни икаква
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Смрси старац ỳ њедра: Нисам четник - Србин сам.) - Крваву ти чесницу, хајде подрум отварај! - Бурад, каце и ведра испремећу момчине. - Угледају празан рам...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори. У глувој ноћи, под црним кровом, много се страшних десило ствари
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као да се плашили. Даха нисам имала. Глава ме заносила. Хоћу ли то да паднем! Неко рече: „Отварај“. Моја сестра, занесена њеним причањем, посматрала је уплашено, а зубима обухватила прсте, као да би хтела да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
) Наша Софка хоће да нам иде! Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то. А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку. Да огласим! Нека свет види! Нека свет чује! И устаде. — Нека свет чује!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сваки Марко ради наопако, А наш Марко зло и наопако. Сваком вјетру једра не отварај. Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да кључеве од дванаест подрума, па му рече: „У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди ни по што, нити га отварај, не шали се главом!” С отим ока отиде.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нису отварали! Па он је, болан, још у апсу... — Дете се не би могло овуда провући! — Отварај ! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. Радисав откључа браву и отвори врата широм.
— Ко је то ? — запита груб женски глас изнутра. — Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина,
За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа. Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.
А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. — Пожури се, што брже можеш. Али добро отварај очи: оно је стари зликовац. Стићи ћеш тамо још за виђела. А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене.
— Више Војковића кућа, знам... Чекаћу те после заранака. А тамо... пази !... отварај очи ! Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. »Е, сад си на реду ти, Вујо.
Она удари још јаче... У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: — Ко је то ? — Отварај ! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама...
— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. — Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
да кључеве од дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто, нити га отварај, не шали се главом! С отим она отиде.
Краљ поче промаљат прсте кроз шубаре, а Грбо поче ударат клинце. Тако је ударио половину, док краљ поче викат: — Отварај врата, јер готов су ми клинци сва ребра изломит! — Стрпи се мало, — рече Грбо — одмах ћу готов бити!
— па брже-боље и оне остале притуче, јами ланац па стеже добро кућу. Опет поче краљ викати: — Отварај, јер сам готов умријет! — Нећеш, ђаволе, овамо више! — рече Грбо. — А да нијеси ти Грбо? — пита краљ.
оде на ћабу, мене остави у његовој кући и рекне ми: „Синко, имадеш свега у кући; нећеш ничим оскудан бити; сваку одају отварај, а ову једну немој нипошто отворити.
Онда лисица рече: — Не отварај нипошто на крупан глас, већ на врло танак. Сјутрадан, кад лисица опет отиде по воду и траву, дође вук који је за
Ћипико, Иво - Приповетке
Споља чује се врева светине и људски кикот, а кад музика прође поред куће, домаћица отвори врата. — Не отварај! — опази Илијина мајка у бризи за болесним сином. — Пусти, мајко, нека се веселе! — рече Илија прегорно.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Добро је и ово да видимо!.. Хеј, побратиме, отварај ноћас! — кликну поп па снажно опет залупа пушком у врата. А преварио се био грешни поп Буњак и изостао у својем селу
Није шала кад се царства мењају, болно помислио поп, па поново кликнуо: — Хеј, липова бесо, отварај ноћас!.. У зло доба гласнуше се са куле домаћини, па сазнавши за намерника побратима, после дуж ега саветовања и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Главаш сам. ГЛАВАШ (лупа на врата): Чује л’ ме ко? Изиђи мало, моја трлице!.. Ти ћутиш?... Спасо!... Врата отварај! То нису Турци да те чекају... Ја сам, твој Главаш!... С пута доходим!
Па сунце, лено, ено, застаде! Четир’ је копља изнад планине, А ти још чекаш?... Врата отварај, Да се смејемо сунцу љутитом Што није данас боље грабило, Те да му зрачак дирнеш витицом... Отвори! (Лупа на врата.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак приступи к Цвет-девојци, Опаше је левом руком, Десном тури младо момче Па повика шупљим гласом: „Отварај се, неми гробе, Ево иде младожења Са лијепом невестицом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но Азок пролазе не зна, и залуд борба је лута, Устани, Касиме, дакле, и ти му отварај пута.“ 2. У равницама плодним, где Гангес весело тече, И мирта сладосно шуми у чудно звездано вече, Диже се Бенара
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд! Поче се Угор спремати за смрт, кад се Хоботница присети и рече: — Отварај уста! До краја живота Угор није могао да одреди шта му је теже пало: Белутак или Хоботничин пипак?