Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: У невријеме ни гости доходе, господару; а, вјере ми, мучно је у старост новој се учит навици.... не шће ми се отворат вратницах незваним гостима, могу да им се мојом голом лубањом гвоздене полуге обију. (Вујо одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ (сâм).