Јакшић, Ђура - ПРОЗА
године. Народ се искупио на бденије и побожним срцем ишчекиваше да се молитва са свећеникових усана захори. Двери се отворише, а из њих лаганим и озбиљним кораком ступи мој отац.
„Иди, види ко је!“ рече ми тетка. Ал’ у тај мах се отворише врата и уђе у собу чича Марко. „Добро те се и ти закани!... Е, е! А где си ти, човече....
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дахије отворише оловски мајдан у Дренајићу ваљевске нахије, под Медведником, и све је мој отац од наше куће на колима у Београд олово
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. Утом се отворише врата и уђе газда Рака. Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу.
Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан. — Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. — Бог ти помог̓о, Радане! А одакле ти у ово доба?
бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.
Адвокат изиђе у салу и махнув руком на једног момка на вратима, рече: — Пустите га! Врата се отворише и уђе један човек у турским хаљинама.
Прибра сву своју кураж, па тек пође апсани важно, и рече да се отвори да види тог звера. Отворише врата, он завири унутра и стресе се. — Хм, редак звер! — промрмља у забуни. — Нутоде јако! Па нема га!
— Гуд, гуд, сер! — рече му Енглез, па сасвим немарно стаде и он завиривати око оног сандука. Утом пандури отворише заклопац, и сви се на први мах тргоше кад видеше оно живинче унутра.
Док ти на један мах уђе у воденицу повисок човек црвена као крв лица; уђе нечујно, рекао би врата се и не отворише. Претурио преко рамена крпу платна, па му се спустила низ леђа чак до пета.
Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта. Чељад послује по кући. Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!... Има ли кога дома? — Има, има!
Страхиња и Ћебо прескочише преко плота, полако уклонише неку грдну каменчину којом беху подупрте вратнице, па их отворише широм. Пурко, чича Мирко и остали ту код вратница.
Изиђиде часом! — одговори Страхиња брзо, па принесе уво уз врата. Унутра се чу шушкање, па тих ход, па се полако отворише врата и изиђе Радојка сасвим обучена и обувена. — Откуд ти у ово доба? — упита шапћући Страхињу. — Па дођох!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па што си се закапијао?... Отвори врата! - рече Станко. Кључаоница кљоцну и врата се отворише. Станко корачи унутра. Насред воденице горела је ватра.
И као вихор изиде из вајата... Јелица оста непомично. Замало врата се отворише. Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: — Зове те отац... Њу прође нека језа. Али се крете за матером...
Много ћете данас чути!... И ја баш волим што ће кмет доћи!... Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата. Кмет се појави на прагу.
Хтеде викнути, али не може. Умре сваки дамар у њему... Глава му се занесе. Врата се отворише лагано. Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... — Ко је то?
Као да их гледам мојим старим очима!... И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.
Говорио је више од наперене пушке. И он изида мирно из одаје као из своје собе. 18. МУЧЕНИК Отворише влажно подрумче. Изнутра удари задах мема и влаге. Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...
Међутим, време је пролазило. Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... Осећао је глад и жеђ... Грло му се сушило... Али он беше још свестан, још силан и бесан...
И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... Док се једном и његова врата не отворише. Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим. Сиромах Алекса поче свест губити.
— Добро, добро... И врата се затворише. Алекса је очекивао. Сваки тренутак беше му вечност... Врата се опет отворише. На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. — Ево ти ручка! — рече он.
— простења Крушка. Суреп викну: — У подрум идите па изведите Алексу! Заврзан и Јовица поскочише као јелени... Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.
Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту. Сви пренуше и запрепасташе се... На врата посукљаше грлићи од пушака.
Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!... Ово ти је као кад пођем у Шабац!... Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. — А... Ево, нека ти попа каже!... Он, човек, и свете књиге чита...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту. Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала. Жена извади из своје косе цвеће и чиоде, огрну се власима као сенком, и закликта од радости.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди. Очи се још јаче отворише. Из њих је севала тама. — Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене.
Ћутали смо. Чини ми се да смо обоје слушали ветар. У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. Чини ми се да сам почео цвокотати зубима.
Камо тога? После опет наста нејасан жагор и свађа. Онда чусмо како се врата отворише, гунђање и кораке. Али бабо не уђе у собу. Залуд ми чекасмо. И дан забели, ја и Ђокица заспасмо, а он још не дође.
Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух. Врата се од велике собе отворише. На прагу стајаше он, мој отац! Вес мало затурио, па му вири испод њега коса и пада му на високо чело.
Мени је испод јоргана куцало срце као да неко бије чекићем у грудима. Врата се отворише и мој отац уђе. Обрте се једном два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже.
У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама. — Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако
њој опростите!... Није она крива... ја сам. У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише. На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.
Она је дошла увече. Чуо сам како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весеља. Туманов дотрча мени у собу (не знам шта је и њему наспело) и с некаком
Црњански, Милош - Сеобе 2
Свеће су се биле угасиле, кад се отворише врата, на ходнику, који је водио у подрум, у казамат, испод Команде, у казамат поред једног старог, римског, бунара.
Агагијанијан тој жени довикну: Анастас Велики! Анастасиус дер Гросе! Врата се, после тога, отворише, као сама. Она су се отварала, са трећег спрата, жицом, која је дизала резу, изнутра.
Врата иза ње, међутим, отворише се опет, нагло. Онај риђи главурдан јој нешто подвикну, што Исакович није добро чуо, ни разумео – и уплакана жена уђе
Врата су у тој кући била постројена, у потиљак, у једном реду, а кад се отворише, Павле је угледао, не Божича, него Божичку. Она му је пришла церемонијално.
Кад Варвара притрча да их отвори, она се отворише, и она се нашла у некој, зимској, башти, кроз коју виде падину брда, иза куће, како се, покошена, жути.
А што је било најчудније, смех се, у предсобљу, орио. У идућем тренутку, врата, десно, отворише се и Павле виде како уђе човек, дебео, крупан, у францеском оделу, са огромном периком, коме се Мишкович, дубоко, и
Исакович онда клече па је клечао и чекао. Смех, однекуда, још и тад је допирао. Врата са лева се, међутим, отворише, и затворише, а кроз њих ушета царица.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Обојица добро отворише очи и полако кренуше кроз кукурузе према млину, Шаров напријед, а Тошо иза њега. Тек што су изишли накрај њиве,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Какве све глупости нису говорили на рачун латинског клира! Отворише широм врата, која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се
Тек кад се и друга ћерчица беше родила и кад се на детету отворише неки чиреви, он се јави брату, који је полазио са војницима у Италију.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви се замислише. Два-три пута заусти Приморац да њешто рече, али се савлада. Гломазна градска врата отворише се и одонуд јурнуше сточни трговци, пиљари, факини. Велики дио народа с пазара крете се у град.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
То за цуру доста беше, Већ се на све склони млада; Уз стубе се већ попеше, Пред избом су веће сада; Већ се врата отворише И за њима затворише. 38.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Станоја, као увек, сео до врата њене собе, скупио се и ћути. Одједном се врата отворише и изиђе стриц. — Иди! зове те — рече Станоји, а он седе на столичицу до ватре завалив главу у руке.
Туго! Не могу више, — поче да виче ч’а Масе и да се тресе, мрда, пружа руке преко софре за дахире. Врата се отворише и уђе Томча. Сви, чак и ја овамо, на крај собе, осетисмо хладноћу, коју он споља собом унесе.
Заврши. Сви ћуте. Чује се плач. Шамијом же не бришу очи. — Ту ли нађе? — одазва се мукло ч’а Масе. Врата се отворише, и снашка Паса, за њом девојке бурно уђоше, витлајући се, играјући, ударајући у дахире, обилазећи их, певајући им око
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сух. На умору је л' ропац године? На мојим вратма куцнуо неко. збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: улази! Отворише се врата нечујно, нечујно ступи једна бела сенка — не, није сенка, мртвац; мисли л' зар грозовито откровеније то сва
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га. Отворише га и виђевши ово троје ђечице у њему, обрадује се и зачуди, добави дојиљу и подхрани их до оружја браћу а сестру до
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тако некако. Врата се бешумно отворише, уз зунзарање Моцартове Еине клеине Нацхтмусик и ја утонух право у зелена тепихана поља и полураспаковане кофере с
смирила и буљила у празно слушајући неку отужну интелектуалну протесну кукњаву са шлагом, врата плакара се изненада отворише уз урнебесан тресак и, на опште запрепашћење, моја бакута уфура усред среде полуфранцуске атмосфере, кашљући и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Разваљуј! — викну батеријски наредник. Танасије се залете, лупи ногом и трошна врата се уз тресак отворише. Напред пође, уз узане, вијугаве степенице, наредник, за њим ја, онда Танасије. Тако до половине торња.
Оне као да се пренуше. Софија уздахну и настави: — Ивицу ашова завукоше испод поклопца. Нешто крцну... Отворише. Сестра врисну и паде. Мене прихватише. Видим воштано лице... његово чело... усахле очи... изнад десног ока рана.
— А-ха, а-ха! — узвикну командир. — Да видите само... посилни, носи ову чорбу! Дакле... уђем. Кад се тек отворише врата, и из једне собе истрча једна омалена, сува, сва рашчупана и раскопчана, па ће тек: „Ју!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.
Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост,
Нешто и код њих има, устумарали се кâ говеда пред олујом. — Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. У том се отворише вратнице на дворишту. Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. — Ето га!
Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост н задовољство, а не смејући то ничим показати. Чим се отворише врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа. Сврши се трагедија!...
После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно... Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом положи руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани
Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица. Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага
Ха-ха-ха... А он, шмокљан... У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе. — Ево пандура из среза.... Зове те да изиђеш. Изиђоше обојица, погледајући се значајно.
»Шта ли је то иза мене ? Да није пандур ?... Како га нисам опазио !«... При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.
Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.
чекам те... Љубице, друже !... Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно: — Ко је то?...
Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други,.. и очи се сасвим променише, право стакло !...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Врућина као у паклу, а осим свега, ракија воња и дави својом смрдљивом атмосфером. Отворише се врата и путник један, младић, уђе у крчму, а за њим улети свеж ноћни ветар.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони и уђе у министров кабинет. Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Обузе их трема, и ако је свака била сигурна са испитом. Мушкарци се само утајаше. Брава шкљоцну, врата се нагло отворише и на њима се појави, ако не Цицерон, а оно Чича, који се трудио да личи на Цицерона.
Приђох ближе да разгледам то чудо. Директор притисну дугме на једним колима ; врата се на њима одмах отворише и показа нам се на прагу један лепушкаст и грациозан господин, који држаше одојче у наручју.
Кад се измакосмо од првог реда, директор из вади једну пиштаљку и засвира. Отворише се врата ла многим колима И одсвуда се помаљаху уплашена лица.
Одједном се отворише врата, тата утрча љут, суров, страшан као што обично изгледаше последњих дана, дохвати маму за косе и викну...
— Мамо! — врисну он из свег гласа и скочи с кревета. Врата се нагло отворише и уђе он, отац му, блед, надувених очију, уморан, саломљен. — Мама... где је мама?
Ако ја пијем ракију, не скомрачи ни он вином. Али шта ћеш... и нос се у сиротиње боље види«... Врата се отворише и звонара се за час напуни гостима. Станко прекиде размишљања.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене. Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се
И онда одједном и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева: Миром
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
– Ал’ где ли страха нестали су трази Под зором бледом и поднебљем млаким? Небеса канда отворише груди. И маса звезда отпоче да пада Поново широм васионе целе На њих и на њу, преко тужног места; И ветар опет
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Врата се отворише, прије но што они имаше времена до поустану, те с мећавом и вјетром уљезе човјек, викнув: „Добри вече и на добро ви
“ Врата се од ћелије отворише те уђе крупан, средовјечан човјек, смеђијех брка; тај човјек бијаше у црногорскоме руху обријане браде; косе, испод
Он пређе мост и стани се пред капијом, гледајући пут тријема. Тамо се врата отворише те изнутра ступи њека дјевојка, лијепа као вила.
у слабине три“ итд. Венцел се наиједи па баци штап пустопашице. Штап љосне о врата па на таван. Врата се у тај мах отворише и у собу ступи Венцелов отац. Венцел син повједи му, готово кроз плач, што се догодило.
Једне вечери Јан лежаше на своме, сламом покривеноме, одру. Врата се од тавнице отворише и уђе унутра један човјек. Јан се не маче. Човјек извади испод скута ужежен фењерић.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
штап до саме очине куће доведе, те како их је научио они анђео, тако и учинише: закуцнуше и завикаше, и на њихов глас отворише се врата, и они уљегоше у кућу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња дубоко уздахну. — Шта ти је? Зашто не идеш? — запита га мати. Бакоња одмахну главом. Домало отворише се врата и уђе гомила Јерковића. Први уђоше Чагљина и Шунда. За њима Кљако и Рдало са двојицом својих момака.
Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише и Бакоња се промоли. — Не бој се!... Излази!... Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну!
— Шта да га ту катекижаш, кад сам зна да би га Наћвар отира кад би дозна! Бујас удари петом у врата, која се отворише. Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи. — Добро сте дошли! — вичу им изнутра. — Улазите! Сидајте!
Брне се освијести, па им исприча шта је било. Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата. Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа. Други покушај Теткин и Срдаров испаде смијешан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— прошкргута официр и опали у Чађевића. Чађевић се затетура, седе и опружи на залеђеној пртини. Аћиму се отворише уста, стоји са штапом преко леве руке, хоће нешто да викне, али се трже на други куршум, њему намењен.
Па онда све постаде — ништа. Пробуди га дрмање за ногу. Подижући тежак кров, очи се једва отворише: у сивкастој гомилици дана што је испунила рупу у сену види браду. Аћим! — затутња сањиво срце.
Мијат хоће да викне да је кобила оседлана, види их занемеле и сучељене у ћутању; у чуђењу му се отворише уста и звиждање побеже у њих. Свануло је. Иза јасенова доњи руб неба припаљује сунце.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На умору је л' ропац године? На мојим врат'ма куцну неко Збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: Улази! Отворише се врата нечујно, Нечујно ступи једна бела сенка Не, није сенка, мртвац.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Час суђени зазвони свјетлости; на велику и ужасну жертву гладне бездне отворише уста. У тренуће ока лаганога сва божества с престолах падоше, сви стрмоглав мири полећеше, сви се хуком стравичном
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чим он доврши свој говор, отворише се широка врата дворане, а кроз њих покуља дугачка поворка носача који унесоше и положише на столове и столице
И у осталим напредним варошима арапске Шпаније, у Гранади, Саламанки, Севиљи и Толеду, отворише се Велике школе, основаше библиотеке, подигоше звездаре.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али док се они размештаху и не обзирући се на нашу нервозну збуњеност и љутњу, врата рапаво зашкрипише па се отворише и једна дебела, раскопчана, знојава и бубуљичава људина, у поабаном оделу паланачког занатлије, уђе без поздрава н
Ми појурисмо колима, зверајући на све стране, кад се једна врата нагло отворише и на степеницама указа, са пуно ружа на левој страни груди, она, у путничком шеширићу од сламе, дугачком мекинтошу,
“ И док се мучио око тога узрока и натезао, кључ поново уђе у гломазну браву његове ћелије па се врата широм отворише. Онда му једно униформисано лице нареди да се брзо спрема, па му је помагало да се усправи и мокром крпом брисало му
И усред тог неиздржљивог осећања врата се његове собе отворише и несташним једним гестом мали женски чиновник који уђе, упитно погледа господина начелника: је ли вољан да потпише.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло. Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши
Са планине пирка студен, оштар поветарац. Варош се буди... Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.
Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером. Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.
После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. — Ко је то ? — запита груб женски глас изнутра.
— запита груб женски глас изнутра. — Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу. Ђурица уђе у собу.
— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. — Који те ђаво тера ноћас?... Шта лупаш толико?... Шта хоћеш?... — Капетана... Где је капетан?
— Е онда га морам будити. Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику. Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава. То беше капетан. — Шта је то тамо, Милисаве?
Врата се почеше отварати... Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим... Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се
Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако... Не би одговора задуго. Лупнем опет... Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то ?... Ја већ одговарам...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дођосмо пред једну пећину на којој бијаху врата. Он извади књигу из џепа и почне читати, док се врата од пећине отворише. Завика дервиш: „Дај хараре!
Ћипико, Иво - Приповетке
С другима и њих одведоше у оближњу конобу. Путем са свих страна пискала је вода и досизала им све до гњата. Отворише врата. Светлост дана још није била јака да продре таму. Ужегоше свећу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и све из истих призора: „И онда одједном, и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери [. . .
Црњанском је то пошло за руком: „Отворише широм врата, која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају... Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!“ викну, а глас јој по ноћи крешти као у буљине...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»А де! а бре!« Док они ухватише једну врзину и неки јалак, којим беху ошанчене неке њиве, те отворише ватру на турски ланац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мој војник ми рече да је тога Бориса ударио куршум у потиљак. Из позадине нагрнуше Бугари. Моји војници отворише ватру, и Бугари се сабише у гомилу, онда ударише у страну. За њима је наступао наш стрељачки строј.
„То је она“ — помислио сам задовољан и гледао с нестрпљењем у врата... Брава шкрипну и врата се отворише. Преда мном се указа жена, мала, искривљених рамена...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Свирајући маршу отворише се двокрилна врата, кроз која спровод један од седам мушких и пет женских лица, на подобије римских богиња обучених, у
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад све обиђе, умири се мало, уђе у подрум и поче се разговарати с коњем који радосно зарза кад се врата отворише. — један! Како си ми, како си ми, магајце један? Нијеси ти коњ, већ онај вејити, вејити магајац!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ветар кости развејава. (1912) ВЕРА Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери Вашој нека вам буде. — И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст.
Ћипико, Иво - Пауци
У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише. —Иво, синко! Зар си сам дошао? —Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се. Марко придаде мајци свијећу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад је госпођа отерала и кад то сазнадосмо по повратку са војне против разбојника из Усоре, отворише нам се очи. Но беше касно. Узалуд је неколицина наших тумарала уоколо не би ли је нашла и вратила. Нигде је не нађоше.
Димитрије ...Потом Никанор исприча своје виђење. Рече да се пећина осветлила изненада кристалном светлошћу. „Отворише се врата у стени и изађе бели анђео. У једној руци држаше пламени мач, у другој јагње.
Димитрије каже да смо сви ми даровити људи. Отворише се преда мном призори узбудљивог скитања: нови далеки предели иза модрих гора, непознати градови и друмови, изобиље
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Заузимање мојих пријатеља, мога драгог професора Чубера и моћна реч мађарског министра-претседника, грофа Тисе, отворише тешку капију нежидерске касарне, где сам се онда био затекао, променувши пре тога још неколико добро посећених апсана.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и госпа Нола, и онда, као мађијом покренути, сви троје се упутише прозору на који куца неко ко није ушао правим путем. Отворише капке, и чуше кроз стакло да се неко врло учтиво распитује за пут до неког мајура и неког села.
Госпа Нола устаде да види, кад се врата њене собе отворише и упадне чудно друштво. Напред Срба и Лука у јахаћим костимима, а за њима сви млађи, и два шегрта, и двоје комшиске
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али ми смо изишли из своје земље и морамо се повиновати обичајима других. Врата се отворише. Кад уђох у собу, затекох неколико младих Црногораца. Старији су сигурно у рату, а остали су једино ови дечаци.
Али са правнога гледишта, иако смо на туђој територији, ми имамо сва права... Врата се баш тада нагло отворише и уђе један коњички капетан.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тад се ране отворише, А из чела и из груди Пљусну поток вреле крви. Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад погибе Момчило војвода, а граду се отворише врата, пак изиђе куја Видосава те дочека краља Вукашина, одведе га на бијелу кулу, посади га у столове златне, угости
Видиш ђе ћеш данас погинути, погинути од свог родитеља, а за правду бога истинога!“ Црквена се отворише врата, Марко бјежи у бијелу цркву, за њиме се врата затворила.
Кад ујутру јутро освануло и градска се отворише врата, тад ишета царица Милица; она стаде граду код капије, ал' ето ти војске на алаје: све коњици под бојним
“ Максим гледа јаде испријека, испријека, али попријеко. Ја кад тако зета дариваше, на капиј̓ се отворише врата, па стадоше слуге и слушкиње на капију свате даривати: о коњима везене јаглуке, јунацима танке бошчалуке.
65 СЕЊАНИН ТАДИЈА Још зорица не забијељела, ни Даница лица помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен
Сватовима коње приватите, водите их у подруме доње, миле госте на бијелу кулу“. Господара слуге послушаше, отворише на авлији врата, под гостима коње приватише, коње воде у подруме доње, миле госте на бијелу кулу.
66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА Још од зоре нема ни помена, удбинска се отворише врата, и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга, пред њоме је Лички Мустај-беже; оде беже у Кунор
Што доведе к нама Радојицу? Јер га синоћ објесио ниси, већ се код нас ноћас преставио, хоће ли нас поморити смрадом?“ Отворише на тавници врата, изнесоше пред тавницу Рада; онда вели ага Бећир-ага: „Нос’те, сужњи, те га закопајте“.
и Кучук Алија, Мула Јусуф, Фочић Мемед-ага; начетверо разд’јелише војску, њи четири кô четири брата, пак на граду отворише врата, и одоше с војском по тефтишу кроз њихових седамн’ест нахија.
Па грађани устадоше Турци, на градов’ма отворише врата, измеђ’ себе дају зулумћаре, зулумћаре, изјелице Турке, предају их у србињске руке. Боже мили и Богородице!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Та што ако спије! Код њег’ и не искам, веће код хаџику... И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.