Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Бре, па велика ни земља — чуди се Милош, средњи возар. — Ја све мишља, ете ту СМО, на граНици. Кад се оно отегло много! Онда рачунају војници колико смо маршовали ми, а колико би требало Аустријанцима да до ђу до Тимока.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто необично, бескрајно, величанствено мирно, као притајено, помало подмукло, отегло се пред нашим очима. Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена, гледали смо изненађени у недогледну равну
Од замора и несносне топлоте свима се лице некако отегло, а очи постале избечене, као у риба избачених на врео песак. Пешаци већ лакше иду.