Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Друг ми је узнемирен, збуњен, неповерљив; спуштам му руку на раме, и што је рука та отежанија све је смиренији, све му је потребније да говори - врло усрдно, као да се каје за своју сумњичавост; што пак лаганија,