Употреба речи отезати у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Нама је потребно да се та ствар мало отегне. МИЛЕ: Да, ја сам већ дао реч госпођи Рини да ћу отезати. СПАСОЈЕ: Врло добро! Врло добро!

Дакле, ја ћу вас стално извештавати о томе како се ствар развија код адвоката. (Полази.) СПАСОЈЕ (пратећи га): И отезати ствар, отезати колико год можете. МИЛЕ: Слуга сам понизан! (Оде.

(Полази.) СПАСОЈЕ (пратећи га): И отезати ствар, отезати колико год можете. МИЛЕ: Слуга сам понизан! (Оде.) ИИИ АНТА, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (чита поново Ринино писмо и смешка

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

како то ви... Некако то ви радите друкчије, живље. — Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Кад се личина стане отезати, ови помисле да Мрдуља иде за њима, па повичу: „Гре Мрдуља, гре!“ А кад личина пукне и они попадају, онда оно реку.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Хоћеш и ти, Којо, са нама? — Па... морам... Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. Пантовац га пресече очима, те он ућута. Кад сви поседаше, Вујо поче говорити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности