Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А он у њих ко у рој мува! Оставиле су, вала, димије по трњацима! ХУСО: Данас отеро, сутра ће по њих сам да шаље сеизе, да зове на кафу и ратлук. Знам ја Хасанагу. СУЉО: Плашим се да не знаш.
ХУСО: Тражиш длаку у јајету. То је бар просто, и све је било по пропису. Молим лепо. Хасанага отеро жену, бег Пинторовић тражио илми-хабер, каже нећу да је водим без илми-хабера! Има човек и право.
ХАСАНАГИНИЦА: Није баш свршено. Има још једна ситница. Седи да чујеш. Хоћу да то рашчистимо одмах. Хасанага ме отеро — то ти се чини довољан заклон, то ти је одрешило руке.
Тако је мени колевка кућу напунила... Првенац, после седам година... Самовољник, силник, отеро жену... А отеро је, да се пред њом не стидим. (Тишина. Хасанага наслања чело на мртву Хасанагиницу. Пољуби је у чело.
Тако је мени колевка кућу напунила... Првенац, после седам година... Самовољник, силник, отеро жену... А отеро је, да се пред њом не стидим. (Тишина. Хасанага наслања чело на мртву Хасанагиницу. Пољуби је у чело.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(5. ВИ 1989) ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ Ох Діоѕ, абріендо, ентре ла ѕомбра, лімоѕ. Блаѕ Де Отеро Упорне кише, благе киселине, Боже мој, ево нагризају лето; Данима тек по лишај паведрине, Сунце у мрли, једва