Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Све се отето благо мора вратити своме извору, громови падају у сребрне зделе и остају ко згрчени пужеви. Разбојници на коленима
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље је немати него отимати. — Криво стечење, кратко уживање. — Отето-проклето. — Чувај и опанке, док стечеш чизме. — Што човек не потроши, оно је добио.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
РАСКРШЋЕ Залутах, тајно, где гомиле једу Под небом, на неки светац, пагански, у лето. Черечили су месо, хитро, ко отето И заливали га вином, сличним меду. Димила се ватра, с травњака, у дрвореду.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
више, но као да им је отео био по једно пространо вековно царство, праведно стечено, људски вођено а грубом најездом отето. Онако отприлике као што су некад отимали изненађеним народима монголски богадури.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Револуције напротив увек долазе да оно што је насилно отето поврате ономе коме припада по праву, и да казне отимача. Тренутак у коме плане револуција то је увек тренутак где се у
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
— То је проклето јер је отето од јадних болесника. Обична ниска уцена. Свакоме кога су лечили узимали су по овцу, свеједно да ли се тај отуд вратио
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Четрдесет година чува „друма кроз планину“ и отима отето благо. „Очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило.“ Од силине његовог гласа отпада лишће с горе.
А Марко је ратник и сачекује на друму Турке пљачкаше, отима отето благо. Ретко је кад Марко лепши у улози народног осветника, у улози хајдука који гони хајдуке — како би рекао Вук
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Удели новцем да преузмеш лонцем. Подај шаком а узми капом. Једну цркву откривати а другу покривати. Што је отето то је проклето. Птица не може с једним крилом одлетети у висину. На завидљиву човеку ђаво јаше.
Какав је партиг, таква му се и комора одређује, јерно у цифрасту комору ђубре се не товари. Отето, оно је проклето. Имајући ка магаре привезато за плот старостљиву и немоћну своју памет стегнуту к претилом телу.
У томе није голема чуда ко се у прси груха за изгледање умакнућа густа луга. Што је отето, оно је и проклето. Многи се дичи што има много земље, а не сећа се томе, да његово више није кроме три аршина.