Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А познато је да и од њих истих који поштено мисле и отечество љубе то једва чекају и томе се радују. 112 Жена и кокош Жена имађаше кокош која јој ношаше сваки дан по једно јаје.
Велика је различност: законо и праведно за отечество војујући кров пролити, или само за инат, за бесловесну јарост и устремљеније, или у крађи и лупештву живот изгубити.
Кад је праведно и разумно старати се да су нам авлија, дом и постеља, село, град и предраго отечество у милој, пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно преживимо, и да их лепе и благоустројене милим нашим
и благоустројене милим нашим потомком оставимо, колико више морамо се старати за оно бесконечно и блажено обиталиште и отечество, за свету вечност.
повјест његове верне но нешчастљиве љубови, која га је у толико очајаније довела да се покалуђери, и Корцир, своје отечество, остави — кад ето ти к нами свештеник непознат, на коњу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ладна је земља затрпала, млађи и вештији људи предузели су оне народне бриге и послове са којима смо ми управљали, отечество моје напредује, и ја радосно и задовољно повраћам се у ово скровито мало селце на огњиште моји’ дедова, да се одморим
дедова, да се одморим од моји’ трудова и да вас нејаке наставим на пут живота, да вас из малена научим љубити Бога и отечество. Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ. Од 1793.
За то треба вештије перо; и ја се надам у ком народу појаве се јунаци и људи заслужни за отечество, тај ће народ родити и оне људе који ће њи’ова дела описати.
Ја сам спремио 300000 војске, и хоћу, и мислим да ваше отечество од Турчина очистим, но хоће ли Бог дати, то не знам. Већ сад идите и чувајте народ и уклањајте га у планини да се не
А ја? Ниједан ми други предмет у очи или срце стати није могао, јербо га је предмет Врачар, Србија и отечество и сва чуства потпунила.
Серби уверени били на слово императорово, да ће Сербију избавити по слову даному, и да ће се они вратити сваки у своје отечество; или ако сасвим не избави, поне са султаном својим посредством, умири; а друго, сваки овај који је остао, по половина
) То је дато априла 27. дне. з. маја г. Недоби покажем писмо: да бедно отечество наше, у последњем часу гибли својеја, нас себи зовет. 4. маја Недоба каже, да је говорио много графу за нас.
одем Булгакову и кажем: да Серби, наш бедни род страждушчи у последњим отчајани свакија милости лишен: нам пишут, что отечество нас потребује в себе имет, зато ми за долг себи признајемо и немедлено отечеству на жертву поспешит будемо; но
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иде Василије, иде у Росију, али не да Чрну Гору пресели у Москву, него да Москаље доведе у отечество. Мудар је Василије, нека капетан упамти то, ма ко био.
Не треба њих нико да наговара! А кад их упита: не вара ли њих неко и заварава, новцима и обећањима, да отечество своје напусте, наста граја. Једва их је Бајевич успео да стиша. Ма ко био официр, каже, има детета главу.
Како се земље задобијају. Да он, Исакович, који је напустио своје отечество, и који се сели у даљину непознату, као што просјаци путују по свету – треба сад, у Токају, да чита и размишља, о
Павле је на то љутито викао да Вишњевски не би требао да сумња у људе, који остављају своје отечество, јер им је зло и неће да трпе неправду. То су поштени и часни људи, и Руси ће увидети то. И војне власти у Кијеву.
Несретни род сербски желео је помоћ Росије, и о том тамо трудити се отишао је, али само људи могу одселитсја, отечество се одселитсја не может.
Та гомила, по кућерима, шталама, земуницама, која је прошле године била напустила своје отечество, била је снуждена и очајна, после те зиме, коју је провела, у мраку, немаштини, болестима, свађама.
А ти, дугоњо, да им, по смерти мојеј, на досаду не идеш, нити у госте, нити на посјешченије. А отити во своје отечество, ни по смерти мојој, желатељ нисам. Него ту, где ми жена есте, и дете буде, пребивати, и мртав.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
„Србљи су јунаци!“ — Ко о том сумња? Али ваљда неће и Маџари лећи да им секу дуван на глави! ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити. НАЂ: доста зло кад смо до тога дошли, да крв проливамо. СМРДИЋ: А шта знамо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
помиње себе назива се: »многогрешни«, »непотребни«, »луди«, »скудоумни«, крије своје порекло и место рођења, и пише: »отечество ми земља, мати же гроб«. Када је писао своја дела био је »в старости глубоцеј«.
Иако неизвеснога порекла, Жефаровић је радио као Србин, осећао се као Србин, и на једном месту пише: »отечество сербско наше«. Био је образован калуђер, и од њега је остало неколико дела.
Нови Сад постаје средиште духовног живота српског, »отечество учених Србаља«. Педесетих година у њему се крећу и политички и књижевни листови: Србски дневникъ, Южна пчела,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Одма се, мили, знаде чи си. Умилна ћут ми дира груди, Одавнашње се онде буди. Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа! Ти оћеш њему ото бити, У врагу као и ја рити.
О кад се сетим они боја И премиленог оног зноја, У груди ми се срце смеје И већма ми се крвца греје! „За отечество, за слободу!“ — По целоме се чуло роду. Да силног онда турског јада, Да силна онда чалма пада!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
зашто? — Јешче молим сја о упокојенији души раб твојих, за вјеру и отечество погибшим... Као да је овим речима дат одговор на постављено питање. Војници мрским очима гледају оне плаве униформе...
И само дотле, до те живе међе могу доћи они у плавим униформама. — Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество! — и седа старина у епитрахиљу пође лагано између мртвих, шкропећи их вином.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета! Бразилија! Ћорава гу страна!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
њи[х] као чада своја богаподобним гласом благосливљајући и говорећи: ˋРастите се, децо моја, и плодите се и напуњајте отечество с добродетељни и богољубни житељи; подајте свету словесна и разумна створења која ће бога познавати, љубити и славити.
Колико ли је богоугодна кратка молитва вернога солдата који иде за отечество своје и за цара свога крв своју пролити! О, света и богољубезна молитва добродетељне матере која једно чадо своје
цесаре и цесарице производи чешће на свет, који ће сву Европу, Сербију, Босну и Херцеговину, наши[х] стари[х] мило отечество, Болгарију, Грецију и остале божјем рају подобне земље од тиранства, глупости и варварства избавити и ослободити!
Србаља, ја сам из шале то рекао, јер, како кажеш да намераваш одавде поћи у Париз и Лондон, мучно ће те кад твоје отечество видити. Какво је твоје љубопитство, знам да ако добру прилику намериш, поћи ћеш и у Америку.
цела месеца задржим се ходајући по различни неисказане красоте мести | и кроз Триполицу, древље зовому Мегалополис, отечество Филопименово, пређем у Навплеон, и ту нађем корабаљ за Атонску Гору.
војне ужеже, отпуштен је био и отпраћен до Јоанине, за прећи у своје, по свој прилици, у подобним опстојатељствам отечество.
По исполњенију године, предраги мој данил Мораитски воз|врати се у Корф, отечество своје; а ја пређем у Тријесте и одавде у наш славни царствујушти град Беч.
Један млад свештеник, римокатолик из Ирландије, који се је у Францији учио, сад иђаше натраг у своје отечество и пут му бијаше на Лондон; с овим пођем у друштво.
светих отаца ответ — одговор отвештати — одговорити отвратитељан — одвратан, досадан отвраштавати — одвраћати отечество — отаџбина отличавати — разликовати отличје — одличје, одликовање, почаст отмаштеније — одмазда, освета отписати —
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако је, брижан, певао Паун Јанковић: знао је које му је Отечество. Већина песника ове Антологије међутим отаџбине, онакве за коју се бринуо у туђини млади Паун Јанковић, имали нису.
И отечество уж, ненавидит, ибо в њем бољшој тут мње завидит, жит в том не даја, всјуду гоњаја опшчој Зоил, опшчој Зоил. Ах, бједа
), Да ја вмјесто невјесте отечество љубим, Да се слатко о кућици својеј срећан трудим, Да ја род свој љубезни страсно обожавам, И Мађаром, нашеј браћи,
јунак мора све силе и страсти, Све ползе своје, и живот, и благо, Да жертвује кад види да ће спасти Кроз самог себе отечество драго; И личне борбе морају да ћуте Кад хидре општу пропаст нагло слуте.
Пророци с левити Гоњат сја от стана, Он же ишчет бити Високаго сана: Забивши опшчество, Своје отечество, Њест уже надежди.
— — — Ја би’ пошао к мојој слаткој мајки (отечество подразумевајући, — коментарише Л. Бојић), да ју браним от напасти туђе, да ју ’раним плодом мога труда, и да позна
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
За мном, ко се часним крстом крсти и чији су стари на Косову кости оставили за вјеру и отечество! — вичем ја кô рис, а обузело ме некакво снажно дрктање и огњевит мерак, те од велике силе поче ођећа на мени пуцати.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
први бацио оружије и почео бегати, цели свет уверењем тресући: Дулце ет децорум ест про патріа морі (Слатко је за отечество умрети).
Ту нађу лађу, која ји баш чека да у отечество њиово иду; гди заиста нађу родитеље помирене и смештене, и — венчаду се. Из овог се може закључити да ја не би био
оратіо) — слово, беседа; читати орацију »држати (надгробну) беседу« ОРУДИЈЕ — оруђе, направа ОТЕЧЕСТВО — отаџбина ОТОИЧАШЊИ — малопређашњи ОЧЕПАТИ — шчепати ОШТРЉАТОНОСАТ — шиљата носа, одн.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Извлачим је из каније и на њој читам угравиране речи: „За цара и отечество“. — А ово му је шапка! — показује Ђајин сеиз бугарску официрску капу, коју је наш куршум просвирао кроз сред кокарде.