Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
несита грабежа жеђа, неразумна освета — колику су витешку и сродну кров пролиле, која би дужна била самом отечеству и општеј слободи посвећена бити!
Нико него њихови управитељи и поглавари. А кад |ће они то дати? Онда кад сами буду учени, разумни, отечеству прави доброжелатељи, и не само речма но делом благодјетељи и верни служитељи. А док они такови не буду, шта ће бити?
Наравоученије За права бога се ко издаје да је великога рода, кад он сам не ваља. Вредан човек, достојан и у свому отечеству заслужен, не само почиње благородство своје, но и родитеље своје облагорођава.
Срамити се својега рода, то је права худост. Агатоклес, сиракуски краљ, будући лончарев син, но за велике заслуге отечеству учињене, на таково достојинство возвишен, не само није се срамио очина состојанија, но и всегда на трапезу своју, међу
Многи би монаси волели да Турци земљом обладају него да њих нестане. је ли то љубов к богу и к отечеству? Али што они маре кад су се они оца и отечества одрекли?
Ал' су већ доискали! Сад сви отечеству доброжелатељи у свој Хунгарији, Славонији и Банату желе да се манастири на школе и хоспитале употребе, да је народу
“ „Зар ви не знате” — одговори онај — „да право достојинство мало се кад у свом отечеству како ваља признаје?” Наравоученије Инглези овако о овом веле: „Леарнед анд еxцеллент мен хаве селдом тхе цредит
Против непријатеља отечества тајну употребљавати, то је сасвим друга работа. Али у свом истом отечеству и општеству међу чесним људма, и верним отечества синовом, тајне некакове и потајене састанке држати, под извјетом аки
Ови учени и за своје усредњејше отечеству и свој нацији нашеј доброжеланије достохвални муж премудро у реченој књижици доказује: шта су празници, како су
Закон граждански мудро је установио да се за велике заслуге к отечеству не само заслужени отечества синови но и породи њихови „от рода в род” благородством обдаривају и прослављају, за
Волиш свињчетом бити и у том смрадном и згадном блату се ваљати, него словесним човеком и у свом отечеству с људма и у својој фамилији живити? Грил: Ћути ти!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
свакија милости лишен: нам пишут, что отечество нас потребује в себе имет, зато ми за долг себи признајемо и немедлено отечеству на жертву поспешит будемо; но последњаго решенија просим — и прачаја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А дошљаци се учинише, у први мах, као читава аваланша и поплава, из Кијева. За Хорвата је гласало, у отечеству, за селидбу, године 1751, око три хиљаде душа, за Чарнојевича, из Арада, око седам стотина.
Био је престао да се, често, смеје, и био је мање весео, него у свом отечеству. Ни чин, који је у росијској војсци добио, ни насељавање на Донецу, нису му се допали, а био је забринут, за жену.
Ана је очекивала порођај идућег месеца. Није ни она била она Ана, која је била у отечеству, тако весела. Чак ни онолико заљубљена, после пет година брака, у који је ушла, кад јој је било седамнаест година.
Он зна, каже, како је, у отечеству, у фамилији, код матере своје, лако рађала. Њен синчић и ћерка излегли су се као пилићи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И Доситеј Обрадовић је са разлогом хвалио овог »ученог и достахвалног мужа« и његово »усердњејше отечеству и свој нацији нашој доброжеланије«. АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ Рођен 1753.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
наздрављам како другу, војнику и врсном поштару, који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
љубоучнејши и преизраднејши господин ЛЕОН ЂИУКА, епископ ромаски у Молдавији, којага усердије к науци и љубов к отечеству није могуће довољно описати.
дао и сад намерава Оксенстерна «Театар» плитически» и «Телемаха» с(а) својим иждивенијем на штампу издати и свом отечеству поклонити. Ево ти, брате, моје намереније у Лајпцигу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да буду с временом добронаравни и поштени људи, родитељем покорни и послушни, људма с којима живу мили и драги, отечеству и сами себи полезни и благопотребни.
Свештенство да ти узму — и тако кажеш да у твом отечеству не примају те за попа, јербо си се у Црној Гори запопио. Шта ће ти друго узети ван да те раскалуђере?
и по Францији разбегну и те земље зачну просвештавати, за малим је остало било да се јелински језик и наука у истом отечеству и дому своме, то јест у Грецији, сасвим не забораве и не погибну.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Избегава да погледа у своје чувено Здање које је, како је на њему и записано, он подигао и даровао своме отечеству. Пре отприлике сто двадесет година, док је зидано, сасвим се друкчије осећао: стално је, узбуђен, обилазио градњу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
36, стр. 47—50, са следећим, очевидно не Трлајићевим насловом Пјесма Трлаичева посвећена премилом својем отечеству. Уз овакав наслов има и следеће објашњење: „Преписана из једног правог оригинала, налазећег се у библиотеки господина
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Видиш: Крајишници су, вели, разбијени; настаје, каже, друга судија. Мутно је, вели, данас вријеме у нашем отечеству, ама ће се, каже, брзо избистрити. Већ мој, вели, ду'овни сине, док је 'вако вријеме, требало би на Мајданце“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад се та нада није испунила, поклонио је зданије свом отечеству а ово га предало Великој школи, каснијем Универзитету. Од старог господства остали су на згради, која је у светском