Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Истину, ефендија. Ти знаш да сам ја добро видео. — Па?... — Сад, ништа. — Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! — То нећемо моћи. — Што? — упиташе сви. — Зато што је тамо Станко. Настаде тајац... Све обамре.