Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је обичан дан, ту седи поред капетана и капетаница и остала породица, а ћата отиде са пет-шест окривљеника и једним пандуром у виноград, па онде надгледа како ће се окопати или орезати.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
лози грожђе, покушавала се свакојако како би га дохватила, а кад види да ни на који начин не може до њега доћи, онда отиде говорећи: „Јошт је кисело, ништа не ваља, трну од њега зуби.
које су без никакова чувствованија љубови и милошће у срцу, и да јој их доведе на Олимп, да јој буду камерјунгфре. Отиде Дуга, обиђе сву земљу, па кад ето је, сама дође. „Камо? Гди су?” — пита Јуно.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А кад буде време, вас ће позвати где требате; а вама ће овај козјаин (домаћин) у свачему на руку чинити”. И отиде и пашпорт однесе. То је било баш лицем на Свјатаго Димитрију мироточивога тј. октобра 26. дне 1804. года увече.
Ноћимо. Од нашега друштва отиде неколико момака кроз Китог, на друм куда Турци већ из Босне слободно у Шабац пролазе; побију се и донесу пет глава
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао. Он је био непријатељ Чекмеџијићев. Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напише: Љубезни господар Чекмеџијић!
Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу. Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати. — Зашто не, — одговори им, —
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: О, таки ћу изићи да видим шупу. ЈАЊА: Сад ћим ја да дођим. (Отиде с Петром.) МИШИЋ: Чудан старац, како се он за сваку маленкост заузима!
КАТИЦА: Оћемо, папа! (С Јуцом отиде.) ЈАЊА: Господин нотариус, да ми опростите што ћим да вас питам: зашто долазите ви у моја кућа?
Он ће ти показати како треба да си дери кожа. Он је учено муж, зна елински. (Отиде.) МИШИЋ: Ха, ха, ха! Леп ми занат дао! Али, чекај мало, старче, уватићу ја тебе! (Петру.) Гди ти је господична?
Тражи те господар. ПЕТАР: Наћи ћу ја мајсторе за коже, колико год оће, тек моја рука неће приступити. (Отиде.) МИШИЋ: Овај све о коњма бригу води.
Теодосије - ЖИТИЈА
Љубазно примљен од њега на заједничкој трпези и утешивши се речима, отиде у своју ћелију, где је живео испосничким животом. Због нужних манастирских потреба отиде отац у град солунски.
Због нужних манастирских потреба отиде отац у град солунски. И ушавши у свету цркву светога страстоносца Христова, великомученика Димитрија, и свети
и оне преподобне који су с њим дошли како узимају учешћа у помоћи да остане, и ридањем срца кидају и не дају му да отиде?
Свети се подиже и док је брзо ишао свом брату, Стефан још брже изишавши из живота Господу отиде, а нико није смео да га удостоји иночкога образа, чекајући светога.
Благовештења Богородице и Бога, и онима који цркви служе давши што је носио, и још милосрдно обдаривши ниште, свети отиде.
И о томе стално размишљаше. И одмах отац ка Господу отиде, а мати разумеде цина својега, осетивши да помишља отићи, и као свака мати обисну му се о врат и плачући говараше: „Не
Овако и много још плача достојно изговори. И тако плачући и ридајући отиде међу друге људе који је нису познавали, те у девичанству и целомудрију, у посту и молитви, онако како је од брата
с мачем и старца с мочугом — змија не поднесе, него са врха пештере низ провалију побеже и незнано куд у бегу бежећи отиде. Архистратиг рече старцу: „Мир теби, душо која тражиш Господа! Виде ли славу Бога нашега?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло. Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави. Овде се одмах закључи да се путници курентирају.
Код Шамике опет се договарају. Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати. Дванаест хиљада. Отац је задовољан. Најпре отиде Шамика матери и брату. Погоде се. Паулина је већ онај дан заручница. После две недеље сватови. Паулина се уда.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— То сам знао! — прекиде га Ивановић, смијући се презриво, и отиде кући. Остали бјеху задовољни предомишљајем контовим.
Кнез Марко Богданов Мајина поздрави се с кнезом драгом Јоковим и са осталима и отиде у град. ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи.
Јанко је мамио дијете, а оно час гледаше њега неповјерљиво, час се погледом обраћаше тетки, па ваљда на њен миг, отиде к ускоку.
Кад и владика потврди тај глас, узмутише се наши и Приморци, те их преко половина отиде кућама! — Не разумијем! — рече Јанко. — Је ли владика то наредио?
Оно синоћ, оно већ бјеше друга работа! Хајде збогом! Јанко отиде к Мргуду. И дворишта и кућа бјеху мањи од кнежеве, иначе бјеше велика сличност у свему.
Из Сријема владика отиде у Беч да набави џебане, јер чуо бјеше да је скадарски везир Махмут-паша Бушатлија наумио ударити на нас.
А ни ви мени не замјерите, и ја одох крај огњишта, е ми је тамо позгодније! Пошто кнез отиде, Саво ће: — Читате ли ви српски? — Читам, али писати не умијем! — Научићете ласно!
Јанко иђаше за владиком; пошто тако обиђе све гомилице њеколико пута, отиде да разгледа цркву и манастир. Већ у ходнику свратише му пажњу њеколико капитела и основица од ступова, узиданијех међу
Мурат рече: — Господине, заповједио ми је господар да ти отворим обатову ћелију и да је наложимо. И отиде те отвори врата која бјеху до дворнице.
Прије тога, ја ћу се прошетати, а ти можеш прочитати списе! Јанко се поклони и отиде с ђаконом у дворану, гдје нађе три службена писма на талијанском језику.
Нека иде! Нека остане, ако хоће, цијелу недељу! Реци му да сам ја рекао. Нека узме коња. Крцун отиде у Јанкову ћелију.
Спреми им вина и за пут!... А ти, Јанко, сврати к мени прије поласка! Владика отиде у своју ћелију, а младићи у трпезарију.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА (пољуби је у руку): Слатка мамо, како сам срећна што ме Марић приси! (Отиде.) МАТИ: Нисам ли ја срећна мати! УГЛЕД 6.
МУЖ: Ви сте ми отац! ЖЕНА: Ти си ми муж! ОТАЦ: Да вас враг носи, ја с вама не могу на крај изићи! (Отиде.) ЖЕНА: Ето и оца ми отерао, јошт мало па ћеш и мене. МУЖ: Море, жено, шта си ти почела?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам се промислио. Аратос вам и такве народности и такве слободе! (Срдито отиде.) ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли га чули? НАНЧИКА: Прави мађарон. ЛЕПРШИЋ: Сад је већ јасно. ЗЕЛЕНИЋКА: Гори од самог Маџара.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
школу Емануила Козачинског учио је у месту рођења, 1744, »ради наук и јазиков«, вели он у својој краткој биографији, отиде у Коморан, у латинску језуитску гимназију, и ту остане четири године. У опасности да буде покатоличен, он 1748.
1779. упозна се у Трсту са једним руским архимандритом, и са њим у друштву прође Италију, и из Ливорна морем отиде на грчко острво Хиос, где је као учитељ талијанског језика остао скоро годину дана, до 1780.
Ту је постао доктор филозофије и члан ученог друштва гетингенског и јенског. После довршеног школовања отиде у Русију, где добије место професора физике на универзитету у Харкову. Ту је и умро 2. јуна 1832.
1808. разболе се и отиде на боловање у Тршић. Ради лека 1809. године ишао је у Нови Сад и Будим (1810). Од лечења је било само делимичног
Кратко време, 1863, уређивао је у Задру лист Звіјезду, уз главну сарадњу Стјепана Бузолића и Меда Пуцића. 1864. отиде за секретара кнеза Николе на Цетиње.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
учеста кораке, На око мучно натакао веђе, Два-трипут избом тамо-амо пређе, Па онда звонце за гајтана вата; Затим отиде и отвори врата. Униђе слуга, а господар вели: „Певајде, Миле, баш ми се зажели!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко? Што нас остави, отиде? Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди...
Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чували, пазили...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али
— па ђевојку за руку, говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама.
Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из
Онда цар оде, а зета остави код куће: овај чим цар отиде, отвори једну па и другу собу и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености, напосљетку кад
Сјутрадан кад Баш-Челик оде, царевић опет дође жени својој да чује шта је дознала, а жена му све каже. Онда царевић отиде управо зетовима; а они га једва дочекају да чују ђе је Баш-Челиково јунаштво, па се одмах дигну и са царевићем отиду.
После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици. Кад дође аждаја, стане је баба питати: — Та где си забога? Куда тако далеко идеш?
Баба кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити. Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје.
Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје. Онда он отиде кући, па се преруши: обуче пастирске хаљине и узме пастирски штап у руке, те се начини пастир, па пође у свет.
језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће, него држи куда ти хоћеш.
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се а гајде под пазухо па
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде.
А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ Био један цар па имао три сина, и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Отиде.) МАНОЈЛО (крсти се): О! О! О! да чудна човека! ИСАЈЛО: Јесам ли ти казао? МАНОЈЛО: Оће да ме пење у небо. Куку, мај
ШАЉИВАЦ: Сад гледајте што ћете радити; ја вам помоћи не могу. (Смешећи се отиде.) ИСАЈЛО: Знаш, шта је, Манојло? да ми не казујемо доктору. Он како је забораван, неће ни знати да нема разума.
Како би било, кад би потражили по вароши, ваљда се неће нико отимати за ваш разум. ДОКТОР: Стани, идеја је добра! (Отиде на страну и почне писати.) ИСАЈЛО (Манојлу): Видиш, како смо га забунили. Мора да ућути.
ДОКТОР: Ви сте неки особити човек. (Манојлу) Одлази! ((Манојло отиде) ДОКТОР: Мени је жао да сам вас отоич увредио; али ви знате каки су учени људи кад им се за право не да.
Но ти то не умеш, ја морам сам расположити. (Путнику и Шаљивцу.) Сад ћу се ја вратити. (Отиде с Манојлом.) ПУТНИК: Ја сам казао да га ваља лечити. ШАЉИВАЦ: Њега ће излечити његов магарац који му је разум појео.
С тим ћу мирније моћи на пут отићи и спокојније спавати. (Обзире се најпре, отиде и сакрије новце, да се опет врати.): Света земљо, шта ти сакривенога имаш, за које нико не мари!
Затрпавајучи рупу.) Мој комшо! Ми ћемо сад у ортаклук ступити, твоји новци и мој џеп; а добит ћемо делити. (Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 3. КУЗМАН (врати се) Право сам ја казао, да су новци као жена.
истина што сам казао да су новци као жена, док је код тебе, ту се псујеш с њоме, ту се тераш по конзисторији, а кад отиде, ти би опет рад да је код тебе. Шта ћу сада? С тужбом није ништа, јер му не могу доказати.
ДАМЈАН: Право богме имаш. Но мене послови зову. Збогом, комшо! Не могу се даље задржати. (Отиде.) КУЗМАН: Збогом!.. Да видим, оће ли ми ово помоћи.
Тако ћу морати и ја, кад станем моју продавати. (Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 5. ДАМЈАН (полако ступа) Није ни најмаље за оклевање.
Овом те је приликом хитленост јако изневерила. (Отиде.) ДАМЈАН: Откуда је то да човек, кад зло ради, нимало се не стиди; а како се најмање у чему увати, канда га врелом
ЉУБА: Зар не знаш? Свирка. СТАНИЈА: Па свирка су зурле. ЉУБА: Хи, хи, хи! Ко ће зурле да слуша? Чекај мало. (Отиде фортепиану и почне свирати.) СТАНИЈА (уплашено): Ју мене, кјерко, ју мене, кјерко! ЉУБА: Шта је, мајка?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.
Богами, то је млого, овде треба да је човек као камен. О, сачувај ме, боже, зле жене! (Отиде.) СУЛТАНА (јошт се отима): Пуштај ме, или ћу свиснути! ТРИФИЋ: Оћеш за њим на сокак да трчиш?
ТРИФИЋ (гледи је жалостиво): Еј, моја Султано, еј, моја Султано! (Наједанпут отиде.) СУЛТАНА: Чекај само док прођу три недеље, другојаче ћемо се разговарати! (Звони. Персида дотрчи.
СУЛТАНА (тргне јој из руке): Да се не усудиш за мном доћи, јер ћу ти сву косу почупати! (Пели.) Ајде са мном. (Отиде.) ПЕРСИДА: О, аспидо! Пакао се морао насмејати кад си се ти рађала. Рис у шуми може се укротити, а ти нигда ни довека.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Нашу препоруку на господина барона, ми ћемо то за чест примити. МИТА (поклони се и отиде). МАРКО: Бога ти, Јелице, шта је то? ЈЕЛИЦА: Визита, татице. МАРКО: Па како човек може непознатом доћи у визиту?
Ви ћете ми, знам, најбоље протолковати моћи, ако нисам зудрінгліцх. АЛЕКСА: О, из драге воље. ЈЕЛИЦА (отиде у другу собу). АЛЕКСА: Не да ми враг мира! него оћу и француски да знам.
АЛЕКСА: Потом немој заборавити што сам ти казао. МИТА: Ја ћу све по заповести извршити. (Поклони се и отиде.) АЛЕКСА: Добар младић. Он је мој бединтер, но ја га тако радо имам као да ми је од фамилије.
) МАРИЈА: Ах, ја опет морам за њим! (Одлази.) МИТА: А ја? Толика мука само за један ручак, и то је магарећи посао! (Отиде.) ЈЕЛИЦА (покрије лице рукама): Ах, Готт, шта се од мога романа учини!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Провијери трипут оно што чује, рођеном репу не верује, планове кује унедоглед, и никад неће на танак лед.“ Отиде Мачак по уској стази, кроз честар зелен опрезно гази, на сваки шушањ у шуми пази, трагове звијерки пажљиво њушка,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Мајка Иву коња оседлала, У томе се Иво наресио, Па отиде на воду студену, Кад на воду не находи Мару. Поврати се двору невесело, Те отиде у Марину башчу, Млада Маре у
Поврати се двору невесело, Те отиде у Марину башчу, Млада Маре у башчи заспала. Гледа Иво, мисли како ли ће: Али ће је од сна пробудити, Али ће јој
“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому. Опаса се невестачки, Па отиде на кладенац, Трже Раду за ручицу Одведе је у шумицу.
“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому. Опаса се невестачки, Па отиде на кладенац, Трже Раду за ручицу Одведе је у шумицу.
Уточила по кондира једа, Оно друго вином доточила, Па га дала свом брату рођеном, Те је свога брата отровала; Па отиде момку нежењену: “Љуби мене, момче нежењено, Ја сам мога брата отровала.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— И у овој ће глави бити бар један допис. Чим се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.
Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде! И сад тако, ето! Ја, тако! На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пејо извуче руку испод струке, па је преви под главом. У исти мах уздахну дубоко и затвори очи. Она се тада диже и отиде над рањеника, кога је неко вријеме посматрала, па извадивши нешто из ковчега, поврну се опет к огњишту.
Домаћица му се примаче, те почеше шапатом да се разговарају о домаћим потребама што их дан доноси. Стана отиде к рањеноме момку. „Јанко! треба ли ти што?“ започе она. „Не треба. Фала ти!“ „А дријема ли ти се?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је
По том човек отиде, па ухвати најлепшега ждрепца из ергеле онога истог манастира, и доведе га кријући, те пише архимандриту, уверавајући
Архимандрит не познавши свога ждрепца, зафали човеку, почасти га лепо и поклони му талир. Пошто човек отиде, онда се тек позна да је ждребац манастирски, и да је поштени крадљивац преварио архимандрита.
Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу да једе, али се оно све (кокош, погача и чанак) претворило у корњачу (што
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад види човек, ђе се ока стровали и замкне у рупу, а он рече: „А! тако теби ваља!“ Па отиде својим путем и не надвирујући се над рупу.
кака је така је; а може бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па пусти уже у рупу и стане викати, да се увати за уже, да је извуче на поље.
а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже, да је и он љекар, и да има траву, којом је он до сад ишћерао неколико ђавола.
Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим. Ударе свуд по царству тражити јој
Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А! побратиме, шта ћеш ти овђе?
е тефтер; кад га ја отворим, а то у њему пише: мени погача, а ћоси г....“ Онда дијете устане, па узме погачу и отиде кући, а ћосо остане гледајући за њим. ИИИ.
Сад он није знао, коју ће узети; зашто су по себи све три биле добре и лијепе; него отиде некаком старцу, да га пита: или је боље узети ђевојку, или удовицу, или пуштеницу; а старац му каже: „Синко!
ј. Соломуну), он ће ти знати казати, шта је боље; па дођи послије, да ми кажеш, шта ти је рекао.“ Онда човек отиде к Соломунову двору. Кад дође пред двор, питају га слуге, шта ће, а он им каже, да иде премудроме.
ја матор човек, па сам дошао ђетету, да ме свјетује, како ћу се женити;“ па се врати на траг, и отиде оном старцу, да га пита, коме га је послао по свјет!
“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу. У том удари однекуд Еро: „Помози Бог кадо!
Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: „Какав занат зна царев син?“ Везир се упропасти: „Бог с тобом, човече!
говедара), и с највећим весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу. ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Остави ми манастир у малом и скромном изгледу, у којем ми отиде, и првог игумана, преподобног мужа Методија, са још деветорицом монаха.
И саставши се они са свом властелом и бољарима, и опет други благослов им давши, и отиде одатле у Свету Гору, месеца октобра осми дан, године 6706 (1197).
овај блажени отац наш у вечни покој прешао, заветом оставивши манастир мени грешном у скромном неком стању, у којем ми отиде, и неког преподобног мужа, по имену Методија, са још четрнаесторицом монаха.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како је једној младој и милостивој матери, која има првородно чадо своје при сиси, кад отиде гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се врати, носећи пуне прси нектара чловеческог
Преподобни Пајсије опере Христу ноге. По млогом разговору отиде Христос; вода с којом су ноге опрате остане у леђену. Ето ти однекуда дође ученик Пајсијев, тражи воде да пије.
Овај узме новце, извезе ме на брег, избаци за мном моју торбу, пак отиде својим путем. Зовем ја! Молим! Он ништа; ваљада је био сасвим глув.
А како види да се ја измичем, окрене од мене главу и с устремљенијем отиде. Благодарећи благој промисла десници на избављенију, с ужасом побегнем напоље.
На месец дана по оваковом мени полезном и радосном упражњенију отиде у Харвич са супругом својом посетити таста свога (у ово време сваке године обичаваху посештавати га) и пребуду у њега
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А казаће ти Грго ди је чесма. А сад лаку ноћ! — Брне се затвори. Грго оста још мало да поучи дијете, па отиде. Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.
Али једног вечера, смркло се увелике, а Чмањак не јави стоку кући. Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна. Осињача одмах погоди шта му је: „Нагазија је нисритник!
Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом у којој бјеше гашено угљевље и отиде однијевши за свој труд врч вина. Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око
Сутрадан зачуди се фра-Брне што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два-три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава. — Та-ако!!
Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „Благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.
Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — Боже и свети Вране, опростите ми моје неподопштине!
Мачка остави пред црквенијем вратима да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа. — Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.
— Ја би се најбоље поуздâ у Букара — рече млинар. — А, збиља, ди је Букар?... Камо га?... Брзо по њ! Шкељо отиде да га тражи. Вртиреп и Тетка изађоше с млађима пред манастир. Остали фратри отидоше ка гвардијану.
Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху. Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду.
Али Бакоња не хајаше за та ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата да се преобуче. Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије. Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.
За њима иђаше писар, висок, мршав, незнатан младић. Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах отвори зажето око, које се склопи чим маче прстом; па му затвори друго, а оно се само
Бакоња је то једва чекао. Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад се кретоше даље Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима! Да је кипарис црни покрио огњиште њено, Хипонику би било светлије и лакше тада; Ал' он је пружао руке на сиње
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А и онај је нешто пробљеснуо: ускоро ће моћи да отиде; на концу, и право је: он је први и дошао! Још мало, па: „Хе, дакле, до виђења, до скорог виђења” — и одлази.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али се Марко већ беше одлучио. Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. — Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то смрт чује, остане стојећи, а он отиде. Кад дође унутра, пита га господ бог што је дошао, а он рече: — Ево пита смрт што би радила.
Кад то смрт чује, закала па отиде, те стане копати, па копај девет година. Кад је све раскопала, иде опет богу питати шта ће сад радити.
Она рече да иде питати шта ће сад, а солдат јој каже: — Ја идем, — па отиде, а бог га пита: — Што си дошао? Он рече: — Ево смрт пита шта ће сад радити.
— Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала снесеш на једну хрпу на равницу. Кад то она чује, отиде, па вуци камен, те опет девет година ради она у камену, а нигдје нитко не умире, већ има стараца и болесника који моле
Али јој солдат опет не даде, него отиде сам, па каже: — Ево је дошла опет смрт, па пита шта ће сад радити. Бог рече: — Нека сад мори старе људе.
Кад то смрт чује, закала па отиде те стане тући, па удриде дан и ноћ, те опет девет година. Кад је сав стукла, ал̓ она начинила се као кукац, згрчила
па сам девет година копала, а кад сам све раскопала, дођем опет да те питам, али ми он опет не даде к теби, него отиде он, па кад је изишао, каже ми да си ти рекао да сав онај камен санесем на равницу на једну хрпу.
Кад то старац види, дигне се па отиде по свијету. Идући тако, намјери се на једнога господина (а то је био враг). Овај га пита шта тражи, а старац му рече
— И с тим враг отиде. Кад прође већ близу година дана, врага никада кући нема, а стари једнако ложи ватру, па и не зна кад му је година.
Потом свети Илија отиде, а стари остане сам. Кад замало ал̓ дође враг, па га пита: — Шта радиш, стари? А стари се изадре: — Ево ложим ватру.
Кад то враг чује, даде му кабаницу, а он је узме па је замочи у котао и отиде. Кад стари дође на једно поље, узме и оциједи кабаницу, а од оне сваке капи постане овца, тако да наједанпут све поље
А кад то свети Петар чује, отиде назад па каже богу шта је стари рекао, а бог му рече: — А ти хајде па их ишти за себе, нека их теби прода кад не да
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сјаха и он, па уздахну тешко и болно. Гле несреће! Уз његову главу, која више никому не треба, отиде и оно што је народу наменио као да је проклето. Остаће и даље црква непокривена, а школе у подрумима. Вај!...
Ах, авај!... Мени отиде коса увис и хтедох да вриснем, кад за оближњим столом чух како моји другови Скакаљевић и Зафировић, сакривени готово,
Још пет пута толико ће донесем... и... за друге народске работе... А за мојега сина нека је арам, ако отиде иједна народна пара!... Крштен је Мојсил, џанум!... Запањисмо се.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Службеница, службеница... препоручујем се. ФЕМА: Службеница. (САРА отиде.) ФЕМА: То је жена! Како говори француски, канда јој се језик опаризио. Како оно рече? Аха! Коми фо!... (Виче.
) (Отидне.) ФЕМА: Уредћу ја другојаче моју кућу, неће се мени такав сауерај правити. Иди ми зови Јована! (Евица отиде.) Проклети паорски род, што је научио, научио; не зна осећати како је леп ноблес. ПОЗОРИЈЕ 6. ЈОВАН (весео трчи.
Јокан, ауфшпонен. (Оде.) МИТАР: Шта је овој мојој сестри! Гди је Евица? АНЧА: У башти. МИТАР: Иди је зови. (Анча отиде.) Ког врага, ил’ је полудила или се чини. Какве су то речи: мико! мико! Канда краве ваби. ПОЗОРИЈЕ 9.
) Пропопо. Јохан, сантуртур. ЈОВАН: Семенер ротундер. ФЕМА. Право, Јохан, право. ЈОВАН: (Збогом, памети!) (Отиде.) ФЕМА (сама): Погрешила сам што сам га научила француски.
Слушкиње тражи, а не дирај у кћери ноблеса. (Повуче Евицу за собом и отиде.) ВАСИЛИЈЕ (снужден такође изиђе). ПОЗОРИЈЕ З.
(Отиде.) РУЖИЧИЋ (сам): Нек се наше лепотице беле, Картаџије нека карте деле; Нек ћир Јања коти своје новце, Заљубљене нек о
ФЕМА: Алабунар, од мога покојног мужа остало је доста ствари. (Начини смешан комплимент и отиде.) САРА: Но, како вам се допада? РУЖИЧИЋ: Зла волшебница претворила је лепоту Хелене у руготу Хекубе.
ЈОВАН: Уж’ буђем питат, уж’ буђем питат. (Један на једну, другу на другу страну отиде.) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1.
ФЕМА: Опет ти? ЈОВАН: Ала би нас млавио. Све би се преко ћилима и Жутова преврћали. (Отиде). САРА: Шаљиво се момче види. ФЕМА: О, молим вас, гурбијан је одвећ, ништа не пази шта ће рећи.
ФЕМА: Само је дирни. МИТАР: Само приступи, па ћу ти обадве ноге пребити, несрећо једна. (Отиде.) ФЕМА: Погани паорски род, никад ме неће бог од њега курталисати. САРА: То је велико грубијанство!
ЕВИЦА: А, то је код мене у бурмутици. Чекај, сад ћу ти донети. (Отиде.) ВАСИЛИЈЕ (ђипи): Шта, код тебе је, и ја сам те тако осрамотио! Ах, Васо, шта учини! Како ћеш јој у очи погледати?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
; ја сам пак хајдуке бранио доказујући да је највише криво турско правитељство што ми хајдука толико имамо; да многи отиде у хајдуке за невољу; да у нас у хајдуке иду понајвише најзнатнији људи и да међу њима има добријех и поштенијех људи,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је. Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила
Ћипико, Иво - Пауци
И јавивши поруку отиде. Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана. Трећи дан бане у кућу Радивој. Нашао их је гдје ручају пуру; одмакоше
Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихог и нагањање млађарије. Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама , а опет , уморан , радо би опочинуо.
Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило. Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.
— Нека их ту! ... Видићемо ко јема правицу! — И луар гунђајући отиде. Тада се и њих двоје загледа и маче. Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.
Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава. Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А кад се кретоше даље, Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима! Да је кипарис црни покрио огњиште њено, Ипонику би било светлије и лакше тада; Ал' он је пружао руке на сиње,
Делије тада дограбише мому, А власти турске разбојнике скрише... Отиде Јелка Салијином дому, И никад о њој не сазна се више. А ову плочу и крст више гроба Родбина диже још у оно доба. 16.
А клисарица, опет, завара женскиње вешто, И пошто отиде народ, дуго су шушкали нешто. Клисар је још јутрос зором отишô до блиског града, А намигуша жена сама је остала
Станковић, Борисав - ТАШАНА
био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде за њега а он, тобож због тога, отиде у свет. Толико времена није се чуло за њега, нити знало где је.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Сад ајд’мо повести, која следом старог рукописа овако гласи: Роксанда видевши себе мушким чедом одарену, отиде месном свештенику, који је за своју доброту оглашен био, и од алфа до омега открије му сву повест, што је пацов у
— Он запита свога поочима где су острови на којима дивјаци живе, да он к њима отиде, пак да види би л’ га смели заклати и изести.
« Ово је за Романа био глас анђела, и не чекајући да се свештеник по обичају заплаче, ђипи на ноге, отиде у шталу и апострофирајући коња, обзнани му да ће заједно путовати.
Затим отиде у собу и од радости заборави да поочиму на његовом благодејанију благодари. Дакле, неблагодарност само се зато на свету
Она не метне ни покривало на себе, тврдо уверена да је сви познају, отиде надзиратељу тамнице, који је кључеве код себе имао, и од њега заиште да је код новог сужника саму пусти.
агина кћи без најмањег прекора получи што је желила, и пуна совести о свом постојаном темпераменту у тамницу Роману отиде.
Кад у месец стигнемо, мој принципал отиде месечном краљу на визиту, а ја останем пред шталом, и ето ти са сви страна навале сад месечни магарци, преко и уздуж
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Пој »Жал за младост«... За моју слатку младост, што ми тако у ништо отиде, и брго остави. Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да речемо да гдјекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи, или коме да се освети, али је и то цијела истина
Кад ујутру јутро освануло, опреми се Тодоре везире, пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми
Нетко нас је њему опаднуо, с њега жива месо отпадало! Цар отиде у земљу латинску, а јунака са собом не има ниједнога од рода својега, који би му био у невољи, ако би му било за
Ако мене до невоље буде, ја ћу ласно копље окренути; ако ли ми не буде невоље, донети га могу и овако“. Па отиде низ поље леђанско. Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога!
Надмудрисмо и надјуначисмо, пак нам оста цура на срамоту!“ Кад то зачу Милош Војиновић, он отиде цару честитоме: „Је л' слободно, царе господине, да ја познам Роксанду ђевојку?
га на бијелу кулу, посади га у столове златне, угости га вином и ракијом и господском сваком ђаконијом; па отиде у ризницу млада, изнесе му рухо Момчилово, Момчилово рухо и оружје.
То гледала Велимировица, па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале! Зло ти вино, а горе ти било! Све катане тебе изгибоше, Велимиру јунак
Ал' да видиш јада на невољи! Бану јутрос нема пријатеља: није ласно у Косово поћи. Виђе бане ће му друга нема, сам отиде пољем крушевачким.
Кад се Марку веће досадило, он пригрну ћурак наопако, а узима тешку топузину, па отиде цару под чадора. Колико се ражљутио Марко, у чизмама сједе на серџаду, па погледа цара попријеко, крваве му сузе из
Костура, бијеле му дворе похараше, похараше, огњем попалише; Марко узе своју вјерну љубу, и Минино он покупи благо, па отиде бијелу Прилипу пјевајући и поп'јевајући.
Пак посједе танку бедевију и отиде у приморје равно да он купи кићене сватове. Кад то зачу царева ђевојка, цвили јадна како љута гуја: „Јаох мене до бога
“ Па Пријезда љубу дозиваше: „Иди, љубо, у пивнице доње, те донеси вина и ракије“. Узе Јела два кондира златна па отиде у пивнице доње.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
дођите на вечеру великога бога, и на тој вечери свашта ће вам задоста бити да се све наједете, и ни једна гладна да не отиде!
Пак после тога бољарин пође да отиде до Илирика к јепарху сказати му о велики чудеси светаго Димитрија, и помисли узети од тела неко хисе да и онамо красну
Ово узаври му крв, а ово пак нестане је те некуд отиде. Какво је стојиште заподевању зактевања кога на зло, на добро ли у телеси? Смишљивању што је постанак, откуд излази?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ ’Оће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... А својега сина напудија!... И чорбаџијски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџијски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!...