Теодосије - ЖИТИЈА
И идући, натраг ка кули обраћаху се с плачем и ридањем, застајкујући, док га је могуће било догледати. И тако отидоше кући. А овај са куле сишавши благодари Бога и поклони се игуману и цвој братији.
са братијом и са многим ништима, и пошто су ништи обасути даровима, епископ и они који су с њим дошли, обдарени, отидоше кући.
А они, задививши се милосрђу светога и поклонивши му се, отидоше кући. Свети проведе довољно времена у реченом граду, и опет лађом пође на цвој пут у Јерусалим.
А она рече: „Како хоћеш, господару! И устадоше, те отидоше у други крај, који се зове Алтин, и тамо, опет близу једне цркве светога и врховног апостола Петра, у подвигу поста
И о теби ћемо се, непреподобни, постарати“. И тако посрамљени у стиду отидоше. А преподобни после оне страшне борбе и после победе и изборења, и после одласка бесова, уђе у пештеру и паде на
Братија и не хотећи, али наредби старчевој не смејући противити се, отидоше. Те ноћи, кад устадоше за поноћну и јутарњу службу, чуше неизрециве песме и гласове који сладошћу ум и срце у умиљење
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Протекоше готово два мјесеца откад бокељски главари отидоше у Русију, а о њима никаква гласа, кад, њекако о Усјековању, стиже царски руски гласник и донесе заповијест да се одмах
Домаћица му, Живана, бјеше му сушта супротност, висока, суха, болешљива. Одатле њих двојица отидоше ка Ћором весељаку, уз кога се смијаху више од часа. Његова жена Бела бјеше још виша од Живане, голема носа, погрбљена.
Небо бијаше ведро и звијезде весело трептијаху. Сутрадан све три женске из кнежеве куће отидоше у цркву. Кнез и Јанко попише каву, коју им зготови пристав.
заврши као обично: „Вама пјесма и од бога здравље“, устадоше два његова друга, узеше из угла сваки своју пушку, па отидоше да смијене стражаре на два побочна изласка манастирска.
— Јадно звијере! — дода владика и крену се. Мило узе свијеће од ђака. Остали се опростише с владиком. Духовници отидоше у своје ћелије, десно од мађупнице.
За њима наљегоше војници, па момци; од тијех сваки доби коледу, по сребрн талијер, „капетан“ кувар жут дукат, па и они отидоше.
То рекоше још њеки неизабрани главари: од изабранијех њеки се одрицаху, али на молбу владичину остадоше. Онда отидоше на ручак с владиком у трпезарију: Петровићи, сердари, војводе, кнезови, барјактари, свећеници и Јанко, свега њих
Из цркве гости отидоше у мађупницу, а владика се стаде шетати по ходнику, што му бјеше свакидашња навика јутром послије јутрење и пред вечеру.
Јутрења није дуго трајала. Из цркве духовници с Јанком отидоше у трпезарију, а сви млађи и мађупницу. Уз владику доручкова се брзо и без разговора.
Скромни ручак од меса и зеља брзо прође, као и доручак. Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници, само што
Тако му протече први дан на Цетињу. Сутрадан врати се Крцун с Његушâ. Послије ручка њих двојица појахаше коње и отидоше путом што се пење уза стране близу брда Вртијељке и што води у Ријечку нахију.
Такав ми је усуд, па хвала богу! На то први му приђе кнез и пољуби се с њим, па сви редом, и сви редом отидоше један за другим, као покајници.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше. А јутрос коња он појаа зором Па некуд крену каменом и гором; Ал' де он беше, што чињаше млађан, Не знам вам казат
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
десеторицу који ће отићи странцу, те му изнети побуде збора и своје бедне прилике, и умолити га да се прими за вођа. Отидоше она десеторица, поклонише се смерно пред мудрим странцем, и један од њих узе говорити о неплодном земљишту њихова
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Док их стаде по кући кривања, ђе ко бјеше запљаска рукама; ѝмах мртав паднут од смијеха! Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше. Такве бруке, таквијех грдилах нигђе нико јошт видио није!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пошто измијенише поздраве и обична питања, Мишан и Петар, по наредби старијих отидоше на стражу. Његуши сад заокупише Јанка и како је и шта је зимус радио и све редом. Он им је повиједао све потанко.
„Лако ћемо за то!“ рече Маркиша и оде. И она тројица, опростивши се с видарем отидоше. До ноћи осташе њих двоје сами крај рањеника. Видар је испијао лулу за лулом, сједећи пред кућом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По том они пољубише калуђера у руку и пошто се између себе изгрлише и ижљубише сузе ронећи отидоше сваки у свој гроб, а калуђер својим путем казујући народу да се каје и да не би који без исповијести пошао с овога
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А ноћ када наста, пошто су се сви опростили и били благословени од њега, отидоше у ћелије службе и вршити и нешто мало одмора окусити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња приђе к оцу са воштаницом, те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја. Свијећа се угаси, те Кушмељ рече: — Запали је јопет, враг је однија!
Вигањ је био на њеколико корака одатле. Најзад отидоше у нову мађупницу. Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година фратри саградише за наличјем
Тек у попасно доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу. Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу да беру клипове. Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.
— Учинило ти се, будало. — А, није, кад вам се кунем!... Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше. — Он, он — настави Мачак ђацима. — Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека. Ајме мени! Ајме мени!
То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело. Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.
Камо га?... Брзо по њ! Шкељо отиде да га тражи. Вртиреп и Тетка изађоше с млађима пред манастир. Остали фратри отидоше ка гвардијану. Дуго су тражили Букара. — А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! — вели Дундак свлачећи се.
Па он и Тетка отидоше ка гвардијану. Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још
њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву. Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.
Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун“, те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику. Бакоња сврати у стару мађупницу. Она бјеше пуна прековођана.
не би... било... липо. Па онда и друге ствари да се што прије сврше. Наредише ђацима да смјеста звоне. Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод. Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.
Кувар и Бакоња отидоше на прозор. Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака. Наста гужвање и граја. Срдар и Вртиреп иђаху од једнога
Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише. Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају. А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја, вала, нити ћу више од једне нити ћу се више женити ако ми попадија умре. Пошто се овако договорише, отидоше к цару од свега свијета да пред њим учине тврдо писмо и да ови уговор буде тврд и непоремећен до страшнога суда.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ ви ид'те, водите ђевојку, ја ћу овђе чекати Балачка, не бих ли га како уставио“. Отидоше кићени сватови, одведоше лијепу ђевојку; оста Милош у гори зеленој и са њиме три стотине друга.
миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера, а љуба му изведе чилаша; добријех се коња доватише, отидоше у лов на Језера. Кад су били надомак Језера, оптече их она силна војска.
“ И ту божју вјеру зададоше да ниједан љуби не докаже. Утом их је ноћца застанула, отидоше у бијеле дворе, вечераше господску вечеру, оде сваки с љубом у ложницу. Ал' да видиш чуда великога!
Млади Гојко вјеру не погази, и он својој љуби не доказа. Кад ујутро јутро освануло, поранише три Мрљавчевића, отидоше на град на Бојану.
дође свијетла неђеља, царе пође у лов у планину, и позваше стара Југ–Богдана, с Југом пође девет Југовића, отидоше у лов у планину.
Ви зовите на Косово Марка, хоће Марко право казивати, јер се Марко не боји никога, разма једног бога истинога“. Отидоше четири чауша, отидоше ка Прилипу граду, б'јелу двору Краљевића Марка.
Отидоше четири чауша, отидоше ка Прилипу граду, б'јелу двору Краљевића Марка. Кад су били пред бијеле дворе, ударише звекиром на врата.
Узе Марко књиге староставне, па опреми себе и Шарина, Шарину се на рамена баци, отидоше у Косово равно. Кад су били краљеву шатору, рече таде Вукашине краље: ,,Благо мене до бога милога!
Оде вила у Мироч планину, оде Марко с побратимом својим, отидоше Поречкој крајини, и Тимок су воду пребродили на Брегову, селу великоме, па одоше крајини Видинској; али вила међ'
“ Ману сабљом од Прилипа Марко, скиде главу Турчин-Мустаф'-аги. Отидоше цару казивати; цар по Марка оправио слуге. Како који Марку долазаше, Марка зове, Марко не говори, већ он сједи, пије
добар јунак добар сан уснио; сан је лажа, а бог је истина“. Кад дођоше граду Цариграду, диже царе силовиту војску, отидоше преко мора сињег на арапску љуту покрајину, те узимљу по мору градове, четрдесет и четири града.
немојте, браћо моја драга, већ падните под Костуром градом, пијте вино и бистру ракију, докле и ја у Костур не дођем“. Отидоше триста јаничара, отидоше бијелу Костуру, Марко оде Светој гори славној, причести се и исповједи се, јер је многу крвцу