Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А одсад који жели од мене да изађе, нека ми напред јави” итд. — С отим посао свршимо. Он мене и Катића добро угости. Сутрадан у Рогачу на конак Катићу, пак у Бранковину.
у Беч молити императора Франца за џебану и друге потребе, одакле пошљемо прошеније императору Александру руском, с отим и у Цариград султану. То ће бити око половине јануара 1806. године, тако ми се чини.
А старца Јакова невредима отпуте. Наши оду на Врачар, приме од везира: муселима и кадију, и одведу у Ваљево. И с отим се од Колубаре до Дрине мир учини и судови турски и кнезови поставе.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ајде у кујна гледај твој ручак! МИШИЋ: О, ја молим нека остане госпоја код нас. Та с отим је пријатнији разговор што је веће друштво. ЈАЊА: (Проклето посла!) МИШИЋ: А гди је господична?
ЈАЊА: Слуга понизну! МИШИЋ (полазећи Јуци): Опростите што сам вас од посла задржао. ЈУЦА: О, молим, ви нама с отим чест указујете. ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.
Сад, ако оћеш кога да погледиш, а ти тако гледај да ти очи к носу иду. С отим си добила, прво, живе очи; друго, нико те не зна јеси ли заљубљена или ниси, зашто увек заљубљено издају; а треће,
Сад да узмим штап, да идим да просим под мојом старостом. МИШИЋ: Не треба тако, кир Јања. С отим шкодите свом здрављу. ЈАЊА: Што ви говорите, господар нотариус?
МИШИЋ: Дакле, ја вам честитам вашу будушчу срећу! КАТИЦА: Ви ме с отим обеспокојавате, но ја знам да неће ни он против моје воље баш тако поступати.
Ви видите, господична, да ја љубов моју к вами доста просто и без употребленија текстова из романа изражавам, но с отим мислим да што је језик простији, то су чувства природнија.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Све што је било добро, описаће историја; овде се само представљају страсти и себичности. А да моја намера није с отим љагу бацати на народ, него поучити га и освестити како се и у највећој ствари уму пороци довијати, сваки ће
ЛЕПРШИЋ: А Бан и Виндишгрец? ЖУТИЛОВ: Док они дођу, овде нас могу све истребити. ЗЕЛЕНИЋКА: Нек истребе. С отим ће се више сами ситребити. ЛЕПРШИЋ: Мени је свеједно; ако не може бити српско, биће славенско царство. 7.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
веће спрама дела, Гле и њега веће ману, Тило кљусе и претило, А госпар му пушта воњу, Кâ и њему да је мило, Кâ да отим кроти бољу, Бољу тешку срца свога — Дела, дела, па и мога.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А што се дигло тако високо, то би да види, па да ужива како се робље превија, кида. Еј, ропски свете, под отим небом! еј, звездице сјајне, штрецави жуљеви на божој стопи!
Под златним жигом царева грба сви су се сагли; ал' сви баш нису: једнога само не беше близу, не беше Срба. Нема под отим златним резама ниједног знака животног врела, ни бар уздаха јуначког мрела рода песама.
А друга гуја, клизавиј' спона, с друге га стране по ребрих креше, да нову слику српскога стеше Лаокоона. Па тај под отим златним резама да буде сведок животног врела, скамењен ропац јуначког мрела рода песама? Никада!
Никада! — Никад ласкавим вигом нећеш домамит војана страсти, да другар буде рајских ти сласти под отим жигом! Под отим жигом? — Ох, не сећај ме! Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне!
Никада! — Никад ласкавим вигом нећеш домамит војана страсти, да другар буде рајских ти сласти под отим жигом! Под отим жигом? — Ох, не сећај ме! Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! Под отим жигом!
Под отим жигом? — Ох, не сећај ме! Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! Под отим жигом!
зар томе мора нас тек да слуша обестељена, слободна душа? зар није њоме свак обузет? Коме је мисô у чистој души, с отим се душа Јовина дружи, весела с њиме, с њиме и тужи, крилима маше, сузе му суши.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи. С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев син се пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле?
С отим она отиде. Царев син, оставши сам у двору, стане мислити у себи: „Шта би то било у дванаестом подруму?“ Па онда стане о
С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарат
Него ти начини себи кућу па се жени, те живи с отим благом. Чобан узме благо, начини кућу и, оженивши се, стане живети, и мало помало изиђе он најбогатији човек: не само
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Окрене се на страну.) ТРИФИЋ: Султано!... Ти се опет срдиш?... Султано!... Зашто, пиле моје, то чиниш?... С отим можеш твом здрављу шкодити. СУЛТАНА (окрене се нагло): Да цркнем, да ме враг однесе, кад немам среће!
СУЛТАНА: Госпођа? Начинио си ме парасницом, као сам што си. ТРИФИЋ: Ти мене с отим вређаш. Немој тако, пиленце моје. Треба малко да се умериш, ти си госпођа.
ПЕРСИДА: Али ја молим, милостива госпођа! ПЕЛА (свеједнако сакрива руке): С отим ме, видиш, јако срдиш. ПЕРСИДА: Милостива госпођа, ова ваша доброта, ваше милостиве речи мене срећном чине.
Срета нек остане у нашој кући, и ја како га усмотрим таки ће ми на памет пасти његов кратак каиш, и с отим ћу се задржати да нигда таково што не учиним које би негодованије код други подигло.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
— „Е“ — рекне она — „реч своју не смем натраг да узмем.“ С отим дозове цара... У! Како му је неправо било! Али није мого да одрече царици, и тако наједанпут постане господин барон
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
говорећи му: „Ево синко, ово је све твоје благо, то је теби Бог дао Него ти начини себи кућу па се жени, те живи с отим благом.
Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи.” С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди, па запита слугу: „Јесу ли долазиле?
” С отим ока отиде. Царев син оставши сам у двору, стане мислити у себи: „Шта би то било у дванаестом подруму!” Па онда стане
” С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарат
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Дижите школе, Деца вас моле! Ј. Јовановић 3мај XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ Да ти Бог да много лета, А што више с отим боље, И дуката пуста злата, Да те пуно задовоље!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Него ти начини себи кућу, па се жени, те живи с отим благом. Чобан узме благо, начини кућу и оженивши се стане живети, и мало по мало изиђе он најбогатији човек — не само
Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи. С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а ца рев се син пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле?
С отим она отиде. Царев син, оставши сам у двору, стане мислити у себи: „Шта би то било у дванаестом подруму!“ Па онда стане о
С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарат
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
лежало, предузео је сочинитељ Ружичићу невинију ролу дати, и то у време кад је нечајном жалошћу оптерећени дух свој с отим разгалити мислио.
С отим се окренеш мени и рекнеш: упамти, Васо, добро ове пољупце, биће ти некада слатки, и одеш. Ја се на то пробудим и таки с
САРА: Ма шер, то је у Паризу само у моди. Верујте ми, ви ћете велику параду с отим учинити. ФЕМА: Морам и једног коња из Париза бештеловати, зашто ови наши нису за тај посао.
да утегне, пак даје начинити мидер, то је сад мода; и оне које као трска стоје морају да се утегну, не пазећи што с отим здрављу свом шкоде.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
од Јегиптена безбожних људи благо и лепе агијаре, скупе ствари што је сребро и злато, бисер и драго камење, те с отим пробегни да ти буде путнина за трошак с туђега мираза.
Свако у свачем време своје да назире. И онога посла оним временом нек се држи да не храмље на две ноге. С отим у свачему на предан и честит хоће бити.