Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
друго, бивамо другима пријатни и љубве достојни кад се за мале вешти на њих не срдимо; треће, чинимо да смеј престане, отимљући му сваку непријатност и горест и примајући га за незлобиву шалу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— О мудро моје дите, о липо моје дите! — рече кнез загрливши сина. — Благо нама довика — дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
181 И ту где голуб (то је симбол љубави) крилима трепери, очајно се отимљући од мрачне воде (то је чиста архетипска слика умирања, смрти), искрсава безимена „она” - лик везан за дубоко покопану
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ето шта си ти за мене и каква! Сада мораш све да знаш. ТАШАНА (једнако поникнута, изгубљена, отимљући се): Нећу сада да знам, већ иди! Иди ти сада! САРОШ Нећу да идем, хоћу све да знаш. Знаш ли? Сећаш ли се?