Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Јел’ ти какво добро у род било, Те си тако одвише лијепа? Су чим ли си лице умивала? Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене!
Свако ми је у род добро било, у вечер сам рано лијегала, А у јутру доцкан устајала; Ја сам лице ђулсом умивала, Отирала лијером цвијећем.“ Још се ђевер с’ снахом разговара: “Снахо моја, од злата јабуко!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Некад је на њих скупоцен лила Нард, А сад им грдне ране мила Очајних суза горком росом, С њих отирала својом косом Крв... Најзад јој стражар приђе ближе... Опомене је да се диже И отера је сузну, бледу...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад год седнете за софру, хоћу да се прекрстите за покој његове душе.“ Рукавом је отирала сузе једа и љутње. Увек је тако прекоревала децу и снахе, до смрти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Брижљиву за свој многи грех жену блудницу развесели Христос што му је са својим сузами ноге прала и с косами главни отирала, све јој грехове опрости говорећи к њојзи: »Отпуштајут се теби греси твоји« ...