Употреба речи отити у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А ти, дугоњо, да им, по смерти мојеј, на досаду не идеш, нити у госте, нити на посјешченије. А отити во своје отечество, ни по смерти мојој, желатељ нисам. Него ту, где ми жена есте, и дете буде, пребивати, и мртав.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

вам је што мучно и тешко од нас, ми како смо овде дошли тако ћемо узети што имамо своје добро, те ласно на страну и отити.« Ал' оним то би у вољу, тек исто да достане Дину за своју жену.

И дођоше пред цара те их оковлаисаше, то му рекоше: »О цару честити, ако ти пустиш код себе здраву и читаву дома отити ову момчад, то знај, да ће они нама допосле досадити. И хоће војевати на нас.

овом грешном прокурватом вилајету држиш, халиш се и башиш, поносиш се и дичиш, мислиш да ћеш тако сит и накићен у рај отити, штоно би ти повише од оних ваљало о спасењу знојити се.

Волим бар одовуд изаћи те тамо отити у Захаријину кућу боравити ми код моје суроднице Јелисавете докле видим што ће се од мене збити и нашто се извршити

Где седи, из кога је града, вароши ли, хоћу ја н тамо к њему отити да се бар напсујем ш њиме и изружим га кано ништо човека.

и за мало доби све ћемо наше, што год имамо, оставити а ми само голи с наши дели (добра ли буду, зла ли) тамо отити. Како год што смо се голи родили од матере, тако и тамо голи нази пред Бога ћемо стати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности