Црњански, Милош - Сеобе 2
загледан у алеју јабланова, куда му је жена нестала, а после се вратио у кућу, да посвршава послове, јер време брзо отиче, а и он је имао да оде сутра, или наксутра. Осећао је да корача по кући, као да је пун олова.
Теодосије - ЖИТИЈА
како се мраморни гроб светога, благодаћу Светога Духа, миром као водом наводнио, и како одасвуд испуњаван као поток отиче и цркву обагрује и облагоухава, и чудом ужаснути одскочише да јаве проту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А поглед никако да се одвоји од обезглављеног трупа, одакле крв лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз прашину и ситно камење као црвена трака, коју људи кидају својим ногама.
На предњаку каре угледасмо закланог вепра, крв му шикља из ране, па отиче низ платформу предњака. - Оца вам вашег — викну из баса потпоручник Александар — каква ваша свиња... Марш у батерију!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море. Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па онда се сјети е је слушао да та ријека отиче у море, а море да је широко као небо. Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зажелим да је избушим ножем и огрејем прсте на њеном топлом шикљању. Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима. На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се.
— ишчупа се из Симке. Постаја још неколико тренутака загледана у згрчен гуњ; из ње, осећа, нешто лако и брзо отиче, па пође за домаћичким пословима. ...Мислиш, неће да дође?
Јечи у сну, рањен на том тихом разбојишту. Гледа га беспомоћно и чини јој се да и он сам, телесно, отиче кроз те одране, ољуштене јауке, да се растапа у тмуши зимске зоре која је испунила собу и капље у нешто што се
Она се не покреће. Гледа јој лице. Из великог црног ока поглед јој кроз прозор отиче. У чаши на прозору неколико цветова. Маслачак! Онда кад се вратио... Отров тече њим, свуда, као крв. ...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дечак, рањен у главу, лежи, можда још жив. Поред његових ногу, тај разломљен крчаг; са чесме, вода отиче у тајац. Сима зна шта му је чинити, пробија се кроз обруч, стрпљиво, даје знак и жандарми, брзо, везују низаме.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мирно слуша отицај живе воде што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву
А киша једнако пада и отиче низ јаруге. У дријемању од слабости слуша однекуда из друге улице ударање у хармонику, пјевање и цијукање.
Напише се воде што извире испод градских бедема и отиче у море, и пођоше даље да нађу конак. Лако им је: летња ноћ је топла и ведра, креси прелетаху испред њих и светле по
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Поља с језером у чији понор, одражавајући се, силазе брда: Кроз огледала отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.
може наћи толико драматичан а тако сублиман свети брак, који се одмах и именује: Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између
пролази „бледи одблес“, док сав прошли живот не потече „једном једином линијом“, као „густозрачна река“ што „неумитно отиче бескрају“.
једне песничке визије: Једном једином линијом потекло је, нада мном, све што се збивало, То густозрачна река неумитно отиче бескрају [...].
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Тела чистијег од изгубљених речи гори Дан после времена којег се сви боје, Ноћ низ Бојану отиче у твоје Срце продано несигурној зори.
Ћипико, Иво - Пауци
чујеш ли како вода доље отиче? Чудо! Нико не може да ње... До салеђена снијега може се. Хоћеш да ти донесем комад? —И ја ћу с тобом! —Заморићеш се!
Чељад изиђе напоље. Захладило је. Лед се на мјестима наслагао и бијели се. Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће. Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. — Све је затрло!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сунце ствара, и водене снаге, бели угаљ, јер оно без престанка уздиже на Земљине висове вода која отиче опет у дубину. Све ово што сада написах, то је конзеквенција закона о одржању енергије.
Ловел је видео како, онде где се снег крави, плава вода отиче, а познати талијански астроном Скиапарели уочи Марсове канале, смишљено удешену мрежу правих линија, којом су били
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује. — Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Далеко отиче река Сава, Њени таласи ударају испод прозора. И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава.
“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.
Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између
Смрт и њега нашли су онда Моћне му чељусти заривене јој у грло Риђа крв отиче мешана, Та његова крв из уста на млазеве И њена из грла потоком Врата крвљу беху подупрта, У собу - Сунце - није
Једном једином линијом потекло је, нада мном, све што је бивало, То густо-зрачна река неумитно отиче бескрају; Боже мој, јаву знам, али шта би са оним што се снивало, Толико наше младости ком плавом отиче бескрају?
река неумитно отиче бескрају; Боже мој, јаву знам, али шта би са оним што се снивало, Толико наше младости ком плавом отиче бескрају? Плачем, јер се таквом истом линијом гордио негда њен стас.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Туштене по земљи воде сливајући се једне у друге, све у море теку! А оно не отиче никуд; ветрови га разњихују, а докле му је мера и обграда, даље се не шири, нити кад се мањи; ни долази, а ни осише.
Узе распитивати га натраг откуд му је та жива вода (жива вода у писму та се зове, којано дурма извире, те отиче а не стоји у локви).