Употреба речи отишао у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Али једанпут не беше Марка код куће, отишао је у Бечкерек послом неким; а уместо њега дође његов син Алекса. „Рекао ми је бабо да вас походим: можда ће вам што

бих ти и могао приповедати, кад и сам знаш какви су сељачки свадбари: играло се, јело се и пило, мало ко да није пијан отишао кући... И Станина мати била је у сватови. Она ништа својој кћери није пребацила што је од куће одбегла.

Винограде си баталио, стоку си напустио, њиве распродао. Пијаницо једна!“ Живко је ћутао; а кад је калуђер отишао, он је јаукнуо, као човек кога су ранили. Миладин се ућута, а мало после погледа у звезде.

Док је ђак отишао по сир, донде смо ми већ засели за један мали сточић у најмрачнијем кутку „Шарене каване“. Ја, управо, не знам зашто

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Пас колико каса, да све управ иде, отишао би у Америку, али он трчи којекуд — док исплази језик. Леност, дакле, и беспоредак једнако су штетне и вредовите, од

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’ и проче. Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.” „Доцније дође један официр к нама и запита: ,Ко је ту кнез Алекса?

ја сам шнајдер! — па сам видно војску где се спрема на Турке, па сам узео нешто барута и један добош и отишао сам кнезу Алекси те кренуо народ и Турке растерали.’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде.

године отишао, и да су јаничари воденим лагумом у град ушли, и, како су се утемељили, убили су пашу. Кнезови и паша тукли су се с

Кад пређем, поручим и одма дође ми Петар Јерић, Исаило Лазић и поп Леонтије. Покажем оно мало џебане, и кажем да је отишао човек у Варадин, и да ћемо џебане добијати колико хоћемо.

Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили. Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак. Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу. Зовемо га ми више пута, а он нити долази нити шта одговара.

Али ово је овако било: када је Грбовић преко Колубаре врло доцкан од нас отишао по мраку, нађе турска сена и сламе и чардаке по сата испод Ваљева и све попали, пак се врати у Жубер у своју војску,

Ону ноћ дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из Ваљева; тако ми исто и стриц Јаков пише да су разбили Турке на Свилеуви, и млого и̓ побили, но да гледам

Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође. Већ стриц Јаков отишао на Шабац, српски баир освојили, и турски̓ неколико кућа попалили, а Турке у град сатерали; то је било у почетку марта.

на Јагодину, а нисмо знали да је Кучук-Алија с крџалијама дошао, и ту нас Турци разбију, и Јагодину оставимо, и отишао је Црни Ђорђе по оном крају искупљати војску, а ми сад идемо у врбовку, пак ћемо опет до који дан ићи Ђорђу”.

месеца априла 18. лета 1804. Шта сам ја на Шанцу радио, док је горе стриц отишао и тукао се с Турцима — Ми смо од пре често одлазили на кленачки чардак пословима; а тако су и шабачки Турци долазили

Ја останем на команди. Чују Турци да је отишао Карађорђе и све остале старешине и да и̓ нема у логору, изађу и нагло на нас ударе и до камене ћуприје дотрче на

Симина Брда војску, добро се известим даје Мус-ага, кога смо у априлу месецу из Шапца у Београд сатерали, преко Земуна отишао у Босну, самовољнике покупио и увребао, крадом прошао испод наше војске, дошао у Шабац, ископао своје новце, натоварио

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Случајно се беше десило те је капетан отишао за неколико дана на одсуство, а оставио Живану да га заступа, као најстарији писар.

Служио је по Овчини код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао. После је отишао по мајсторији. Пристао је уз мајсторе Осаћане и слазио с њима чак доле у Посавину, те градио куће, вајате, и остале

село,.. и људи, и моја кућа, и све... Вала, мили ми се више ни живети. Виде Пурко да је Страхиња од тешка дерта отишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у свет, па,

— На њиви тамо иза лаза... Рече да му однесем ручак. — А зар неће доћи кући да руча? — Неће. — А што? — Отишао је с воловима и ралом.... — Е! — чисто ускликну Миона, — Па што ми одмах не кажеш, весела била? Дај мени ту торбицу!

Видиш ти њега!... Дај ми ту торбицу! Подне је ето превалило!... А је ли отишао одавно?... — Па и није. Тек ако је сад стигао на њиву...

Домаћица их допрати с лучем до чардака, па се врати. — Је ли устао поп? — упита Бошко рано сутрадан. — И отишао — одговори домаћица. — Одиста? — Богами јест! Ја сам још пре сунца поранила. Видим нема коња за вајатом.

Оде за њим и поша. Вуја је већ одседлао коње и отерао у воћњак. После је отишао у качару, где му је алат, те узео да коричи неки стари триод.

Поп Мића није више никад говорио о Вујиној женидби. Кад се Стамена удала, онда је тек отишао Бошку у Лајковце. Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Није био толико срдит колико зачуђен... — Најпосле — рече — ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се са свима о једном трошку!...

Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те

Гледао је за њим укоченим погледом. И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. Дуго је гледао, дуго... Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. — Алекса! — рече он.

Јаој, мајко моја! Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... — Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? Јелица на то ништа не одговори. Заћуташе. И дуго су ћутале.

Дева је зверка. Он никад не истрчава. Он, колико чува нас, чува себе двапут више. Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!... Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... — Тако је!

Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!... Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!... Станко не рече ништа.

Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!... Док само чујеш: ја отишао у гору!... — Додијало човеку! — Додијало нам свима! Не можеш сербез вечерати од њих!

И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу. Ниједана кућа без тих пића није била. Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем.

Како ме само погледа кад га хтедох задржати!... Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” И опет га обузе као неки стид. Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда.

А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? Маринко седе. — А где је Лазар? — упита он. — Отишао је до субаше, звао га. — Ако, ако... Добар је то човек. Бар Црна Бара није за бољег сазнала!

Једном речи: прави домаћин свога времена. Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће. Отишао неким послом до Шокчанића. Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може.

” Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу... Младен је био отишао. Крушка назва бога. Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Било је већ близу подне. Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао. Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”.

— Тако! — кажем ја. — Да није болестан Митар? — Није — кажем ја. — Отишао, ваљда, некуд? — У село — рекох ја, па побегох у авлију. Ето ти затим два такозвана „девера”, тј.

изодавно и не слуша и не гледа, и да није сам Арсен сутрадан, кад је она свој нов новцат јелек исекла на дрвљанику, отишао ђеди на тужбу. Арсен је тих човек. Од детињства научио само слушати.

Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и са Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао. Причао је како у тој кући има много којешта,

Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску. Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита:

Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо. Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер. — А — рече она гласом који ме,

Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио” с њом. Ја сам ти причао како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.

Препирао се с једним о курари. После сам купио Херманову Физиологију да је учим за испит. Дошао у 2 кући. Отишао у 3 опет на клинику. Увече седео сам док смо вечерали. После сам засео и читао до 12.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

»Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила! Сад се ваљда застидио па отишао у други крај баште, а уши му се — мисли Јула — све црвене к’о цвекла из комбоста од силног стида. Сирома’ младић!

И кад једно говори, оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште. Разишли су се задовољни. Шаца је отишао блажен. Био је поетски расположен.

И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак, и ту је дунуо равно дванаест пута у свој боктерски рог, а после четврт сата још

за бољег од Шаце из два узрока: прво, што је Шаца истеран из четвртог, а он из петог разреда; и друго, што је Шаца отишао у мајсторе, а он (Тима) у беамтере. А то је, мислим, прилична разлика.

После једног сахата било је све спремно. Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу. Затекао га у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке,

После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос, а

Пера с Маленијом већ давно није био у том месту. Отишао је за ђакона у Б., а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако, а попадије никако међу собом.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Менко са још некима ухватио бега и избио. Овај отишао, вратио се са заптијама, Менка везао, кућу му запалио и на његове очи обешчастио му жену којој после одсекао главу и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Он такну неваспитану девојку, вели, не може узети. Дигну се и оду. Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да. Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.

Расрдио би се. — Е добро, а ви му изволите казати. — Хоћу на сваки начин. Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар. — Па кад ће то бити? — Само мало стрпљења имајте.

Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду. Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па се после спремио и отишао на улицу, али не да се тамо што распита или сазна, него просто да види: има ли у атмосфери тога Београда чега год што

где се налазио као батериски осматрач и зашто, кад је рањен, није прошао кроз завојиште своје дивизије, него отишао на другу страну и негде у туђем превијалишту добио први завој као и све остало што по томе има да каже.

Много имам да ти причам. — Опрости ми, крив сам, крив сам. Наташа, ја сам мозак свој исушио. — Чим си отишао, мили, недељу дана после твог одласка, изгледало ми је да је наш последњи сусрет био некад давно...

Африка

Меј је отишао својим путем. У правцу којим ми продужавамо, кроз густу савану, не могу се пробијати ниједна кола. Никакав пут ту није

Најзад све беше ипак мирно, и нико више не беше будан, изузев мене и мога белог сапутника. Шеф села је отишао, да нам не смета, не казавши нам збогом, и ми смо остали насред дворишта лежећи: више под звездама но на земљи;

Н. се још једном рукује и одлази. Одједном, кад је већ отишао, ја видим јасно колико је глуп о што нисам умео бити сада срдачнији.

Представништво води са својим црним слугама један једини белац. Отишао сам прво њему, да му захвалим на употреби кола и без његове дозволе.

на чистину, одговара на пример овако: „Моа па буфе, мусје (ја још није жвакао, господ'н); или: „Ил а парти шие, мусје (отишао је да..., господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину.

Фонтен пита свог боја, за време вечере, где је други бој. „Ил е палти сие“ (Отишао је да сврши нужду) одговара озбиљно овај. Иначе сваки час бој пита: „мусје, пе але писе“?

Од прошли пут ме је доста гризла савест да нисам отишао у Рабат, варош на осамдесет км. од Казе, иако сам за то имао цео дан времена.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је Вијени скретао пажњу на то, да је ђенерал Шевич, који је у Росију отишао из војске аустријске, већ и до сада одвео неколико официра, својих рођака, и да се мољакање за апшит, из аустријске

Гарсули се био зауставио пред вратима Енгелсхофена, међу старим топовима и пирамидама топовских ђулади, али је био отишао на јутрење у цркву капуцина.

Тако је, док се Гарсули шетао, око топовских ђулади и дуж бедема, профоз отишао да доведе, прво, четири Исаковича, који су били оптужени да су се уписали у списак руског ђенерала Шевича и да су

Ходао је горе‑доле, али се био уморио. Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу. Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у мраку.

А шта би сад хтео, дебели? Не ради Павле то, што ради, само по својој глави. Сви сте ви то потписали! А ето, Шевич отишао, а ви остали! Аха! Аха!“ „Шта ми, остали? Остао си, и ти!“ „Мени се није остајало, нити ишло, дебели!

избројао врата и пенџере, на кући, и чудио се колико их има, колико, па би затим, исто тако пешице, скромно, срдачно, отишао. Честњејши Јурат Исакович имао је, каткад, посету вршњака из Руме и Хртковаца, кад би ударио помор у стоку.

Размишљао је тужно, и зато што није отишао да испрати Павла. А та жалост је повећавала бол који је на темену осећао. Чинило му се да га хиљаду игала боде у око.

Није се осећао крив низашто. Али, и он је осећао да му, са толиком, малом, децом, ма куд отишао, неће бити лако. Па би се снуждио. Трифун није био саможив човек, нити зао отац, далеко од тога.

Сам! Као да је то могуће. Оцу који има шесторо! А који ће имати, идућих десет година, још толико. Зар не би, и кад би отишао сам, видео да га, као нека сенка, прати та поворка деце, од којих је шесто још било на сиси.

Гледала га је неким тужним осмехом, као да се чуди, куд је отишао и куд иде. У том тренутку, док су се сви путници смештали у кола, Исакович је био испустио свој официрски трикорн,

Био је чувен по томе, да је ту, пре неколико година, цар ловио, озебао, отишао натраг у Беч болестан, и, кроз осам дана, умро. Исакович је био, те зоре, први, пред кућом Јохана Шмерца, у колима.

Она је била, очигледно, јако бледа, а била је и уплакана. Тек пред вече, успела је да ухвати Исаковича. Божич је био отишао, послом, до Визелбурга. Са њим је био одвезао се и ди Ронкали.

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер ево, отац наш који је пре мало времена био с нама, и који је духом отишао ка Господу, опет је данас духовно дошао к нама и молитвама од нас не одступа.

Умиљено све мољаше да са великом брзином зову Саву. Трчећи потекоше, и не нађоше светога који је отишао, јер тако је и удесио Бог, да не нађу онога који ће га исцелити.

љубави, и да је нарочито милостињу давао ништима и био веома усрдан, и да је у свему изванредном Богу угодио, коме је отишао завршивши живот.

Хвалим те, добри оче Саво, што си ме за живота, страдајући по земљи човекољубно милостињом помиловао, а када си отишао Господу, смелошћу од њега подигао си ме од пужења по земљи да право ходим.

И када је сан са страхом ОД мене отишао, одмах се осетих да прав стојим код гроба светога. Много сам стојао плачући ка светоме, и молећи се за помиловање моје

А да му забране, бојаху се цара. После овога, када је и благочастиви цар Асен завршио свој живот и Богу отишао, иноци који су били у манастиру његову, попустивши, хтедоше забранити народу да долази у манастир ка гробу светога.

и никога другог у њој не видеше осим преподобнога у усеченом гробу где лежи као да спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту и сјај

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Један је провео више година и вратио се уочи рата 1914. године. Овај се сав променио, можда и зато што је врло млад отишао. Брижљиво обријан, у банатској ношњи, има пре изглед Банаћанина или Славонца но Македонца.

Изнад торбешког села Присојнице има развалина од града. Мијаци причају, да је одатле војвода Дамјан отишао у бој на Косову. Имају и песме о зидању српског манастира Хилендара у Светој Гори.

У Средској је отишао и даље, те су сад већина села мешовита. Остала су чисто српска православна само села Средска и Горње Село: у њима нема

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази). АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао. РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз. Да, добро се сетих!

АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао. РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз. Да, добро се сетих!

Такав сте исказ дали пред истражним органом. РИНА: Да, тако је! АНТА: И он је отишао, управо нестао је. Сутрадан нађено је крај Дунава његово одело, у капуту су нађени његови документи, чак и лична

С ким ћу се врага посаветовати кад ево пола сата звоним и тражим свога мужа, а њега нема у канцеларији; отишао је бог те пита када, а још није стигао. МИЛЕ (гледа у сат на руци): Пре десет неће ни стићи у канцеларију.

АНТА (Спасоју): Па затим, ти би остао без имања. СПАСОЈЕ: А затим, ти би отишао на годину дана робије. АНТА: Опет! Казао сам ти да сам на ту реч осетљив.

(Оде.) СПАСОЈЕ И СВИ (запањени погледају се међу собом). СПАСОЈЕ (први се прибере и викне за њим, иако је Павле већ отишао): Али и ми хоћемо да живимо! Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Говорило се, затим, да је отишао у механичаре, а можда и јесте, само што после снимања филма о Татарима он то више није био.

Нисам знао одакле да почнем, иако сам могао да почнем с оним јутром кад је Станика као заборавила да постојим, а ја отишао у школу без доручка. Нисам почео, јер то би било изношење тајни оне куће.

Помислих на то колико је возова дочекао и испратио Рашидин отац, а да није отишао даље од Београда или Сарајева, и испричах јој о својим плановима за путовање на острва Јужнога мора.

је пијани зубар правио увек пола сантиметра дуже, тако да с његовим зубима нико није могао да затвори уста, док не би отишао у његову приватну ординацију.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати. Откако је отишао, није још писао. Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у

Није се хтео у биртији дуго бавити. Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи. Сад је Пера у еном елементу.

Кад Раша види коња, зачуди се. — Прави господски коњ, — рече. Пера није дуго држао тог коња. Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.

XВ Кад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина. Тешко му је дочекати га. Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба.

Мисли се шта да чини. Оде Чамчи на саветовање. Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио. Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.

Недавно ми пробио чекмеџе. — Како то? — Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. — То је лопов, тај ће на вешала доћи! Па је л’ много украо?

Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики. Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.

XИX Шамика је невесео. Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала. Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.

Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац. Па је од Јуце изискао од њене вране косе и

После укопа почастио је младиће на даћи. Он је сам за себе даћу дао. Но, то још није све. Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове. Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

растанку у кући једног Грка, у Славонском Броду, где су остали да презиме, до повратка братовљевог, који беше послом отишао у Млетке. Те куће које је видео само на неколико часака, ноћу, није се уопште сећао више.

Са својим дивљим људима, коњима и псима, са својим великим трбухом, био је отишао далеко, тако далеко. Језа је пређе само кад наслути, колико се сад, свакако, брине за своје ћерчице.

Рече да ће цео дан остати у постељи, јер је боли глава. А кад јој оне рекоше да је кир Аранђел отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се мало трже и изјави жељу да јој спреме воду да се опере и измије.

Преподне јој беше прошло у плачу, размишљању и кинђурењу, а послеподне у чекању кир Аранђела, који беше отишао, преко, у Београд, да преда Турцима коње, са којима се беше малне удавио у Дунаву.

Вук Исакович беше отишао, а за њим нестајаху и слике њеног прошлог живота, већ мутне, и сва она брда што их виде последњи пут, на растанку са

Славонско‑подунавски полк беше отишао на војну, после смотре у Печују, као пребијено псето, понизан и тих. У развученим, искривљеним, двојним редовима,

Глуп тај крај, глуп, воден, баровит, раван, био му је досадио и, да је могао, најрадије би био отишао, већ давно, да се никад не врати.

Бесмисленим очајањем зажелела је да види, још једном, мужа, мада је знала, у потпуној свести, да је Вук Исакович отишао и куд је отишао.

очајањем зажелела је да види, још једном, мужа, мада је знала, у потпуној свести, да је Вук Исакович отишао и куд је отишао.

сви већ били срели, само је допунила несрећу која насеље беше снашла, откада је Вук Исакович био, са најбољим људима, отишао на војну. Око звоника се више није скупљало на молитву. По кућама снахе почеше да пате.

Барон Беренклау беше отишао некуд, већина немачких официра беше се разишла и од пука постаде гомила бескућника и бедника.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Важно је да су обувени, а што су им ципеле за два броја веће — то уопште није важно! Тако нисам отишао на свечани дочек нове 1951. године у школу окићену ланцима обојеног »креп-папира«.

— Много пушиш? — Знам — рече он припаливши нову цигарету на стари жар. — Ти као да си отишао по свету водицу! — викну шеф сале момку који је најзад донео шећер.

Измуљала све то у равномерну масу и помислила на маму, која те је научила да правиш фаширане шницле. Онда је он отишао на ниво у »Балкан«.

Опет фаширане шницле! — казала су деца. Оставите маму на миру! — рекао је. Онда сте ручали. Онда је он зевнуо и отишао да спава, а деца у биоскоп. Онда си поспремила сто, опрала тањире, таву, шерпу, обрисала мрве...

Имаш ли још фазана? — Погледаћу — одговори келнер мукло. Наклонио се и отишао. Гледала му је у плећа док је корачао према кухињи: има штркљасте лопатице, као у каквог неухрањеног младића.

Саслушао га је, исправивши се једва приметно у став »мирно«, климнуо расејано главом и отишао до последњег стола у реду да очисти пепељаре.

Матавуљ, Симо - УСКОК

То је било... чек’ да срачунамо. Од смрти владике Саве има сад тридесет и четири године; тада је садашњи владика отишао у Сријем, да се завладичи, и тек након двије године завладичише га!

“ — „Не бих, валај“, рече онај, „да ми даш најбољега овна из свога тора!“ — Трећи се умијеша: „Ада, ја бих за плету отишао и питао га: молим те, Свети, што сад ради бог?“ — „Е, валај, ако ти то баста, даћу ти тврду плету! Хоћеш?“ — „Хоћу!

Жељни смо те сви, сви од најмањег дјетета до старог Мргуда!... Поп је отишао часком у село. Боже мој, колико се о теби говорило! И нагађали смо да ли ћеш доћи на свадбу.

Послије јела Јанко је надгледао рад, шетао се и најпослије отишао у двориште кнежево и заспао под орахом. Кад се пробудио, пред вечерњу, а то Грубан Стијепов сједи на клупи пред кућом.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест! Пак шта је било? Оставио сину кућу, винограде, толико добро, пак отишао, то јест, под земљу. ОТАЦ: Е молим вас, шта човек деце своје ради неће учинити.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Радо сам учествовао у ономе до чега је држао, чак и кад мени самом до тога није било нарочито стало. Сад, кад је отишао, мислим: тако смо се мало слагали, а толико сам га поштовао и волео...

Нема сумње да је Поповић отишао врло далеко у потврђивању савременог градског језика; он обавља један посао коме би се, да је жив, Винавер дубоко

Научити се слободи Гардијски потпоручник Рибанац је, у тежњи ка разбијању свих навика и калупа мишљења, отишао врло далеко, може бити даље но иједна послератна књига за децу. Због тога је и сматрам значајном.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и отишао у Земун. Сва је Бачка и Банат у великом страу. СМРДИЋ: Брзо да претерамо марву у Сербију.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1751. и 1752. велики број Срба, са својим свештеницима и официрима, отишао је у јужну Русију на обале Дњепра, и тамо основао целе колоније, »Нову Сербију« и »Славеносербију«.

Прво се задржао у Срему, потом је са патријархом Арсенијем ИИИ отишао у Сентандреју, где је био »обшчи духовник«. Ту је прикупио око себе неколико добро писмених калуђера и отпочео »в

Ђорђе Бранковић родио се 1645. године у арадској жупанији. Васпитао се код брата Саве, епископа јенопољског, 1663. отишао је као »ђак« у дипломатску службу ердељског кнеза Михаила Апафија.

Под утиском тих читања он је отишао у манастир, у Хопово, сав се бацио у побожне књиге, »прогутао и прождрао«, како сам вели, сва житија, и почео читати

слушао је права у Бечу.36 До 1788. био је учитељ немачког и латинског језика у Карловцима. Око 1790. отишао је за инспектора православних румунских школа у великоварадском дистрикту.

ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ Рођен у Новом Саду 1758,38 Емануило Јанковић свршио је гимназију у Угарској, 1786. отишао на науке у Немачку. У Халеу слушао је медицину а у Лајпцигу упознао се са доситејем Обрадовићем.

Незадовољан стеченим знањем, продужио је школовати се у Шопрону и Сегедину, 1796. учио је права у Пожуну, а затим је отишао у Гетинген, у Немачку, где је учио природне науке.

јула 1779. године, од оца православног свештеника. Као Доситеј, хтео је да се посвети, отишао у Фрушку гору и ту био манастирски ђак неких пет година. Учио је гимназију у Карловцима.

По једном писању Вука Караџића излази да је Милутиновић »отишао у Црну Гору да купи пјесме«. Преводилац српских народних песама у немачкој књижевности Вилхелм Герхард причао је да га

постао је директор новосадске гимназије. Од 1830—1831. био је уредник Сербскогъ лѣтописа 1837. отишао је у Србију, на позив кнеза Милоша, и ту девет година израђивао законе.

Српску, немачку и мађарску основну школу свршио је у Липову, Мароку и Харшану. 1826. отишао је у гимназију у Мохач, а 1831. у Печуј, где је, свршивши вишу гимназију, остао до 1835. 1837.

Читати и писати научио је од рођака Јевте Савића—Чотрића, који ће играти извесну улогу у првом устанку. 1795. отишао је у основну школу у Лозницу, затим се као манастирски ђак учио у манастиру Троноши.

Милићевић, Вук - Беспуће

Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало,

Па иако није отишао да се с њом састане, он мишљаше на њу цијелог дана. Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Тако он сад, без одушевљења и без полета, отаљава свој посао у пошти. Свакога би дана отишао раније у пошту и читао указе у Српским новинама, јер се охладио и разочарао, и није веровао ниједним новинама више

бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.

То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. Одело је носио као и остали сељаци.

Па тако је било и с Марјаном; после неколико недеља падне он у исту погрешку и задоцни још више, тако да је отац сада отишао у башту и одсекао нарочито бирани прут, окресао га, и очекивао тако сина.

И прво што јој паде на памет, као свакој мајци, то је да се није дете отишло купати! Теши се да није, јер је отишао без крајцаре, али ипак слути беду која јој чека љубимца.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

' 58. „И тако је отишао И узео себи другу... Жâ ми беше, здраво жао, Ал' угуши своју тугу, Та што знадо чинит млада?

Гром се чуди, кад га у бој види: Таког брата ни муња с' не стиди! Милета је отишао зором, Да лов лови оном чарном гором, Ема што ће, мора штогод тући, Мора дома кака плена вући: Кад не иду чете на

Милета је отишао зором, Да лов лови каменом и гором; До оружа и срдашца свога Он не има друга ниједнога. Он се вије кланцем и

Већ Милета дојездио дома, Ма је ево отишао ома, Те он тражи једног побратима, Јер другога на дому не има. Миленко је скупио дружину, Па кренуо некуд на

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ко су ти тамни џелати у људском лику? Јесу ли слични онима који су тебе одвели? Или браћа оних пред којима је отишао Горан? Зар то нису тамне Кикићеве убице?

Дошло вријеме да се умире, па то ти је. Ломна корака старац је отишао у свој собичак, у посљедње скровиште још незаузето од саблазни, а кад тамо — сликарев тихи млинчић већ сипа сиво мливо

Стриц Ниџо већ дуже времена био је у Банату, отишао да се нађе око бербе кукуруза, па жива згодација да се људи малчице разбашкаре и даду срцу на вољу.

— Их, пресвете моје виле! Срећа његова што је отишао. Куд га, овако жив, теглим на леђима по овој грешној земљи, туд ми је већ и као свецу одмах нашао посла, срам га било.

Цоцну стрином у гомилу сламе, подбочи леђима засјечену обалу иза себе и гргутну: — А мој брат Раде сигурно у млин отишао, а? — У млин — одвали самарџија. — Е, баш добро што није ту.

Неки се наши гости због тога, накнадно, чак и увриједише. Толики кумови, пријатељи и достови, а стари Раде отишао да с парипом славу слави и чаше испија. Пречи је њему дорат него ми сви.

Растану се. Онај који остане, жали онога који је отишао, а овај, опет, жали њега, па ипак: сељаку се, бар за један свијетли тренутак, учини да би једном некуд вриједело отићи

и дјечаштва, један мали путник опростио се баш на овој узвишици од родног мјеста, стијешњеног у долини ријеке, и отишао у свијет стрмим каменитим друмом.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Понекад, кад му ми, деца, сувише досадимо дирајући га и витлајући се око њега, бацио би посао, разјурио би нас и онда отишао.

Из тога трже ме вика на Спасену, младу, виту, црномањасту и Топлу жену нашега комшије, који је одмах после свадбе отишао у Турску да шије чакшире, пошто то код нас већ нестаје. Вичу на њу што неће да бере.

Да је други празник, ја бих радије отишао на турско гробље, да гледам како пуне и пале прангије, него ли у цркву. Али сада, на Божић, то ми ни на ум не пада.

црепове, па још другове како се вуку по улици тамо-амо, хвалећи се колачима и новцем што су добили, — одмах и ја отишао тамо, и онда с тешком муком да би ме она нашла и у другој махали, а камо ли у нашој. Зато тада ни из собе не излазим.

А ко сме да им не оде? На очи после да им не изиђе. А још кад мој отац не би отишао, не би се знала слава. Његова је песма била песма!...

А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.

То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу. Отишао је с Аритоном увече. Дочекали су их. Чак је и она изишла, руковала се с њим. Мита није могао више.

увређен тиме зато отишао од њих, умро, оставио их... Тако она поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, примере њихове љубави

Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача. А тамо јој и муж био отишао, и, на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међ њих, чак у чело.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

У храму Дагона за богов кип малена беше клет, молитвениште божног нагона, свилени тек је застираше вез; у оту клет је отишао кнез. Другари му се стари згледају; да л' гњевне можда речи тувише, те смишљају да добар беше свет?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже.

нареди да се сваком ткогод дође да потражи цара Петра каже: да цар Петар није код куће у својој царевини, него да је отишао код цара Сунца да се с царем Сунцем разговори, да га пита зашто нису зими дани тако дуги кано лети, и зашто су ладни,

Но свуда му на то питање одговоре да је кћи цара Петра умрла, а цар Петар отишао до Сунца да га то и то запита. Цар Татарин окрене се по двору тамо и амо неколико пута и свуда види празно и да све

Кад је Милош отишао, дође она Дивоњи, па кад му хтједе одврнути рог, мане Дивоња главом, те јој рогом раскроји трбух тако да је једва жива

Ту се Милош опет нахрани из Дивоњина рога. Кад је једном опет отишао Дивоња у пашу, дође ти Милошу један мало старији јарац од првога, и имао је мали крш на глави, па почне звати Милоша:

Ја бих га, да ми је ту, од радости и милоште овај час појела! Онда јој тичићи рекоше да је он отишао, али они не знаду куда.

Он хтједе одмах да пошље оклопника, али не знаде којим је путем отишао маћехин син. Би му криво да му се све сузе завртјеше у очима.

Кад тамо, а то жена са слугама сама у двору, а цар отишао у лов. Кад жена опази својега првог мужа, она се поплаши, али га опет некако превари, те га у једној соби затвори.

А кад је паук отишао у град, а он се намести у соби код неког господина, и тек почне да снује своју мрежу кад ево ти слушкиње с метлом и

А паук кад је отишао код пудара под колебу, а он у највећем миру и тишини напуни сву колебу својим предивом, јер му пудар нимало није

Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом. Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мог челца у ралицу, па оре за просо.

А Турчин: — Па куд оде? Куд оде? А кад му жена каже да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАГА: А како ћу, кад је, ето, отишао. НИКОЛА: Иди те прођи поред одборске куће, може да ће те ко усмотрити; а о доброти, мислим, да су сви уверени.

Чекајте, док ми само разум дође... Но да, шта је учињено с разумом? ШАЉИВАЦ: Он има неку особиту судбину. Кад сам отишао у Заведеније сиђени с памети, нађем гди га један из тог заведенија држи у руци.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СТЕВАН (крстећи се ступи): Да ми је ко казао, не би веровао. ПЕРСИДА: Зар ти ниси отишао, Стеване? СТЕВАН (крстећи се једнако): Овде човеку мора памет да стане.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Е, сада, кад је отишао предалеко, ни мој матори није могао више натраг. Ухватила га тврдоглавица од висине. Знате, све драме у нашој кући

Када сам отишао кући, јер сам имао госте, пошто смо ја и моја другарица славили одлазак наше мале у колеџ, и пошто сам развио амбалажу

официри већ поседели, очигледно старе; оружје им рђа — замислите само, Мишелино већ одавно одслужио човек војску и отишао из тог гарнизона, а они га још чекају; једнако гледају у она врата иза којих нема више ничег, ни топова, ни тенкова,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Јесте ли видели како је лепа? Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ. Ево по овој истој води сам газио.

Ја сам узео билету; од својих сопствених новаца — ево сви ће вам у селу потврдити — узео сам билету, отишао у Толедо да видим како се то догодило.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Јесам! ПРОКА: Па јеси ли шта сазнао? АГАТОН: Копкало ме па сам отишао и код самог старатељског судије и питао га: можемо ли ми, као фамилија, захтевати да се тестамент отвори?

Ето зашто је Прока отишао да се пропита. СИМКА: Па добро, Агатоне, ти бар знаш законе, је л' може то да се она жали полицији!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Било је згодно: кујна покрај пута, а кувар отишао некуд. Али Јанкуљ није хтео да носи чорбу пет километара, јер су му сигурније биле тврде јабуке у џаку. — Их!

— вели Милан, завијајући дуван крижанац. — А мене да пусте... — поче Александар. — Знам — упаде Милан — отишао би право код неке женске. — Тако је — Александар се зацени од смеха. — Погодио си, и то код прве коју сретнем.

— Погодио си, и то код прве коју сретнем. — Је ли — Милан нас гурну лактовима — ја мислим да би Милутин отишао право у цркву. — Море, пустите ви мене кући, ја бих знао где бих отишао. — Пуштамо те. И вас двојица га пуштате...

— Море, пустите ви мене кући, ја бих знао где бих отишао. — Пуштамо те. И вас двојица га пуштате... Ево, Милутине, Мићо, Микуле, слободан си. Пожури, воз само што није пошао.

Јеси ли разумео? Тачно сам му поновио од речи до речи, и онда отишао на раскрсницу. Мало после наиђе и хаубичка батерија са воловском запрегом.

И са доста поуздања тешио сам их. Око подне отишао сам на очев гроб. По некој чудној асоцијацији ту се сетих да се команданту родило дете...

Командант је отишао са онога места где смо га оставили. Једва га пронађосмо. Приђох му и саоптптих за ону батерију. Али он, и не гледајући

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Али је лепотица, права лепотица!... — Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали! Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама кâ луда, а сад ти за њом ?...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

у тим борбама у Војводини био толико одушевио командантом србијанских добровољаца, Стефаном Книћанином, да је са њим отишао у Србију и постао официр у Србији. Командовао је, на Дрини, у рату год. 1876–77.

Имали смо и посету америчког циркуса Барнума. Мој отац је, годину дана пре тога, био отишао на село, у Иланчу. Дотле ме је чекао, пред позориштем, и кад снег пада.

Вели, то је тешко, зна. Саветовао ми је да учим, добро, и да се лепо понашам према матери. Отишао је из Темишвара, мирно, и никад га више нисам видео.

Он је тражио да већ тог лета (1912) дођем код њега. Да бих побегао од ујака, ја сам то лето отишао на море, у Опатију – која се тада звала Абација – а у којој су биле чувене утакмице мачевалаца.

Скитао сам се после тога, до септембра, по Јадрану, а затим сам отишао матери, у Иланчу. Међутим, годинама, ја сам се стално враћао и туда пролазио и имам многа људска бића тамо, која сам

Међутим, кад је дошло до уписивања на Експортну академију, према жељи мог ујака, ја сам се још једном побунио. Отишао сам да се упишем на медицину. Надао сам се да ћу бити лекар – једино занимање које је песника достојно.

Сем тога, понео сам био, из стана свога брата – који је, мобилисан, већ био отишао – и његов револвер. Највише ми је помогло то што сам говорио језик иследника.

Случај, комедијант, удесио је тако да сам ја, пре те катастрофе отишао у болницу. Као што ни у Дневнику о Чарнојевићу нисам хтео да дајем описе битака надугачко, и нашироко, ни овде нећу.

Како напољу веје и пада киша. Осмејкујем се немоћно, па после решавам да одем из Загреба. КАО КОМЕНТАР Ја сам 1918. отишао из Загреба изнурен. Осећао сам да је једна Европа потпуно пропала, али да се и једна нова помаља, исто тако крвава.

Шта би тек било, вели, да сам пакао описивао? Тако сам, заувек, отишао из Темишвара. Стижем, идућег дана, и до Вршца, и до Алибунара, а одатле се јављам матери, преко телеграфа.

Тај мој друг био је Илија Петровић, преводилац Бајрона. Он је, већ после другог броја, отишао у Америку, а мени предао редакцију Дана, и свој мали стан, у улици Браће Недића (бр. 29).

То је био поменути Илија Петровић, преводилац Бајрона, који је имао некакве везе са шефовима социјалиста. Кад је он отишао, ја сам излетео. Можда су имали право. Какви су они били Енглези, такав сам и ја био Гледстон.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” Хтео сам посетити и господина министра правде, али он није био у земљи. Био је у то време на одсуству, и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује

— Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком. Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао. — Остави, брате, те ситнице и лудорије да не губимо времена.

!... Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући. Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам

Ишао сам тако врло много година, и отишао некуд тако далеко, далеко од свог завичаја у неки непознати крај, у неку чудну земљу, за коју, ваљда, нико живи и не

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан. Успут је узео дувана... Осветлио је собу, запалио цигару, отворио прозор и сео уз њега.

Тако је и заспао над књигом. Пробудио се и отишао на испит... Стоји он пред столом за којим седе професори и чека да му се стави питање.

— Ха, ви се, као што видим, врло радо шалите, роцпо. Ну, па да вам кажем без шале, јер ми није до ње. Синоћ, кад сам отишао на пијанку моме колеги Трајку Стојковићу, био је 8 јануар 1895 године, дакле XИX век; а да ли је ноћас поремећен број

Он им најзад, после дугог устезања, саопшти узрок своје забринутости. Отишао је у манастир, провео је тамо целу зиму, али му срце не приону за светињу, нити му се душа могаше узнети у небеске

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Па, право да вам кажем, волели би! ЈЕВРЕМ: Е, то ти не ваља, господине Ивковићу. Не ваља ти што си отишао у опозицију, а сад се још радујеш и за Илића.

(Оде.) ИX ЈЕВРЕМ, ЈОВИЦА ЈОВИЦА (с врата): А ја свратио у дућан, па кажу момци отишао кући. ЈЕВРЕМ: Откуд ти? ЈОВИЦА: Откуд? Отуд, наишао, нанео ме ветар! ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима.

Велим, знаш, ово је сад добра прилика... кад би наместо Илића ја нешто отишао у скупштину. ЈЕВРЕМ (пренерази се): Посланик да будеш? ЈОВИЦА: Па велим, Јевреме, нисам, да кажеш, човек везан.

ПАВКА: Тако он каже, да говориш на зборовима против њега. ИВКОВИЋ: То је већ друго, сасвим друго. Само, отац је отишао даље од тога, он се упустио са последњим људима који измишљају, клеветају и подмећу.

СЕКУЛИЋ: Јес', још пре недељу дана. ЈЕВРЕМ: Е, види га, молим те, он отишао од мене па право теби. СЕКУЛИЋ: Не знам одакле је отишао, само човек моли и преклиње.

ЈЕВРЕМ: Е, види га, молим те, он отишао од мене па право теби. СЕКУЛИЋ: Не знам одакле је отишао, само човек моли и преклиње. Е, 'ајд у здравље, газда-Јевреме! ЈЕВРЕМ: Па, добро, куд ћеш ти?

Ако се ње ко дотакне, верујте да ће ми то крвљу платити. ЈЕВРЕМ: Уха, где си ти отишао! Што спомињеш, брате, крв? Што имаш ти ту крв да мешаш, остави крв на миру! ИВКОВИЋ: Хоћу само да вам кажем.

XИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (улази споља): Ево ме! ЈЕВРЕМ: Је л' тамо онај твој? ДАНИЦА: Није, отишао је. ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш ти тамо? ДАНИЦА: Па ја чувам кључ од његове канцеларије. ЈЕВРЕМ: Ти? ДАНИЦА: Јесте!

СРЕТА: Јес'! Збогом! ЈЕВРЕМ: Збогом! СРЕТА (одлази). XВИИ МАРИНА, ЈЕВРЕМ МАРИНА (пошто је Срета отишао): Ово мени, пријатељу, личи на агитацију; чим је тај Срета ту. ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш, пријо, и то је посао!

О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна! (Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.) А говор ено га тамо на столу лежи. (Вади кључ из џепа.) Добро каже Секулић, да измакнемо орман.

а после подне, онако предвече, када буде највећа навала, да дођем и да гласам као Јова Стојић, рабаџија, пошто је он отишао са еспапом у Београд, па да му не пропадне глас.

Кажите ми јасно и разговетно: шта је то било, кад је било и поводом чега? Уосталом, реците ми: где је отац? СПИРА: Отишао је послом у варош. ДАНИЦА: А мајка? СПИРИНИЦА: И она је у послу. ДАНИЦА: У послу су?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму! А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.

А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош. Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа

Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.

песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!

Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. Сви се разиђоше, а Сретен пре свију. Отишао је раније да опише тај догађај. Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.

Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља. Отишао је много раније кући. И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Џон Хохохонд је отишао на вашар коња, у правцу Џорџије. Мама, поред прозора, плете и нешто певуши ... Уопште, кад је Џон на путу, све је

А преглед соба? А васпитачи? Како им је промакло? Шта то значи? Чудите се што нико није приметио Да је Жуња отишао у ноћ бајну? — И ја бих се чудио, Кад не бих знао тајну.

Ево и зиме: прве без доброг мачора... Знам — отишао је преко вода и гора, Замакао је друмом, између топољака, Изгубио се иза ниских облака, Препловио је мора, велике

вода и гора, Замакао је друмом, између топољака, Изгубио се иза ниских облака, Препловио је мора, велике океане, И отишао у неке боље дане Лево од Касиопеје, источно од Мореје, Онамо где сунце обдан и обноћ греје.

Виличав, ниска раста, дугуљасте лобање, Он никад не би отишао на море, или до бање. Хранио се од оног што улови: Тешки су, за људе, онда били услови; Опстајали су само они које

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, | умоболан свршио. А он опет отишао на та своја путовања и лутања. Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.

Три пута бежала као девојка. Три пута се турчила. Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг. И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово

А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.

Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.

И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала. Софка је једнако устрчавала. И она је била срећна, задовољна.

И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи. И то је било доста. А што највише матер умири, то је што се и сам тај сељак био

Чак је не позва ни да је види. У јутру њега већ није било. Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг. Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.

да Софка долази овамо да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:

први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.

Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, зато јој онако кратко, суво и одговорила: — Доћи

Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весела, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља да га води к себи, на даљу част и даље веселе.

Марко улете на отворену капију, која је, као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Младеж се такођер разиђе. „Камо Цуца?“ упита Јока домаћина видећи е онога нема са званијема. „Отишао је да сô сије!“ одговори Ђеклић, весео, превесео. „Наједио се што не дам Стану за сина му!

Сунце бјеше на заходу. Сердар отишао у дубраву да усјече нешто грађе. Под авлијским зидом, на једној дрвеној клупици, сједио је Јанко и нешто писао на

Два дана пред Петровдан, дође момче из сердарева браства и рече да је пратио Јанка до Бјелоша, да је отишао к Владици, и да их је поздравио и поручио им да га не траже.

“ запита га Милић, који поодавно иђаше уза њ иако га сердар не опази. „А што си га пуштао од себе, вјере ти?“ „Отишао је сам пред Петровдан, а поручи да иде к Владици. Ја у манастир, кажу ми да је отишао на Цеклин.

“ „Отишао је сам пред Петровдан, а поручи да иде к Владици. Ја у манастир, кажу ми да је отишао на Цеклин. Ја на Цеклин, к шури, кажу ми: коначно је овде, па га нестаде. Тражи, припитуј свуд. А-ја!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ко се не би зла бојао. — Видиш ли, баба, кулу? — Не видим. — А видиш ли старца? — Назирем. — Ђе ти је син? — Отишао у Зворник да се закадија. — Па шта ради сад онамо? — Тимари коње код Али-бега. — Ђе си био? — Нигдје.

ИГРА ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ (Да би се детету заварала глад) Ово вели (показујући палац на руци) био бабо, па отишао у чаршију (одвојивши при томе палац од осталих прстију). А ово су (остали прсти) били, вели, његови синови.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом. Кад пређем преко мора, а то човек уватио мога челца у ралицу, па оре за ситну проју.

“ А Турчин: „Па куд оде? куд оде?“ А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток!

Онда Турчин потрчи, на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: „Камо, човече!

Кад Брко по том дође, и запита га за Међедовића, он му каже да је он одавно онуда прошао, и до сад Бог зна куд је отишао. Онда се Брко врати натраг.

” А она им одговори: „Е моја господо! једно ми је весеље, а друго жалост: имала сам још једнога сина па отишао y свет и пропао, Бог зна како је и где је.

Кад маћија види да јој овако досадити не може, отера је од куће кад јој је отац некуд на пут био отишао. Она ишла не знајући ни сама куда, најпосле заиђе у шуми, па тумарала тамо амо тражећи куд ће да изађе, док смотри на

Кад тамо, а то жена са слугама сама у двору, а цар отишао у лов. Кад жена опази | својега првог мужа, она се поплаши, али га опет некако превари те га у једној соби затвори.

| Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом. Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мога челца у ралицу, па оре за просо.

Најпослије се ријеши да на ново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже.

несрећом пође јој муж у лов, и залуду затвори врата од камаре ђе му је невјеста спавала; јер царица обазна да је он отишао у лов, те некакијем штапом такне у вратнице те врата једанак бупише на тле.

“ А Турчин: „Па куд оде? Куд оде?“ А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај, уз поток!

Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: „Камо, човече!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

„Ниње отпуштајеши, то би све он читао грчки; ако ли би се случило да му то који пут протопоп или који други поп отме, отишао би срдит из цркве, као да није у њојзи никакве молитве било.

не упажајући у мени жељу да се к њему вратим, посоветовао би ме да сам веран и послушан, дао би ми који грошић, пак би отишао.

За свима изишао сам најпосле, пак сам га пратио очима док год није ушао у свој двор. | Ја сам отишао у дућан мој, узео сам катихисис да што читам. Но, ко ће читати после таког разговора?

сам знао у каквој сте слави ви монаси код бога, ја ни за што друго не би[х] се старао, оставио би[х] свет и царство, отишао би[х] у пустињу и био би[х] монах.” Нека сад задржи смеј ко може!

Но, једна за стотину, или да једеш као и други људи, или — пут за уши.” Срећа моја што сам страшив био, а отишао би[х] заисто кудгод у планину.

Да нисам страшив био, те да сам куд у планину отишао, ко зна шта би било; али сâм у планину, — за главу; а други се нико не нађе да са мном пође, и тако ти остадо[х] лепо

Одавде опет у Венецију к Аћиму Жарковићу, првому од наши[х] трговаца у Скрадину, који је пре мене отишао био за искати од сената дозвољеније да ми је слободно коју годину ту пребивати под реченим именем и као капелан.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је стриц отишао да се одмара. Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву. Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.

Од стрица Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши. Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад

Бакоња би наврх прстâ отишао да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу. У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и

Бакоња би наврх прстâ отишао да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу. У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на

Из скуле опет би се Бакоња јавио своме врау да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове. Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.

Бакоња је био прави глумац. Послије сијесте отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу. Из скуле би на вечерњу, са вечерње у коњушницу да

подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...

би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изишао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника па се вратио до другог краја, тако горе и доље четири пута, па би се вратио у собу, сио на најнижу

полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестог учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.

Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Некада. Он не долази кући као некада. Мајка је умрла. Ено га гробље. Ту је она. Није јој отишао на гроб. Никада више неће отићи на преровско гробље... Баба Ката. Велика бритва на дугој узици.

— Израчунај ти! — Израчунао сам, Ђорђе. Мени припада трећина. — А колико је зарађено у овој кући откако си ти отишао из ње? Хоћеш и моју муку? И то је братски! — Ја, Ђорђе, тражим само оно што ми по закону припада. — Закон?...

Нећу да чујем. Ја знам шта радим. А кад буде отишао, ти ми за знак на стог пободи виле са снопом трске, да могу да видим из ливаде. Не заборави шта сам ти рекао.

да је сада овде... опет је отишао ради тих проклетих избора... да је сада овде, као дете би га шљепкала по образу, чупкала му косу на врату, голицала га.

Није то он. Њега сам ја испратио. Он је друкчије отишао. Није имао на себи швапско одело. Возом је отишао. Целу ноћ су разговарали. Нисам толико болестан.

Није то он. Њега сам ја испратио. Он је друкчије отишао. Није имао на себи швапско одело. Возом је отишао. Целу ноћ су разговарали. Нисам толико болестан. Лепо види и јасно чује. Не говоре у мраку.

Било га је стид и није дозволио да му твоја мајка пољуби руку. Чим је вечерао, отишао је у воденицу. У воденици је и умро.“ Месец се расекао на прозору. Пола ђачке собице било је у сенци.

Враћао се из трговине. „Неко зло у кући?“ улитао је. „Узе нам га Бог.“ Устао је од вечере, отишао у Тор, наслонио главу на вола и није могао да не заплаче. За даћу је Лука донео торбу рибе.

„Ја нећу да он остане без оца.“ „Остаће му имање и кућа. Чујеш ли: тај дирек што за отишао.“ тебе сада укопавају, њему не треба. Неће ни знати како си „Знаће. Ја нећу да он остане сироче.“ „Не брини се за то.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Није знала куда, ни зашто је младић отишао. Али, још више од растанка, болела ју је мисао да ју је он одбацио и заборавио, све док нису почеле стизати његове

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Успео је, и у томе. Кад је отишао, била је 1839. година. Загледан, на углу своје и Капетан-Мишине улице, у небеса, Господар Јеврем мора да призна, и сад

А журба је била у њему. Тако је било када је у време Кочине крајине отишао у добровољце или, како се то тада звало, у фрајкоре. Он се тукао а други су гинули.

Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана Ђ. Милићевића остало записано да је, прво, отишао свом побратиму, ханџији, у Бели Поток и да му је рекао: — Побратиме!

Остало је записано и то да је, уистину, испратио тог побратима, затим му запалио хан па отишао на Авалу. Ни тога се не цећа, али це цећа да су тада, у претпролеће 1804, снегови на Авали трајали а гора била сва

Да може, одмах би отишао на Трг, под споменик Кнезу Михаилу. (Кажу да су тачно ту, на простору од Споменика до Народног позоришта, биле

У истој, турској кући, у мутваку. Мирис ванилије, по зидовима, под кораком жена. Силник је давно био отишао а од њега је Вишњићу на образу остао ожиљак. Није марио.

Вишњић је отишао, сам, у своју ноћ; Карађорђе је остао у својој. У годинама што су долазиле и даље се скупљао, у њему, тај вишак

Као да је погодио шта је помислила, Милош се насмешио нежно, врло нежно и отишао. Остала је без покрета а пуна слабости: у јасном јулском јутру она је, у себи и око себе, угледала сенке страве.

тај човек који јој је некада био пријатељ и из кога се још, на све стране, расипала снага, мир се измрвио и отишао до ђавола.

Вучић се сложио а она му је прочитала на лицу како схвата да је дошао у добар час. Кад је отишао, спокој је још био над ушћем, али она то више није примећивала.

Кад је, три године после Кнеза, и Господар отишао у изгнанство, Анастасијевић је знао да је дошао час да испусти из вида тог мрзовољника над чијом су се главом сакупиле

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Али ћеш ту своју одлуку саопштити команданту брода тек кад будете имали Родос иза леђа, јер нико не сме знати куда си отишао. „Пре но што се попнеш на лађу, отићи ћеш мом ризничару; он ће ти уручити количину злата, довољну за цео твој живот“.

„И ваш отац је у Бечу!“ узвикнух обрадован. „Налази се по послу наше родне вароши овде и јутрос је отишао у царски двор.

„Чуо сам за њега. Био је овде професор, отишао касније у Грац, где је и умро. Математичари говоре о њему са великим поштовањем“. „Знам. И још нешто више.

ми прича о својим првим корацима у живот, како је прво студирао права у Лајпцигу, Хелмстету и Јени, како је иза тога отишао у Лајден да учи математику, механику и грађевинарство, нарочито фортификационо, како је пропутовао Француску и

Он је за непуне три године то постигао и отишао у Кембриџ“. „Је ли то далеко одавде?“, упиташе деца. „Како да није? - Сто миља“. „Сто миља“, поновише деца зачућено.

То је много више и далекосежније од онога што су говорили ваши претходници“. „Дабоме, но то је природна ствар, отишао сам даље од њих због тога што су пре мене умрли“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тешко рањен у груди он је лежао у крушевачкој резервној болници, где сам отишао да га посетим. Том приликом жена се налазила уз њега и неговала га са пуно најлепше нежности.

Истога дана кад сам стигао, ја сам сместа пошао да испуним прву дужност, да задовољим неодољиво осећање. Отишао сам на гроб који ме је привлачио јаче од свих сусрета са живима.

Отишао сам на гроб који ме је привлачио јаче од свих сусрета са живима. Отишао сам и провео тамо једно сасвим кратко време, тупо гледајући у кишом испрани крст, на коме се ни половина слова није

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Касније је отишао „у попиће”. Аздрубале је био познат као најнемирније дијете у мјесту: у кругу гдје се он играо одједном би избио љут

” И знам поуздано, дивит ћy јој се и због тога... Ускоро затим, самих неколико недјеља послије мајчине смрти, отишао сам и ја из мјеста на школе у град. А тиме некако завршава и моје дјетињство.

да је нестали између пола шест и шест повирио у његову бријачницу, али је видио да би дуго морао чекати на ред, па је отишао даље. Послије тог момента имамо тек један податак о њему, но необично драгоцјен.

Повирио је у бријача, али је видио да има много свијета, па је одмахнуо, „ врага ћy чекати!“, и отишао даље. У читаоницу и у кавану, изгледа, није свраћао. Довде нас потврђују провјерене чињенице.

Покопали смо је у рано поподне. Кад је посљедња лопата земље стављена на хумак, окренуо сам се и отишао. Пожурио сам се да напустим мјесто још исто поподне, за сунца.

Била је прошла једна мала вјечност откако сам као дјечак из њега отишао, а много година откако сам посљедњи пут у њ летимице навратио и наразговарао се са старим фра Анђелом.

Тек једна, на вратима „закључане собе”, била је сачувана, преполовљена и шкрбава. Прије него сам отишао, дозвао сам дрводјелца, дао и њу замијенити кваком и узео је у џеп.

— Настојте да не мислите много на операцију. Узмите радије књигу па читајте нешто лијепо. Отишао је. Слијепи сељак примакнуо је опет своју столицу пола педља ближе, те опет зури у мене, спокојно, без ријечи.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте чаВују, који га је вазда радосно дочекивао. Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко

Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше. Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом. Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се

Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? — Не зна. То ћу му после казати. Хтео сам... — Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари

И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката. Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна

— Како је сад овуда, говоре ли о мени ? — Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран. Али ти онај пакосник неће дати мира. — Зар Вујо ?... Шта он ради?

Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо.

— Здрави су. Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао. Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде... Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши.

— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. — Зар није у вароши? — Јесте, него да није куд отишао послом. Он ти сад води трговину на своју руку. — Истина ? ... Може се још обогатити.

— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. — Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. — А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац. Свршисте ли?

— Не брини. Ономад нам потера претресе цело село... — Знам, због тога сам и отишао. Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

а солдат ми није дао yићи, него ми рече да си ти њега овдје поставио да само он к теби улази, а ја не, па те је он отишао питати, а ја сам остала вани; а кад је он изишао, казао ми је да си ти рекао да идем највеће брдо раскопавати и вадити

Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже.

рече: — Јест, кћери; царев син и Оштар Дан воде кћер једнога краља; али је се ипак неће ужити, јер откад је царев син отишао од куће, њему се чини да нема него три дана; али тому има већ управ три године; и у том је њему умрла мати, а отац му

Ја бих га, да ми је ту, од радости и милоште, овај час појела! Онда јој тичићи рекоше да је он отишао, али они не знаду куда.

Али се мали никако не хтједе оканити, него закала па хајде. Отишао је он тако већ доста далеко од куће, кад ал̓ за њим цестом иде кочија без коња, и свиралица у њој свира.

Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом. Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мога челца у ралицу па оре за просо.

Кад тамо, а то жена са слугама сама у двору, а цар отишао у лов. Кад жена опази својега првог мужа, она се поплаши, али га опет некако превари те га у једној соби затвори.

близу дедина дућана, рече Бошњо „оно је“, па се уклоНи, а хаџиница управ па на дућан: — Драги дедо, — каже му она — отишао ми хаџија на ћабу, а кућа ми на осами, па се бојим да ме ко не покраде, стога те молим да ми овај аманет оставиш, док

— А имаш ли оца? — Може бити да га имам, а може бити да га немам. — Ако имаш, где је? — Отишао је, како он мисли, у воденицу, а како бог хоће, то ни он не зна. — Знаш ли кад ће да се из воденице врати?

Жена му одговори: — Оно је мој син. — А гдје ти је муж? Ил̓ је некуд отишао или је умро? — Не знам, брате. Отишао је у свијет да зарађује, па не знам или је жив или је мртав.

Жена му одговори: — Оно је мој син. — А гдје ти је муж? Ил̓ је некуд отишао или је умро? — Не знам, брате. Отишао је у свијет да зарађује, па не знам или је жив или је мртав.

А Турчин: — Па куд оде? Куд оде? А кад му жена каже да је отишао уз поток, онда он брже-боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

” Месец дана пре него што сам желео да наручим нове наочари, отишао сам очном лекару који ме је као и обично прегледао.

Начин на који сам их хватао био је врло једноставан. Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов. Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана

Наоружан њиховим ласкавим сведочанствима, отишао сам кући на кратак одмор, очекујући тријумф, али ме је увредило то што је мој отац сматрао неважним ове тешко стечене

Године 1880. отишао сам у Праг, у Чехословачку, да удовољим очевој жељи да своје образовање завршим на тамошњем универзитету.

Вечито ћу жалити што у то време нисам отишао на посматрање код специјалисте физиолога и психолога. Грчевито сам се борио за живот, али нисам веровао да ћу се

знању немачког језика и стеченом искуству, поверен ми је тежак задатак да размрсим ситуацију и ја сам почетком 1883. отишао у Стразбур да обавим тај посао. Неки догађаји из тога града су оставили неизбрисив траг у мом сећању.

Ова озбиљна неприлика много је бринула Едисона. Предвече сам понео неопходне инструменте и отишао на брод, на коме сам остао целе ноћи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Сава вероватно посетио места слична Прагу, када је напустио своје краљевске родитеље и отишао на крај света у потрагу за новим сазнањима.

“Вила” се сложила са својом мај ком и ја сам спремио своје ствари и отишао са гостољубивих обала Делавера. У Филаделфију сам се вратио истим бродом који ме је довео у Делавер Сити.

Те јесени Кристијан је напустио Њујорк и отишао у једну радионицу у Кливленд. Без њега, Вест Стрит улица није ми више била занимљива.

Уз “збогом” гостољубивој кући фармера Брауна, најкраћим путем отишао сам у далеку шуму. У шуми су срећне птице, пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног

То ми је и раније пало у очи, нарочито када сам посматрао како Кристијан вешто рукује својим стругом. једног дана отишао сам у библиотелау Куперове Уније.

Уз сагласност доктора Шепарда, отишао сам у своју летњу ”вилу”, како сам у шали називао колибицу на обали реке Пасеик близу Ратерфотд парка у Њу Џерзију.

Позвао ме је на ручак и пре него сам отишао потврдио сам му да ћу се следећег октобра вратити у Кембриџ и радити под његовим руководством.

Он је био мој саветник и пријатељ, заштитник из доба мога детињства. Сматрао је да је он посредно одговоран што сам отишао у далеку Америку.

На моја извињења они су ми испричали како је сељак Гига, који је читав живот провео у Идвору, једнога дана отишао у друго село на сеоски вашар.

Заказао ми је разговор у одређено време. Отишао сам к њему, али са папирима о америчком држављанству и дипломом Колумбија колеџа.

Позвао ме је на ручак и пре него сам отишао потврдио сам му да ћу се следећег октобра вратити у Кембриџ и радити под његовим руководством.

Он је био мој саветник и пријатељ, заштитник из доба мога детињства. Сматрао је да је он посредно одговоран што сам отишао у далеку Америку.

Ћипико, Иво - Приповетке

Шта уради он? — питајући гушила се у сузама Цвета. . —Посласмо по њ, али га није било у месту. Некуда бијаше отишао.... —Цвета, у плачу, у неке каза: —Хајд'мо, децо, у кућу! —Куд ћеш по ноћи? Бог ти се смиловао!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Још је занимљивији случај Момчила Настасијевића. Он је отишао много даље: код њега се временски ток потпуно затвара, готово да прераста у митолику безвременост.

Да ли се младић који је отишао чамцем по сунце вратио – да ли је за њим бела пруга на реци што се сребрни од светлости ноћне светиљке?

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ама, зар никако није долазио? ПЕРА: Управо долазио је одјутрос, али је некако одмах отишао, чим је чуо да је влада дала оставку. ЧЕДА: Па онда значи да он зна! ПЕРА: Зна извесно!

ЧЕДА: А ви у „наше” рачунате...? ПЕРА: Па „наши”!... Господин Стевановић је већ отишао у Двор. ЖИВКА: Стевановић?... ПЕРА: Ја сам га својим очима видео. ЖИВКА: О, боже мој, како би то било добро!

Ви сте лично видели Стевановића кад је отишô? ПЕРА: Видео сам га! ЖИВКА: Отишао је баш у Двор? ПЕРА: Да! ЖИВКА: Хвала вам, господине, велика вам хвала што сте нас известили.

За њега су „наши” сви који образују кабинет. Он то, извесно, свакоме тако јавља. ЖИВКА: Али каже човек: Стевановић отишао у Двор. ЧЕДА: Па? ЖИВКА: Па то! Ти можеш да аванзујеш, а може и он... ЧЕДА: Ко? ЖИВКА: Како ко? Сима!

(Изгура га.) Журите, молим вас, журите! XВИ ПРЕЂАШЊИ, без МОМКА ЖИВКА (Чеди, пошто је момак отишао): Ти знаш нешто? ЧЕДА: Не знам али... дабоме! Криза... цилиндер... ЖИВКА: И ти можеш још да чекаш; што не трчиш тамо?

ПЕРА: Има. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина. Видео сам га, отишао је у Двор, има цилиндер на глави. ЖИВКА (узбуђено): Да се нисте преварили? ПЕРА: Та како бих се преварио!

Јавио сам му се. ЖИВКА: А он? ПЕРА: И он се мени јавио. ЖИВКА: А не знате зашто је отишао у Двор? ПЕРА: Како не знам: сви су наши позвани. ЖИВКА: И мислите да би се то могло још данас свршити?

Али вас молим да кажете господину да сам ја први који сам дошао да му јавим да је отишао у Двор. А ја ћу... ЖИВКА: Да, дођите одмах, чим чујете што. ПЕРА: Пера писар из административног одељења.

(Збуни се.) Децо, децо, немојте да ми сметате. Ви станите иза мене. Боже мој, ко би то рекао: отишао јутрос од куће као обичан човек, а враћа се министар? Ама станите овамо, немојте ми сметати!

) ВИИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (оде левим вратима): Даро! (Јаче.) Даро! ДАРА (долази): Шта, Чеда отишô? ЖИВКА: Да, отишао! Уредила сам ствар са њиме. ДАРА: Е, како? ЖИВКА: Саопштила сам му да је под данашњим даном разрешен дужности.

Е, 'ајде, поздрави Дару и зета. Довиђења! (Оде.) XИ ЖИВКА, НИНКОВИЋ АНКА (пошто је Васа отишао, уноси карту). ЖИВКА (чита): А, господин Нинковић? Нека изволи. АНКА (пропушта Нинковића, а она се повлачи).

) Папа! Па-па!... XИИ ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (остаје запрепашћена и гледа глупо час на врата на која је Нинковић отишао, а час у публику, као да би хтела рећи: „,Видите ли ви шта ово мене снађе?”). АНКА (долази споља.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

покуша да оствари своје обичајно право на снаху, па уплашен одустаје, да би онда од куће побегао и чисто самоубилачки отишао у Арнаутлук на нишан осветницима.

да Софка долази овамо да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече: -

свога коња кроз празнину (као што је и два пута угледао бескрајни круг са звездом), али је једном кроз празнину отишао из завичаја, док се други пут кроз њу вратио у завичај (као што је и симболички круг једном угледао при изласку из

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

“ па позвао сејмене и одмах отишао уз планину. Ни данас се не зна шта је с њиме даље било... НАША ЗАГОНЕТКА Гласити првак из Ораховца, крај Призрена,

— Никому ко је мушко, бре! — Вала? — Валаа!.. Мудар Дурут, па се одлучио. Отишао у Колашин, сабрао довољан број берача и људи с коњима за пренос грожђа у винице.

а њихов сељанин Милоје Красић потурчио. Лепо, истински, како су иноверци надуго н нашироко причали, отишао код кадије, дао пред сведоцима изјаву да се одриче од своје слабе и хоће јаку турску веру, па се у петак пре подне уз

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих нема у свим водама зелени пси ме траже Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле

Краков, Станислав - КРИЛА

Тада се граја појачала. Ипак грчки капетан није платио прописану таксу. Отишао је увређен, оставивши једну мамузу у соби. Пред улазом је аутомобил стао. Вратар се дигао и скинуо капицу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Меј је отишао својим путем. У правцу којим ми продужавамо, кроз густу савану, не могу се пробијати ниједна кола. Никакав пут ту није

Најзад све беше ипак мирно, и нико више не беше будан, изузев мене и мога белог сапутника. Шеф села је отишао, да нам не смета, не казавши нам збогом, и ми смо остали насред дворишта лежећи: више под звездама но на земљи;

Н. се још једном рукује и одлази. Одједном, кад је већ отишао, ја видим јасно колико је глуп о што нисам умео бити сада срдачнији.

Представништво води са својим црним слугама један једини белац. Отишао сам прво њему, да му захвалим на употреби кола и без његове дозволе.

на чистину, одговара на пример овако: „Моа па буфе, мусје (ја још није жвакао, господ'н); или: „Ил а парти шие, мусје (отишао је да..., господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину.

Фонтен пита свог боја, за време вечере, где је други бој. „Ил е палти сие“ (Отишао је да сврши нужду) одговара озбиљно овај. Иначе сваки час бој пита: „мусје, пе але писе“?

Од прошли пут ме је доста гризла савест да нисам отишао у Рабат, варош на осамдесет км. од Казе, иако сам за то имао цео дан времена.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Кад сам синоћ око 11 часова у вече отишао ђенералу Черњајеву на рапорт, затекох га свучена где лешка у кревету, а до њега мали сточић а на столу...

Кад тамо, а штаб празан. — Где је ђенерал? — Отишао. — Куда? — По свој прилици на Шуматовац. Оданем, па се опет упутим Шуматовцу.

А шта је учинио ђенерал, пошто је својом суровом нетактичношћу дао повод једном штетном самоубиству? Отишао је y шуму оној групи официра, код које су била бурад ухлађенога пива, и кад му поднесоше чашу пенушавог пића, он

Сви се насмејаше овој игри речи. — Ама, бојим се биће ти рана опасна па ћеш пропасти. Да си бар отишао да те какав лекар превије, па после макар опет дошао; што му драго.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

сад ћу вам то тачно рећи... у шеснаест и четрдесет и пет, стигли смо на Метери Степе. Командант је био отишао пре нас, и како стигосмо, он нареди да наш трећи батаљон изиђе још даље напред.

— Код нас је сасвим друга администрација него код вас артиљераца. Прво и прво, ја сам отишао из чете још уочи тога дана и војници ме нису видели кад сам се вратио. А после, друго, ја сам могао и да погинем.

Али сви смо будни и напрегнути. Из равнице нам се приближава нека прилика. Био је то један од наших, који је отишао са чутурицама по воду. Ракетле више не пуштају. Према светлости месечине видим да је два часа.

— И он прати војнике у село да му нађу мачку. Кад је он отишао, оставио ми је њу у наслеђе. Она је сада мој друг. Оставио сам мачку и наслонио се на сто.

— Врло радо! — рекао сам излазећи. Драган је отишао до војника. У заклону сам остао ја сам. Мрак је и ништа се није видело. Пипајући дохватио сам кревет и сео.

Ходи овамо! Војник остави мотику, и онако у кошуљи и гологлав приђе. — Где је капетан Радослав? — Не знам, отишао је негде. — Када је отишао? — Не знам... — А зашто је кућа оваква? — Не знам...

— Где је капетан Радослав? — Не знам, отишао је негде. — Када је отишао? — Не знам... — А зашто је кућа оваква? — Не знам... — А где је канцеларија коморе, где је ветеринар?

Али само једну! Разумеш ли?... Ћутали смо цело послеподне. Командант који је дошао наместо потпуковника Петра отишао је у обилазак, и неће доћи до сутра у подне. Почео је већ и сутон да пада.

знаш, твоје личне доживљаје... — Доћи ће ред и на то. Полако... После пола часа био сам у Риму. Са станице отишао сам у хотел, који су ми препоручили још док сам био на Крфу. Када сам ушао у хотелску собу, био сам збуњен...

Из рукава вирила ми је војничка кошуља. Када сам предвече отишао да се јавим нашој делегацији, срео сам тамо једнога пешадијскога потпоручника, свога друга са универзитета, који је

Требало је сада нешто рећи... Али ја сам занемео и непрестано мислио на онај кључ, прекоревајући себе зашто нисам отишао. — Како имате лепу косу! — проговори и превуче руком преко моје главе. Неки жмарци подиђоше ме...

Идућег пута бићемо заједно. Али при поласку замолио сам га да се одмах нађемо чим се растане од њих. Сутрадан отишао сам код Француза. Али за време док сам био код њих, мислио сам на Арлету.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПУТНИЦИ (стр. 278). Песма је штампана у Славјанци, Будим 1847, 101—15. Већ тада, песник је био тешко болестан: отишао је кући, своме оцу, и умро 1.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Јесу ли сви чиновници овде на окупу? ВИЋА: Сви су, само је г. Жика „отишао у срез”. ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад, шта ће у срез?

ВИЋА: Сви су, само је г. Жика „отишао у срез”. ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад, шта ће у срез? ВИЋА: Није отишао, него напио се јуче, а наши чиновници, кад се ко напије па не дође цео дан у канцеларију, кажу обично „отишао у срез”.

Није отишао, него напио се јуче, а наши чиновници, кад се ко напије па не дође цео дан у канцеларију, кажу обично „отишао у срез”. ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез.

ВИЋА: Аха! МИЛИСАВ: Аха! ТАСА: Аха! АЛЕКСА: Хтео сам да уђем код њега па рекох: боље да му не падне у очи! Отишао сам само до врата, прислонио уво и слушао; чујем — мрда. ЈЕРОТИЈЕ: Мрда? АЛЕКСА: Јест, мрда!

МИЛАДИН (који је пришао столу Жикином): Овај ... господин-Жико, отишао је гоподин капетан. ЖИКА: Знам да је отишао, па шта?

МИЛАДИН (који је пришао столу Жикином): Овај ... господин-Жико, отишао је гоподин капетан. ЖИКА: Знам да је отишао, па шта?

А где је он, бога вам? ЖИКА: Отишао да пошље депешу министру. ВИЋА: Па што, брате, није чекао ја да му је концептирам? Ко зна шта ће он све написати?

Ко зна шта ће он све написати? МИЛИСАВ: Није, море, толико због депеше, отишао је да се уклони док ми извршимо саслушање над оним. ВИЋА: Како, зар неће он присуствовати? ЖИКА: Неће.

ЖИКА: Јест, наљутио се много! КАПЕТАН: А шта мислиш, куда је отишао он? ЖИКА: Па... ваљда на телеграф. КАПЕТАН: На телеграф? Шта ће тамо? ЖИКА: Па ваљда да телеграфира министру.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио. Овако, само би болно лежао.

И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега,

целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. Па ни у кући није била друкчија.

« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву

Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се

— само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није

И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... ВИИ ... Али и то престаде.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

снагу: ко би такву »лескову змију« испекао и комадић метнуо у уста, разумео би говор животиња; ко би јој појео срце и отишао на ливаду, свака би му травка казивала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1, 10). Жена која поједе црва из л.

Ћипико, Иво - Пауци

Иво се на те ријечи смути и више не проговори. Баци се у море и доплива крају. Жупник бијаше већ отишао. Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.

А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке. Доротеја сам затекао на

Рекао ми је да је задовољан смештајем. После сам отишао и донео му вечеру: бареног боба, печене рибе, пшеничног хлеба и ракије. Није хтео да пије ракију.

је, подражавајући пример краља Драгутина, којем је у том погледу био тако сличан, обукао кошуљу од сирове кострети и отишао у бирску пећину, давши завет да ће онде остати две недеље. Јешће само корење, плодове купине и печурке.

Јешће само корење, плодове купине и печурке. Збиља, отишао је тамо а да са собом није понео ни мрвицу хране. Кажем није га народ волео, можда и горе од тога, мрзео га је због

Он је тада некуда био отишао у потрази за хра— ном. Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме. Разлупали су око пећине птичија јаја,

Јелена Богдан се вратио из манастира без калуђера. Рекли су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због лечења неке деце или тако нешто, не сећам се више шта ми је Богдан казао.

Макарије Ово не слути на добро. Познајем Лауша и знам колико нас скупо може коштати то што Доротеј није отишао код њега. Покушао сам да објасним Богдану, Лаушевом слузи, да Доротеј није крив. Бадава.

„Где је тај видар“, питао је Лауш. „Знам, отишао је да лечи меропашку гамад, док се један витез распада од ране коју је задобио у боју са непријатељем.

Јевђеније је потом отишао од нас. Чуо сам од неких трговаца тканином да су га неко време виђали како се смуца по Расини, идући од једног до

Прошао је мимо мене и отишао уз степениште, према горњем дворишту а да се није ни осврнуо на нас двоје. Чинило се како не зна ни толико да сам овде

да ме удари, али се у задњем тренутку предомислио; уместо тога ошинуо ме је погледом неизрециве мржње, окренуо леђа и отишао пут манастира. Јелена Знам да сам последњих година постала трома и аљкава.

А ја сам све то посматрао са спокојним смешком, па кад ми је досадило да их слушам, отишао сам мало да одспавам, а поподне сам отишао на Мораву да се окупам.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Најстарији син Тодоров Урош, рођен 1800, умро 1849, свршио је права, а затим постао војносудски аудитор. Отишао је рано у пензију и живео до своје смрти у Бечу где је написао и публиковао више дела, међу, њима свој Wелторганіѕмуѕ

Овај потоњи свршио је Терезијанску Војну Академију у Винернојштату, отишао у Србију и прешао, после оног прелазног звања у Управи Београда, у српску војску где је постигао чин пуковника

Он нас је пратио до матуре, а одмах после тога отишао у Загреб за професора Универзитета. Варићак је имао на мене највећи утицај од свих мојих наставника.

Ту су већ биле смештене све моје ствари. Но, пре но што сам и ја ступио на брод, отишао сам, одмах ту на обали, у Академију наука, да се онде опростим са мојим милим домаћином.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Толико времена није се чуло за њега, нити знало где је. Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и деду.

ТАШАНА (уплашено): Што си га звала? Или што ми каза да ме је волео, тражио, и због мене у калуђере отишао, и сад ме је страх због тога. Не могу сада да сам слободна, не могу да... (Намешта се, узрујана и уплашена.

Чак и срећан сам, што је тако било, што те нису дали за мене, те сам због тога отишао у свет, и постао ово што сам сада: ваш свештеник, ваш деда калуђер, испосник Свете Горе, намесник Светога Оца Прохора

МИРОН (извињавајући се што и он није са осталима отишао): А не, Ташана. И ја бих с њима, али, знаш, није ред, да ја, као калуђер, у гунгули, чаршијом идем, па зато сада ћу

ТАШАНА (црвенећи): Та за оно, дедо... За оно што ми ти рече да си ме некада волео и због мене отишао у свет. МИРОН Остави то, Ташана.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Састао се само са женом, одмах јој рекао да оцу нипошто неће да се врати, и отишао некуда да поново нађе живот. Онога истога дана кад је дошло писмо с вешћу да је Риста изишао из затвора, умрла је

За сандуком је ишао одбор читаонице. Кућу је дошао да прими и прода Секин муж. Он је отишао на гроб мајстор Костин, и дао мало уредити и оно што је још било Ристанин и Срећков гроб.

— Човечну своју трпељивост није госпа Нола изгубила, али је с хумором отишао добар део благости. Ћутала је, често гутала речи, а то њеној природи није добро чинило. Живот јој је дошао туп.

Кад су младићу плућа оздравила, радња и виноград су посрнули. Власник је све продао, и отишао брату у Мађарску. Оданде је младић писао друговима све док није заборавио матерњи језик. А ветеринар се пропио.

И решили да Павле има да је плати, наравно само зато што је у духу лирском држана. Кад је Павле, сав срећан, отишао, Бранко уздахну. — Да чувамо тог Павла као очи у глави. Осећаш ли ти колико је тај младић питом, добар...

У Милану се амбиција борила и расла. Лепо се обукао, и први пут можда намерно отишао пред велико огледало у Великој кафани. Тргао се од своје слике са задовољством.

Ја сам се малочас грубо изразио. — Ниси Бранко ти немаш грубости у природи. — Не замери. Ја сам из малог света отишао у мало већи, и још је паланка у мени.

Фрау Роза обриса очи, и уздахну дубоко! — Иди сад. Чујем кола и људе. — А кад је Јова отишао, фрау Роза се затворила у своју собу, и дуго је плакала.

Све је било пристојно и мирно. Мала кућица Каленићевих нашла се без главног прихода, али је из куће отишао на сиротињу вечито љут човек, па је сиротиња сад остала смерна, са симпатичним својим цртама.

И тај Ускрс је прошао, и онда још три Божића и три Ускрса, а Бранко није отишао у Париз. Живот је пун препона. Не може Бранко; не може Павле; не може фрау Роза.

А одмах затим великом брзином стиже и Павле. Стигао је ноћу. Бранку није јавио ништа, и сутрадан није отишао до Бранка, него му је послао писамце и позвао га к себи. Кроника преврну лист.

Марко је био очајан, путовао да га „макар на леђима донесе”, али није успео. Средњи син је у паду с коња оглувео, отишао у калуђере, и у манастиру, као добар економ, учинио добра. Али је пио прекомерно, и није ни средњи век дочекао.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

изнео а који је уосталом и свима нама био познат, био је овај: наш плован провукао се једнога дана испод плота и отишао у суседно двориште у тренутку кад суседни плован није био међу својим пловкама.

У каквој је намери наш плован отишао међу туђе пловке, влади није било познато, али је на њега тамо крвнички насрнуо плован домаћин и тамошњи гусани и тако

који су нам одговарали и којима смо могли да послужимо особинама стеченим у детињству, Тако, на пример, Сима Ћуран је отишао у дипломатију и постигао је тамо лепе и знатне успехе; Јова Магарац је постао министар просвете и извршио је многе и

Ах, како би тек тај четвртак успео, али — ја нисам отишао на гробље, где ме је плаво девојче очекивало више од једнога сата.

При растанку звао ме је да му дођем по подне, а, када сам отишао, нисам га затекао код куће. Очигледно је да је овај човек сматрао да смо већ закључили погодбу и почео је већ да ми

Мењао сам министарства, мењао струке, и свуда је дошао акт којим ми се тражи чешагија. Отишао сам са службом у иностранство, дошао је за мном и акт; отишао сам у бању на лечење, дошао је за мном и акт; покушао

Отишао сам са службом у иностранство, дошао је за мном и акт; отишао сам у бању на лечење, дошао је за мном и акт; покушао сам да се настаним у селу да живим, дошао је за мном и акт којим

сте урадили што сте дошли лично да се објаснимо; то сте требали и раније учинити, па вас не би толико узнемиравали. Отишао сам мирне душе и умирених живаца, али, што рекао онај каплар: „Немој ти да мислиш да те војска избрише из списка.

Веле да је ипак најбоље обратити се искуству, да је оно једино кадро дати одговор најближи истини. Отишао сам, дакле, једнога дана искуству и упитао га: — Шта је то брак?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Краљ нареди да дође и лекар, али њега нигде не беше. Војници рекоше да је он повео свога коња и отишао. Онда командант нареди поручнику Луки да појаше и одмах доведе лекара.

По разбацаним стварима видимо да је неко покушао да их оправи, па најзад дигао руке од тога посла, испрегао коње и отишао. Иза једне окуке угледасмо опет ватру, око које су поседале жене и подбрађена деца. Мало подале група луди са фењерима.

— Замисли... Ако рат потраје још једну годину, овога датума треба да се чувам. Отишао сам тога јутра на осматрачницу.

Е, то му је сада. Али задуго се не врати Лука, а ни поп Момчило. Питамо се, шта ли урадише. — Да није збила отишао? — пита мало узнемирен благајник. — Сумњам... стигао га је Лука — вели Живадин. — Него се он љути и прети.

Када је дошао у Пећ, сазнао је да је његов пук отишао даље. — Увек сам ишао с последњу јединицу, јер она купи „шњур“, и имао сам паре.

— Мамин. — А где ти је мама? — Отишла да дође... — А тата? — Отишао у рат — одговори расејано. Онда наједном постави питање: - А зашто овај нема пушку?

Да би избегао задиркивање, Лука отишао у трупну комору. Пронашли су га и тамо. — А ти, побратиме, дошао си овде на „мајалос“? — пита га Душан. — Кипислцауф!

— Водите ли батерију? — Наређено ми је да се јавим команданту пешачкога пука. Мој један вод отишао је горе и ваљда је стигао. Дајте ми везу са командантом пука, да се упознам са ситуацијом.

Остало се може поднети. Сутрадан, сав малаксао и заморен, једва сам отишао до амбуланте. Доносили су војнике на мазгама, болесне или тешко рањене.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тога није било, нити ће бити! Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се! Узалуд су га задржавали! Погнуте главе, са сланом куглом у грлу Белко је кренуо низ брежуљак.

Најдужи и најмршавији је био Софроније у девет села унаоколо. Куда је отишао? Одакле стиже? Стресе се Старац, подиже руку: — Ипак си се вратио? — рече. — Шта сам могао, стари?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Гордо): Јер не сме да се каже, да је неко са Хаџи-Томиног имања отишао гладан и жедан. МАРКО (дајући Салчету новац): Од хаџије.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У то време Ђурађ је после пута у Зету и после бављења у Дубровнику отишао у Угарску да тражи помоћ од тамошњег краља. После рата који се завршио примирјем у Сегедину (1444) Турци су вратили

Ђурађ, протеран од Скендер-бега из Црне Горе, побегао је у Млетке, где је неко време био затворен, а затим отишао у Цариград и добио пашалук у Малој Азији. Снажан отпор најезди Турака пружен је и у Хрватској и Славонији.

Шта тражите овђе у то доба? Ђорђе сада пред кућом бијаше, ту сад бјеше, пак некуд отиде, а ја не знам куд је отишао“. А то Ђорђе и гледа и слуша.

“ Из Крагујевца, подговорен од неких људи (који су говорили да је Вук „луд и беспослен човек“), Милија је отишао и не јавивши се Вуку. Умро је негде пре 1833.

бежаше. На здравље ти дојездише, тј. здраво дођоше. Јанко бјеше на дворове слугом свој’јем одшетао, тј. Јанко је отишао кући са својим слугом. 45 О Свилојевићу в. увод, ИИИ. Је ли и сад у животу, а да су га изгубили, тј.

Прославили су се у боју код манастира Чокешине, 16. априла 1804.“ Ножин-ага — Мула Ножина, родом из Маоче, отишао је пред први устанак из Београда (где се био „побашио и постао господар“) у свој род у Босну, а кад је устанак избио,

Учествовао је у првом устанку и у многим окршајима показао се као велики јунак. Године 1813. отишао је за Карађорђем из Србије и вратио се у њу тек после 1830. Умро је 1833.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Николици је било најтеже, њему је ваљало оставити и кују да чува логор. Малишан је отишао до скривеног поточића-понорнице и донио Жуји воде у олупаној чинији из Мачкове радионице.

Тражити га тамо било би исто тако узалудно као правити потјеру за мравом који је још прије три дана отишао у њиву с пшеницом. — Чекај, онда ће нам пољар за све платити!

А буду ли жандари за мене питали, реците да сам отишао у земљу Бестрагију да поткивам буве. На упорно наваљивање сељака, учитеља Паприку најзад повукоше из њихове школе и

Свакодневно се говорило о рату који се све више распламсава и примиче нашој земљи. Почетком априла отишао је у војску и Николетина Бурсаћ.

— Стриче, зашто си отишао, а да се ни обазрео ниси. Једном је, тако замишљену, изненади Јованче. Шуљао се њој иза леђа, очекујући сваки час да

На растанку га је још једном погледала озбиљно и тужно и једва чујно протепала: — Не, нећу те заборавити. Отишао је Стриц, носећи у души прву истинску тугу у животу и неизбрисив лик тихе дјевојчице, која га је некад предано вољела

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

МРТВОРОЂЕНИ Нит је шта овде видео, Ни има за чим жалити; Из мрака је на залуд овде изашао, У мрак опет тамо и отишао; Ни имена му има, Сунце га обсјало није, Ни зна за које добро: Како му је, тако му је Свеједнако и увек; Ни за боље ни

се, те се је одрекао војевања и обрече се до своје смрти служити господу Богу, размишљаваше се куд би на страну отишао да нико не зна куд се је подео за њега.

Ником ништа, ни псом зла не чињаше, нити се ни ноћом ко од њега бојао. Кад би цар у лов куд пошао, он би напредовао — отишао би у шуме, у горе; што би год онуда згодило се звериња, све би оно у поље пред војску изагнао.

« И рече душа: »А ти, молим те, допусти ми толико ослабе да бих пак отишао к њему, те да је од њега искупим и таки ћу доћи пак овде заштоно он не зна њене красоте, те се на то уздам, да ће ми

Јер она војска онда с божијим повељењем пробеже, а већ после тога пише се да је свети Димитрије одонуд отишао, а Турци надвладаше и држе не исто један Солун, него и сву Азију.

На лудост се много што-шта одбија. Кад се једнога (хлеба) наједе човек, други му не ваља. Какав но дошао, такав и отишао: ни сит ни чист. Здрави су они от тога како нетопир дањом од видела и кукавица од изводења својих птића.

А тај што ми рече радуј се, таки се сакри и нигде га на мејдану нејма, нит му трага има куд је отишао. Тесно ми је од свуда; ни знам што чинити ни како се одговарати... Видим те да си врло назубан на ме, ал' што да чиним?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И глас о вештоме мајстору Мани кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме...

Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов. Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у

Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов. Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим

Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов. Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином и у друштву се бурно провеселио.

Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио... То је вређало њен женски понос.

Стари Замфир није тих дана био дома. По свом обичају отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија

И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо! Беше му работа!

по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац, и да служиоци истине у свему редовно најгоре пролазе. Отишао је најпре Замфировима.

породице још досада, хвала богу, нико није „скочидевојку“ узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у Свету Богородицу Габровачку.

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА У њој је описано последње момачко весеље Манино. Мане је отишао задовољан кући. Пољубио мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!

Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим Друштвом. Ником није казао зашто и крошто, — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио,