Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Тешко, учитељу, да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала свећу. — Е, није вајде, морам још данас отићи да му однесем и оно мало животне водице, што сам, још док сам на знату учио, од некога апотекара добио...
Ал’ ево шта се догоди!... — Онда ћу морати сам собом отићи до господина, да му све наустице кажем шта је и како је. Утоме доведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед као
— Зар он?... — То беше све што је уча од чуда и препасти умео проговорити. — Сутра ујутру отићи ћемо његовој кући... А за даље ја ћу се бринути. — Хоћу!... — А сад лакуноћ!...
Ти би могао тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе... Он познаје конопац, а ионако ће и он сутра у Јагодину на
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Комарац и во Комарац стане волу на рог, пак мало почас рече му: „Ако самти тежак, а ти ми кажи, пак ћу отићи”. „Ти мени тежак? Ја те и не осећам, колик' да те и није на свешу”.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
гинути, то подносити даље нећемо, но ти гледај кога ћеш поставити кнезом ваљевске нахије, а ја више ни у чаршију отићи нећу, а то ли ћу кнезовати; него ћу из цареве земље бегати са животом у Немачку” и прочаја.
” При̓вати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј. Стојковића) поведемо, ни на по пута без кавге нећемо моћи отићи, и најпосле узеће нам и кола, па се он возити а ми ићи пешке”. И тако сви рекнемо Теодора да поведемо.
Искали смо да и̓ по нашему закону са̓ранимо, и није дао. Па ко сме онакоме отићи на предају? Послали смо цару мизаре и три кнеза, и молимо да нам пошље једнога везира и војске, да крџалије из
” „Е, ̓ајде нек иђе!” — Кажем ја да ђак (веће и ја га поче̓ звати ђаком) никуд сам отићи не зна. Одма он нађе једног Мачванина; он нема коња. Кажем ја: „Ето мога коња”. — Капетан: „А шта ћеш ти без коња?
Није смео никуд на страну, јер смо му казали, да ћемо ми за њим из шуме једнако гледати, хоће ли баш у Турке отићи. Везир, кад прочита писмо, заповеди одма те се сва турска војска из села поврати и престане свуда више палити и
Отиђем г. Недоби и кажем да сам однео писмо у канцеларију и дао г. Булгакову. 21. јануара. Нисам никуд имао посла отићи. 22. јануара. Примим писмо г. војводе Молера, такођер друго на г. Недобу с потписом г.
Харденберг, и зашто смо дошли. Кистер каже: „То све стоји до Харденберга, но ја ћу сутра к њему отићи и о том разговарати се, потом или ће вас он к себи звати, или преко мене что нибуд даће вам се знати, зато ви
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Знам, па и ту би могао привредити. Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. — Ви'ш то би све требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати.
Кад вечераше, Милун промрмља: — Сутра зором, Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре. Гледај до мрака да буде готово.
Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресудити.
— Ја ћу сутра већ писати, па кад ми јави за цену... казаћу вам. Па кад набавимо, онда ћемо заједно отићи да се познате и да је дарујете...
Неки говораху да га оставе, па ће ваљда само и отићи; неки, опет, рекоше да треба јавити власти; неки мишљаху да не треба бунити народ, него да они сад одмах оду и да то
— Све је тако, Радојка, али баш не могу... Волим отићи мало дале! Напослетку, Радојка га поче преклињати да не иде, или барем да не иде далеко. Све узалуд!
од тешка дерта отишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у свет, па, можда, и пропасти гдегод... Поче га карати и одвраћати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... Поп Милоје беше поп на своме месту.
— Зар не пушиш? — Не палим. Лазар хтеде отићи. — Нека, Лазо, немој ићи. Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. Лазар обори бајаги главу. — Ево шта, Иво.
— Молим те, попо!... — Не пресецај ми реч!... Ти то не смеш рећи!... Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару. Је л̓? — Ја сам доиста тако мислио.
Али нигде никога. — Та, ја сам крив, ја, коњ матори! Што ја шиљем дете да така посла врши?... Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!... Е, али ја хоћу да господујем! Има човек машице — што да прљи руке?!... Ето ти сад!...
Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. Наједаред се нешто проломи... Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. И то се деси у шанцу.
— Што? — Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи. Али... никоме речи о томе!... Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... — Добро! — рече Станко. Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати.
Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. — Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. — Ја морам отићи до дружине, поочиме!... Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!...
— Није... Знаш, богу хвала, он је у Парашници. Дође, буде по неколико дана, па опет оде. Ја му свакад познам кад ће отићи. Тек само обори главу, набере чело и заћути... Научило на гору, па не може под кров... — Јесте поручили по њега?
Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... Па заплива у прошлост... Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу. Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају.
И онда наста запевка... На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.
Може то њима и доћи у памет. Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова... Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње.
Шта би се јада десило да их он није спречио!... Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!... Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Она је дечку извадила оба његова плава ока да не би видео на коју ће страну она отићи. О врат му је обесила један свој лажни ђердан и послала га у град да каже мудрацу: да она служи законима природе а не
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја почех готово гласно да плачем. И моја мати. — Па где је, где је? — У болници. — Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?... понудâ?... — Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца! Видео сам још како се „плави од истока”.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
прошле главе, и опет није долазио три дана, и зарекао се да неће никад више доћи, ни бога јој назвати, него ће отићи у свет. Па као што је рекао, тако је и порекао.
овај... Љубинку... гроб не зна, те што му тако нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до »господар Јове«; ту ћете се довољно утешити.
!! — То је кад се људи мешају у наше послове! Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду! Обешењак један чуфуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног
А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи, а њу закључати у подрум ако га не пољуби. А она каже да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, кад баш хоћете, казаћу вам. Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту
Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције. Чика-Гавра каже на то: „Добро!” Дође Љуба са шетње.
— И то је масивер керл. Је л’те, мутер, неће више доћи? — Па нека дођу. Како су дошли, тако ће и отићи! — Ја идем на лустрајз, ако они дођу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
све изведе по упуту о мобилизацији, они су опет дошли да чују шта други мисле: има ли каквог год смисла пријавити се и отићи тамо на о на одређена места. — Која ви, молим вас, команда? — Јел' која сам комендија?
о улти— матуму сазнао после подне на завршетку оног писма, те би гомила тим његовим речима с места морала поверовати и отићи кући да се спрема. Али баш у том тренутку неко спусти руку на његово раме.
А после, кад се и то једном сврши, отићи кући, одморити се до миле воље? задовољити и умирити љубљену жену, испијати сву ону невиђену цпећy што му је обећава и
не знам да увијам, ја гово— рим отворено Ако то не можете поднети, онда се одрекните разговора са мном, и ја ћу сместа отићи на своје место. — Ја знам ту вашу особину и волим је. — Добро. На кога се односило оно мало час?
нико те чувати неће, па ако се вратиш опростићу ти, а не вратиш ли се знаћу да си био велики будала и сав ће мој зној отићи другоме, — а овамо сам каже да се никад није знојио. Дакле, чувај се, а ако се не вратиш: значи да си био будала.
Африка
Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да
с часа на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву Н–а, могао отићи да је поздрави. Онда сам имао утисак да је ту главни разлог што је Н. тако декларисан у овом друштву.
и пратиоци, рекоше ми да ће кроз коју годину бити сигурно лепотица. Иако је све у ствари шала, иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена сестра.
— Могла си бити мојом радошћу! О ја ћу отићи у кућу у којој никога нема; Остави ме да умрем, да одведем свој бол у земљу, У гроб!
Црњански, Милош - Сеобе 2
иза њега, са тим високим, црквеним, торњевима, остаће као и то Сунце, које тај брбљиви Грк толико спомиње, а он ће отићи. Не само у Беч, него и у гроб.
А грех је био тежак не отићи у тај свет, на сахрану. Ти ислужени, осиромашени, војници, ветерани, и инвалиди, нису од Исаковича ништа тражили.
Наводити као узрок за одселеније, то. Него треба отићи, као да Исаковича, у Аустрији, није никад ни било. Коме да се туже? Зашто? Чему?
Није више ни леп, ни заносан, ни нежан. А та мисао, да треба сад отићи некуд, далеко, у неку хладну, завејану земљу, чинила се госпожи Кумри сасвим луда.
„Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда. При помену да би он у Росију могао отићи сам, самцит, Трифун је само сагињао главу.
Да се дави у вртлозима Бегеја? Него боље да легну и спавају као људи. Он ће, каже, со свакоју покорностију у Осек отићи и сачекати ријеч судника.
Набавиће га и њему, у Бечу. А он иде у Беч и зато да тужи Гарсулија. Отићи ће, каже, и у Хофдепутацију. Ићи ће и дворском советнику, Малеру, који је сербска мајка.
Иако је причао и да је религиозан, Божич је причао да ће му ћерка отићи у манастир папежника, по жељи госпоже Монтенуово, да калиграфију и игранку учи. Он јој не брани.
Са осећањем да је опет стигао некуд, куд није намеравао ићи, а откуда није сасвим сигурно да ће у Росију отићи. Било је много вике и смеха, док су се сви разместили по кући и док су лакеји сваком донели пртљаг, који су били
Овај примерак пастува, који носи име Јупитра, планете, неће. Смрт ће наступити, ускоро. Могу отићи. Чему да то гледају? Спаса нема.
Нити их привлачи селидба у Росију, која нас чека. Остаће овде где имена звезда дају коњима. Он ће отићи, далеко од свега тога, кроз тај мирис јасмина из пролећа, кроз тај сјај звезда у ноћи, кроз те црне очи што га гледају
никад више, видети, своју планинску, милу, Сервију, свој Цер и своју Црну Бару, откуд је у Аустрију прешао, него ће отићи, још даље, у једну далеку земљу, у Росију. Ваздух је у Сервији био тако хладан и чист, а овде је тако тешко дисао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Него, или бејаше чаробник или је заиста био човек Божји, те га Бог сачува да му ништа не напакостисмо. Отићи ћемо, дакле, и видећемо да ли је заиста, као што рече, ученик оца Макарија.
Говораху: — Не остави нас, господине, оче и учитељу, ина че и ми ћемо с тобом отићи! Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да седиш у својему манастиру, да нас присуство твога часнога дика
дође игуман с братијом и овога манастира ка светоме, тражећи руку помоћи и милостиње, и говорећи да ће због сиромаштва отићи са тог места.
владико свети, остани с нама као у цвојем дому, па чак и до Васкрсења Христова, и после тога по повољном времену отићи ћеш својој кући.
И о томе стално размишљаше. И одмах отац ка Господу отиде, а мати разумеде цина својега, осетивши да помишља отићи, и као свака мати обисну му се о врат и плачући говараше: „Не остављај матер своју, чедо, смилуј се на удовиштво моје,
ти овде завиде, али их се ти немој бојати и застрашивања се њихова не плаши, Него им се именом господњим противи и отићи ће посрамљени“. И одмах постаде невидљив.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНА: Да, знам! РИНА (узе једну кашичицу): А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете... ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута Касине, тај је јувелир радио за мене.
ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута Касине, тај је јувелир радио за мене. Отићи ћете, дакле, и запитаћете га: може ли ових дванаест кашичица претопити и израдити ми нове. АНА: Молим!
СПАСОЈЕ: Немојте их остављати тамо, пало би у очи. Нека уђу у моје двориште, а ви ћете отићи у собу до ове и чекати док вас не позовем. Онога за кога вам ја гарантујем немојте узнемиравати. Иначе... већ знате.
НОВАКОВИЋ: Само... јесте ли ви уверени да ће он отићи? СПАСОЈЕ (гледа на сат): Овога тренутка он је већ у вагону. (Дуга пауза.) СВИ (ћуте).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја ћу отићи. довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна. Издресираћу једнога да људима
- рекао сам, а она ме ухвати за руку. Сада ми се ни острва Јужнога мора нису чинила недостижна. - Отићи ћемо, отићи ћемо, Рашида!
- рекао сам, а она ме ухвати за руку. Сада ми се ни острва Јужнога мора нису чинила недостижна. - Отићи ћемо, отићи ћемо, Рашида!
- Једном ћемо отићи тамо. Једном ћемо видети све то, Рашида. Видећемо Београд и све друге велике градове. Обићи ћемо јадранску обалу од
Меланија ће приметити? Упитаће фискултурника, а онда ђе све отићи до ђавола? Замишљао сам њено љутито лице и јединице које ће сипати као из рукава.
- Отићи ћемо, Рашида! - привукао сам њену главу к себи. Она се само извила танка и гипка као шибљика, усана свежих и меких и по
као шибљика, усана свежих и меких и понешто хладних као што су усне сасвим мале деце, а онда насмејала рекавши да ћемо отићи, не одмах, не овога часа, потребно је завршити ово школско чудо и припремити се, наравно, и то.
Држала ме је за руку, принела је својим уснама и угризла. - Ми нисмо бегунци! - још је прошапутала. - И ми ћемо отићи тек када све што имамо да завршимо будемо завршили, Бодо!
Одатле смо планирали да ауто-стопом кренемо на море. Зашто не бисмо могли и до Београда отићи ауто-стопом? Зар не бисмо могли да се убацимо у неки камион који превози амбалажу или конзерве поврћа из фабрике друга
Свет без зечева за њу је био празан. Мени је он био празан без Рашиде. Кад сви полежу отићи ћу да је видим, и видећу је, па ма морао газити и по ђавољим роговима! - зграбих прстима једног котрљана и здробих га.
Кад постанем писац, говорим себи, купићу веспу. Биће то веспа каквом можете отићи и до краја света, ако вам се буде хтело.
Јесам у ствари. - Чујем да ћеш у неку другу школу? - Саша Албрехт ишао ми је у сусрет. - Не знам. - Можда ћеш отићи у Београд, Слободане? - То би била премија. Не верујем!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Милане!... Зовите Милана. Виче шегрта. Милан дође. — Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште. Хајдмо!
— Само нек испадне добро. — Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. — А зашто то? — Е, да ти кажем зашто.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Очи су му биле преврнуте, исколачене, гледале су некуд у страну. Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима?
Не без много плача, искамчила је од кир Аранђела обећање, да ће отићи до патријарха Шакабенте и да ће измолити, некако, свештеника, који ће је од једног брата одрешити, а за другог
Бог му га даде. И ето, као да оде за Вуком Исаковичем, као да ће отићи, оставивши њему само тај грозни ток, помешан крвљу, што тече непрекидно, већ две недеље, на његов мозак.
никад њене поплочане авлије, шедрване, лепе мостове и не марећи за њене минарете, дивне, као висока, столетна копља. Отићи некуд и живети безбрижно, одвести и њих да живе негде лако, пријатно, чинило се Вуку Исаковичу тако могуће.
Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба отићи тамо. Видећи их доле, у трави, мрачне њине гомиле, како леже око кола, осветљене ватром, њему се чинило, наслоњеном на
Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као површина дубоких, горских језера, мишљаше, док је
горских језера, мишљаше, док је ознојен лежао крај својих паса, који су дахћући хватали муве, испружени по слами. Отићи са осталима, и са патријархом, из онога блата, из непрекидних ратова, служби и обавеза.
Исаковича већ пре подне саслушао, а пред вече беше лично изведен пред Карла Лотариншког, који се бојао да ће бегунац отићи непријатељу. Док је говорио, гледао је Исаковича, брадатог и бесног, зачуђено, лорњоном. Од тога дана нису више вешали.
Онај који је издржао помор стоке, кад су дошли, без вике и дреке, издржаће и будућност и неће отићи, а ко је видео њега, Аранђела Исаковича да је, и иначе, оком тренуо кад му потонуше лађе, или кад му опљачкаше крда?
док су кола излазила кроз ђумрук карловачки, где су војници истрчали мислећи да пролази неки петроварадински ђенерал, отићи ће у монахе, у колибу, где ће се одморити од оног што је чинио и где више неће трговати са проклетим Власима и ћопавим
Пијанство га је, од вечерњег ваздуха, још једном хватало и са изјавама да ће отићи у калуђере опет отпоче. Плакао је над целом породицом Пантелејмона коју су Турци набили на колац и спомињао, јетко,
још једном, и те последње ноћи, Исакович, борећи се својом душом, реши: да је његов дотадањи живот био зло и да треба отићи некуд, где мора бити да је боље.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се да не ваља да се породиља купа, „јер ако кане само кап њене варенике у воду, онда би јој могла лако сва вареника отићи“.
Док је жена у бабинама, не сме ништа да даје из своје руке другој дојиљи, јер ће јој млеко отићи, верују у горњој Крајини. Ако жена која доји у туђој кући макар нешто не поједе и попије, изгубиће млеко.
Матавуљ, Симо - УСКОК
писмоноша за Котор и Будву, ходац каквоме нема друга, који је кадар, кад устреба, и два пута за један љетњи дан отићи и вратити се из града!... Кад владика изиде, поглед му се треном заустави на ускоку и осмијехну се.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
најцеловитија и најдубља спознаја; одавши се писању, он је проницљиво осетио да даље и дубље од раних дечјих утисака отићи не може, те да ће, буде ли их и у најпростијем облику призвао, постићи силовит поетски утисак.
у разним добима живота, и што, кад год је узмемо, завапимо за даљинама, за неким другим, далеким, непознатим светом. Отићи, почети још једном све, кренути из почетка, променити се, преобразити се...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Али ако овако јошт потраје, те се не вратимо кући, отићи ће бестрага и шмук и све. СМРДИЋ: Тај Рус као да на пужевима иде. ШЕРБУЛИЋ: Видим ја, од нас неће бити ништа.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Згодио бих тако и у Америку само да знам пут и да се не бојим паса. — Чекај ти само, отићи ће стари Петрак — пријете ми у кући кад већ сасвим прекардашим.
а овај, опет, жали њега, па ипак: сељаку се, бар за један свијетли тренутак, учини да би једном некуд вриједело отићи кад је већ ту пут и шупље испод неба, а Циго, опет, зажали што нема свога крова, кад ћеш поново, кадли-тадли, упасти у
Јуриша она својим миром и на срце дошљака. — Путниче, немаш више с ким разговарати, немаш коме отићи. Видиш ли, пут води у језеро, у дубину, рибама. Ту, на још новој, незасјеченој ивици језера, све се прекида, нестаје.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Читава се бара разли. Једва напуни ту тестију. Али није ишла. Сва зажарена, стајала је; није смела отићи, а да се не помиримо. Зна она да је тада не бих погледао и да бих је тако увредљиво пецкао, да би ишла као луда.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру
Сјутрадан спреми се она, пак ће кришом отићи у поље гдје мали напаса говеда; сакрије се за један шипраг, па ће пазити.
док се ја обучем, па ћеш преда мном ићи, те кад угледаш магазу прстом ћеш ми је показати, па ћу ја онда унутра отићи, а ти ћеш мало причекати, те онда униђи и заишти своје дукате па ће ти их хаџија одмах дати.
и по јами туц тамо туц амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, неће ли побратим онда отићи.
А паук каже: — Богме, ја ту остати нећу, волим отићи у град! — па оде. Кад грозница после остане сама а она спопадне пудара па га почне трести и ломити.
донесе, да нам не би по чему од глада скуисао, пошто си се одрекао да нећеш више клати овце; а ја не могах од старости отићи, него ме к теби на поклон послаше. — А што ће рећи да ти не приступаш к мени, него одаље стојиш?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: И моја кад кува и меси. НИКОЛА: Само да се оће за времена обући; јер она више пута мисли у цркву отићи, па док се обуче, а оно изишли из цркве. 6. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: А јеси ли се ти, куго, обукла?
Сад могу и ја казати да ћемо отићи до 24. предјела неба. ШАЉИВАЦ: Гди је тај 24. предел неба? МАНОЈЛО: То само доктор зна.
Јошт ће најбоље бити да и испод оног дрвета закопам. С тим ћу мирније моћи на пут отићи и спокојније спавати. (Обзире се најпре, отиде и сакрије новце, да се опет врати.
Него да је питаш, оће ли да пође, пак да је дамо. СТАНИЈА: Што ћу да је питам? Ако је не даш, сама ће отићи. Не видиш ли да је свет покварен? НЕША: Немој тако, мајка. Ако су мало слободни, опет нису покварени.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Свашта се сад пише, свашта се може и говорити, али треба отићи тамо, па се увјерити. Нерадени могу бити ласно код великог богатства и толики машина.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ни најмање. Једнога празника ми ћемо се искрасти рано ујутру у рибарске барке и отићи на Мало Острво. Тамо ћемо их чекати да дођу. — Сасвим величанствено („Кањош Мацедоновић!“ мислим у себи).
— Нисте никада помислили да би могли отићи у свет и радити далеко од својих родитеља? — Нашто! Ми смо сви још из давнине рибари. — Али ако не воли тај занат?
— Сигурно, верујем вам. — Дакле, могу вас чекати? — Ако могу ја ћу доћи само за један тренутак и одмах отићи. — Је ли то врло опасно за вас? — Ако ме ко види, можда ће бити врло опасно. — Надам се да вас нико не може видети.
— Надам се да вас нико не може видети. У случају да ме неко види међ маслинама, ја ћу отићи пре но што дођете. — Не знам.
— Карлос је остао цело време овде да би био уз жену, јер је била болесна и чекала то, а сад је морао отићи, а нису израчунали добро дан.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
рекоше ми, но смрћу сам и реч своју претекао, а зар је врлина то са речима неисказаним низ лепшу страну страдања отићи?
да дође вајках се после сваке битке сувише смо узимали жртви и говорио сам да живот мора да се ослади или ће сви отићи у испоснике савећасмо на промаји провевши сате крај сребрног рама репови у припрати се мрзну тамо се пуши
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Није, него да ми други узме ову собу са балконом. Жељна сам да видим мало света. МИЋА: Ја сам морао отићи до куће да узмем најпотребније ствари. САРКА: Ама, какве ствари, нећу ваљда овде век вековати.
ПРОКА: Ама, није због нас, него због адвоката, јер он ће после из суда отићи доктору Стојановићу, то је за те ствари најчувенији адвокат, па ће њему да повери парницу, али не може с адвокатом
ГИНА: Па примићу, није да нећу примити, али му нећу казати хвала; нити ћу му отићи на парастос; нити ћу му пожелети лаку земљу. ВИДА: Ни ја, боме!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Све је он предвидео... Једне вечери, кад је сипила јесења киша, позва ме командант. — Слушај, отићи ћеш на раскрсницу и ту ћеш сачекати хаубичку батерију. Батерију ћеш спровести до села Барошевца.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
129. Славуј чедо, не пој рано! Не буди ми господара. Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити. Отићи ћу у ђул башту, Отченућу струк босиљка, Шибнућу га по образу: “Устај, драги, не устао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Треба отићи у Париз, обрстити Народну библиотеку, са триста књига о романтизму, дати своју тезу о Л. Костићу и вратити се, па опет
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Изабраше из своје средине десеторицу који ће отићи странцу, те му изнети побуде збора и своје бедне прилике, и умолити га да се прими за вођа.
Слике нису биле рђаве. Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи. Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: —
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.
Гори, и напослетку, »ако Богу буде угодно и ако се смилује на њега грешника«, отићи ће треће године св. гробу Господњем и тако ће постати прави хаџија.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (буни се): Није баш тако... СРЕТА: Ама, де, остави, тако је кад ти ја кажем! Е, па лепо, кад је тако, отићи ћу њему па ћу му рећи: дедер, дај кантар да измеримо то твоје народно поверење, па да га се ти, брате, пред твојим
МАРИНА: Па и јесте то ред, ако хоћете. ЈЕВРЕМ: Е, неће га отићи! И не само моја ближа фамилија, већ и они што ми падају род по маћехи и све што њима пада род, неће гласати за њега.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде. Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја
Не бери бригу, него хајде, кад ти велим! А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи! Мој мал, учо, јакако! — Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
тамо ћеш стићи, не брини) Напред, у путу се лечи назеб, У Софију, Атину и у Загреб, А понекад је, богме, заувар Отићи у Мионицу ил у Дарувар — Свугде је боље — зар не, песмо? — Него ту, где овог часа јесмо!
Увече, кад сунце начини узмак, И пред кућу се пришуња сумрак, Волим да замишљам тад како би Лепо било отићи у Најроби...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.
би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Испратише те мартовски ветрићи, Сунце и уздах света што је плак’о. О, ко би рек’о да ћеш ти отићи Мирна и бледа, равнодушна тако За све што беше; да ће ти смрт прићи, Да све са њоме заборавиш лако!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Она се диже. Јанко је повуче за руку, али се она бјеше укрутила, те и он држећи је једнако, устаде. „Добро, отићи ћу кад ти то желиш. Али, знади, не куд ме ти шаљеш, него на другу страну...
“ одговори Мита из авлије. Он се тамо шалио с Милицом и с Милуном. „Чујем те, чујем! Нећу ја гладан отићи ако буде што да прегризем.“ „А камо Стана!“ запита сердар. „Отишла је на воду. Тужаше ми се да је боли глава.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ вели морка кад снесе јаје; „видим Тител!“ кличе шева кад узлети изнад војвођанске равни; „Отићи ћу чак, чак, / И доћи ћу сад, сад, сад).
Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву! — казује ћурка кад иде да снесе јаје.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда баба запита: „Да где је?” А аждаја стане казивати: „Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру
и по јами туц тамо туп амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
попу те му каже да је он умръо, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, не ће ли побратим онда отићи.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и укрепљене, непријатељ ће се посрамити, сујетно и љуто разобличен побећи ће, и ништа не урадивши од вас ће далеко отићи, а ви се спасавајте и величајте и мирни будите, и завидеће вам сви због добрих дела ваших, и у часном животу да будете
И дошавши к њему, мир и благослов примише један од другог, и не даде им отићи од себе. Говораше им: „Проведите код мене док тело моје, светим и часним вашим песмама опевавши, не погребете!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја сам сâм био паметан и књижеван, и мислио сам у себи: „Бре, да се небо и земља сложи да ми напротив стане, ја ћу отићи те отићи!” Нисам нимало сумњавао уподобити себе апостолу, говорећи: „Ко ће ме одлучити од љубави Христове?
сâм био паметан и књижеван, и мислио сам у себи: „Бре, да се небо и земља сложи да ми напротив стане, ја ћу отићи те отићи!” Нисам нимало сумњавао уподобити себе апостолу, говорећи: „Ко ће ме одлучити од љубави Христове?
Био сам у то време у четрнаестој години возраста, ненаучен нимало пешице ходити; отићи из града у Фабрику и Мâлу и вратити се, то је мени доста било.
„Шта? Ми отићи, док си ти онде! Нипошто.” Обештам се и дам руку. Пролазећи, пођем на Косово поздравити попа Аврама Симића с фамилијом
Кад све потрошиш, што год имаш до последњег новца, ако между тим не нађеш начин да можеш ту дуље пребивати, отићи ћеш томе и томе купцу, мојему кореспонденту, на кога ћу ти ја дати писмо, и он ће те отслати о мојем трошку у Калес.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате. Кењо поблиједи.
мисник буде устављâ, реци им да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи. — Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући. — Данас, други дан коризме!
Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад: дај! Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам! — Ма је ли давно истекâ рок? — питају га.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тама нас пресвлачи У другу ризу и ми постајемо сен. Док чекамо ко ће низ видик што се мрачи Отићи први од нас, нем, са душом кипа — Ја одох у бол, у себе. Нек лишће ме засипа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он не долази кући као некада. Мајка је умрла. Ено га гробље. Ту је она. Није јој отишао на гроб. Никада више неће отићи на преровско гробље... Баба Ката. Велика бритва на дугој узици. Кокошке су јој из крила кљуцале жито.
Наш живот треба да буде нешто сасвим друго. Мој живот није Аћимов живот. Треба одавде засвагда отићи. Све оставити. Изневерити. да, издати. А потом? Зашто се толико плашим неуспеха? Чему сва та рачунања?
Гледала је у своје снажне, пуне ноге, руменкасте од вреле воде. Чиста и свежа отићи ће у манастир и преноћити под свечевом каменом гробницом. „Боже, шта ми би одједном?
— Нећу! — гади му се на све. — У кући нема војника. Ваљда ће отићи из села. Сутра ће поп Величко промукнути од Вјечнаја памјат.
Нема никакве везе са очевом политиком. Може му главе доћи што је ишао у агитацију за оца. Поче да одгрће сено: отићи ће капетану у срез и изјавити да он нема никакве везе са очевим злочинством.
Нећу му отићи. Неће га одвући у кревет, нека се већ једном отрује и умре. Лакше ће му бити. Жели она дете више него Ђорђе.
Он није мушко, он је слама. А ја ћу те послушати, да ти грех буде лакши. Ноћас ћу отићи.“ „Иди, иди“, шапутала је излазећи на месечину. Све сам учинила, све, шапутала је у кукурузу.
Време је да и они изиђу. Он ће сваком погледати у очи: преварен сам. Људи се морају постидети. Отићи ће у разред да одржи последњи час. Деци ће испричати цео свој живот. Да га запамте.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, када јутро свану, Мајка свих река опази да је корито мале реке празно и забрину се: камо је могла отићи? — у потрагу за њом! — нареди свим водама у планини, и велико трагање поче, мада је киша још ромињала.
Последње старчеве речи једва је чуо. У ушима му је брујало: одлазећи у свет, може се постати богат. Е, па, отићи ће. Ако су други могли, што не би и он? Дечак се нетремице загледа у танку пругу светлости на води.
Пожели нешто за јело! Из тањира замириса печење, а дечак се дубоко поклони мајци. — Опрости што ћу отићи! — шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А дух тражи увек ново, И хоће да буде свој. Ритам ће кроз музику речи Пробити себи путе, И отићи у прави крај; У песми закони ћуте Пустите осећај! М. Ђурчин ЦXXXИИИ НА СТРАНПУТИЦИ Дођ т. зв. јесен, Т.ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Пре но што се попнеш на лађу, отићи ћеш мом ризничару; он ће ти уручити количину злата, довољну за цео твој живот“. Аристархос ћуташе неко време, па се
Млади Коперник остаде у гостољубивом манастиру до иза Ускрса, јер му опат не даде пре отићи, али му за то време нађе посредством својих познаника удобан стан у Риму.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Није далеко, ту на крају вароши, знате. А време је и вреди отићи, нема говора, јер је модерно уређена ствар и нема бојазни, што се тиче... онога.
Верујући тврдо да ћу парницу добити замишљао сам: како ћу после тога отићи на Калимегдан, засести на столицу у кругу, пушити поносито своју цигару и узгред причати познаницима, који уз мене
Корачао сам лагано све до дивизионог штаба. Ту сам добио коња, да бих могао отићи до дивизијара, који је био горе, у шанцу. Из једне кућице поздравише ме неколико официра, с шалом и с осмехом.
одбора — оснивање и подизање куглане, чије би се кегле имале добавити преко вароши Беча, камо би лично требало отићи, а код фирме са којом се он иначе у пословној и трговачкој вези налазио), дакле, ови исти пакосни сељаци, а да би се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
), и усађена у мени страна и непозната тјелеса. Чврсто сам одлучивао да ћу, чим мало нарастем, отићи у потрагу за том полубраћом, за тим растуреним двојницима.
Затим, постепено се избистравала: оно првотно нејасно „отићи некуд”, „некамо побјећи”, уобличавало се у одређенију тежњу; обично у императив „кренути према југу”, или „поћи за
Значи у исти мах отићи и остати. Лишиш се могућности да будеш странац. А колико ли љепоте и у томе: бити странац! У некој молитви коју бих
Познајем глад дјетета, и тугу блудне ситости, цик лудог срца у јутра крвава и повијање душе у мутне сутоне. Кад одем, отићи ћу го и празних руку, с дубоким умором у дну удова и помирен са пролазношћу. * Данас је небо облачно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зар није сигурније да останем у шуми. Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... — Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...
— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. — Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево. Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Старац му онда каже: — Јесте, има и такова земља, само тамо не може нико отићи. Петар сад запита старца: — Па где је та земља?
Ко би у ту земљу отићи могао, тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио, сваки
Ко би у ту земљу отићи могао, тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио, сваки је главом платио.
Него, царе, дај ми два поуздана и јака друга, који ће ме носити, јера ја као сакат не бих могао отићи. Цар му одмах даде, и они га упртише, те баџи у собу.
Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру
Стража ће се пробудити, ухватиће те и одвести пред цара, и ту ће ти отићи глава доље. Немој онда жалити на ме. Ја сам теби добра, јер си ме нахранио у нужди и спасао живот, зато ме добро
Још и на то ћу те мјесто одвести и, тако ми свега на свијету, ако се и туј превариш, ради што год знаш, а ја ћу отићи бестрага, да ме нигдар више својим очима видјети нећеш. Он узјаши на њу, и обоје крену даље.
Испукни једну длаку из мога репа и запали је: ја ћу се претворити у златну цуру још љепшу од ове твоје, отићи ћу до цара с тобом, ти узми златног коња па га узјаши и бјежи с цуром даље, а неће прећи дуго времена, ја ћу преварити
Е кад видио да није друге, оде пјешице у своје царске дворе. Све се крио да га нико не види. Срамота је отићи у шетњу на златноме коњу, а врнути се пјешице. Завукао се у собицу своју, па ћути и једнако кука.
Сјутрадан спреми се она, пак ће кришом отићи у поље гдје мали напаса говеда; сакрије се за један шипраг, па ће пазити.
ватра се кроз под просипље, мачке маучу и дрече, пси вију, и цијели град шкрипи, — рекао би сад ће све у пропаст отићи. Али мали мирно сједи и све то слуша и гледа, а онај крајцар трља по столу.
Ко год испред њега прође, удари му два шамара, а дедо му даде два гроша. Отићи и упитај деду за то, па ћу ти и ја казати за што ме питаш.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се
тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли, где си увек ти; Мисли, и још борба с небом и жељама. Отићи ће борба. И доћи ће сни И љубав и радост под твоја окриља, Мој завичај неге, где ми одмор спи.
тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли где си увек ти, Мисли, и још борба са чедним жељама. Отићи ће борба. И доћи ће сни И раскош и живот под твоја окриља, И завичај рада, где нам снага спи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Рекао сам ујаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити свој пројекат. Тридесет година касније, видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ближио се летњи распуст 1879. године. Знао сам да ће сви моји пријатељи са Академије у Њујорку и из Бруклина отићи негде у унутрашњост. Није било никаквих разлоп да остајем у Бруклину, осим мојих обавеза према добром доктору Шепарду.
Знао сам да упркос журбе и велике жеље да што пре стигнем у Идвор, нећу моћи отићи из ове чаробне земље пре него што освојим снегом покривени врх Титлиса.
Знао сам да упркос журбе и велике жеље да што пре стигнем у Идвор, нећу моћи отићи из ове чаробне земље пре него што освојим снегом покривени врх Титлиса.
Ћипико, Иво - Приповетке
Додуше, за бродарину било би доста и нешто би претекло, али јој рекоше да брод по овако ружном времену неће отићи. А она је напремила да пође. Ко зна кад ће време умекшаш. Знала је добро колико треба да плати за пароброд.
Отац размишља што ће од својих и од себе. Познају га добро у староме братству: има међу њима и кума, добра човјека. Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије?
Петровић, Растко - АФРИКА
Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да
с часа на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву Н–а, могао отићи да је поздрави. Онда сам имао утисак да је ту главни разлог што је Н. тако декларисан у овом друштву.
и пратиоци, рекоше ми да ће кроз коју годину бити сигурно лепотица. Иако је све у ствари шала, иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена сестра.
— Могла си бити мојом радошћу! О ја ћу отићи у кућу у којој никога нема; Остави ме да умрем, да одведем свој бол у земљу, У гроб!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Е, тако. Изиђите вас петорица... Ви ћете отићи лево од наше објавнице једно... педесет метара и ту ћете кроз њихове жице просећи канал.
— Да се раскомотим. Отворио бих прозор, али ући ће нам комарци. — Причекај... Сад ће и они отићи. Мало затим вратио се Бора. Корачао је несигурно. — Избројао сам четрнаест степеника... Јако је вино.
— обратих се наново своме пријатељу. — Е, зар сам знао да станује овако далеко. Уосталом, поседећемо мало па ћемо отићи. — Отићи?... Онда није требало ни да долазимо. То је њен занат. Посао је посао. — Добро, де, даћемо јој нешто...
— Е, зар сам знао да станује овако далеко. Уосталом, поседећемо мало па ћемо отићи. — Отићи?... Онда није требало ни да долазимо. То је њен занат. Посао је посао. — Добро, де, даћемо јој нешто...
Али зачудо, Арлета им се сада није нудила у друштво. Рекао сам Томи и Полети да ћемо нас двоје отићи трамвајем у Саснаж, на чај. Сиви застор од облака, наоколо снежна белина, и Арлета. Ништа друго нисам видео...
Прохујаће исто тако и онај остатак. Вратићу се на фронт, а одатле у Србију. Она ће отићи у Белгију. Нас ће раставити и простор и време. А ово младо тело припашће другом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Богобоја Атанацковића, Нови Сад, 1918, 38—9 — о оваквим својим плановима: „Више пута помислих да би добро било отићи код Кунце, директора од музике, и позвати га да пише српске арије и да их издаје. Ту би било хасне и за њега и за нас.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Опраштајте клетве и пирујте даље. Хвала вам, што наше освежисте трубе, Нама које ветар у ваш кутак шаље. Ми ћемо отићи, носећи на шлему Срму ваших ноћи палу по гранама, А кад Господ дође, поверите њему Звук песама наших осталих за
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи. Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не
Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле. Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени,
Ћипико, Иво - Пауци
Тек што је живо загрли. Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци. Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе.
— Лијепо је овако! Је ли нећеш још отићи? — Пустите ме! Ви не знате ча је несрића! — Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
гледао у глинену чинију из које није хтео ни да окуси чорбу коју сам му донео и онда је рекао како ће сутра рано отићи на Кулу. Рекао сам му да буде опрезан са Лаушем.
Још колико сутра отићи ћу доле на Мораву и пустити да ми вода отопи коругу прљавштине са тела. Изаћи ћу, поново чиста и лепа, обући ћу се у
Крпи. Вест је вредела педесет златника, а ја сам ето из кесе извадио само пет и дао му их. Обећао је да ће ћутати. Отићи ћу госпи. Пресамитићу се као покајник. Гледаћу скрушено пред ноге.
Када бих могао, право из лета, отићи у рајске вртове! Ако будем разбио своје ружно тело, на небу ћу ваљда добити неко достојније место, јер било би крајње
То је било, изгледа, погрешно. Остали су. Могао сам отићи, али нешто ме је ту приковало. Ваљда потмули бол што ми се грчио у грудима.
Можемо лепо преживати наше лепе могућности. И Димитрије поче да набраја. Можемо отићи из овог краја и тада бисмо заборавили оно што су нам овде учинили. Измаћи се изван домашаја наших прогонитеља.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Пријане, - рекох му најзад, - и ја ћу с изјавом прићи: За вас ће најбоље бити одавде што пре отићи, И то је најпреча дужност, од које користи има, Што ће у своје време користи донети свима: Јер цела галама ова (из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То беше за мене велика част, али скопчана и са материјалном жртвом. Но отићи у Београд значило је служити свом народу и науци.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (пође и враћа се): Да идем, идем... али можда ће и моја глава отићи ако чују да сам га ја овамо увела, пустила. ТАШАНА Не бој се! Пре ће моја него твоја! СТАНА (одлази).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Да ми је полетети, и одлетети... одлетети у стари крај и старе обичаје... Право каже Шваба... Да ми је отићи, и тамо умрети, и лећи у оно наше гробље зелено као гора, башча једна и лепота...
Смилуј се, Господе, и мени... не могу, не могу више, срце потегло, и, или отићи, или умрети, друго нема... Смилуј ми се, и разуми ме, Боже, јер ни ја никога сасвим рођенога немам, сем Тебе...
— Павле, међутим, мирно спрема одлазак. Паланка најзад увиде да судбина неће да интервенише, и да ће Павле истински отићи у Париз. Завист устукну, и начини места иронији.
— Госпа Роза и ја нисмо се посећивале, али ћу, богами, сутра да натакнем онај мој излизани сомоцки шешир, и отићи ћу до ње. То је паметна жена.
Стадоше ницати куће као печурке, све са даљим рекордним тенденцијама, али и с тенденцијом остати ближе вароши, не отићи „међ оне свакојаке”. Ускоро се подигао читав кварт чудних кућа и лепих башта.
у очи, као да га безмерно занима онај дуги одговор, тако дуг, да се после њега сасвим пристојно може одмах опростити и отићи даље.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Бал долази и пролази, али без да су њиове ципеле патосу сале досадиле. — Само трпјеније, пак ћемо даље отићи. Који на десно уво леже и боговма оставља свет по својој вољи управљати, боље пролази него онај који с елементима
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
четвртка после подне ја украдем од куће кутију палидрваца и пођем на уречени састанак са Персом, где ћемо заједно отићи на онај свет. Састали смо се у нашој башти и сели на траву, а из душа нам се отимао дубоки уздах страсти и чежње.
А штета је велика што нисам могао отићи на састанак, јер у овој другој лекцији, коју смо имали да изговоримо једно другом приликом састанка, било је много
Све са већим дивљењем слушао сам овога чудноватога мужа. — Е, сад долази оно што је најглавније. Ви ћете отићи на састанак, а ја, међутим, нећу отпутовати, као што сам жени казао, већ ћу остати и са два грађанина, као сведоцима,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И нећу отићи у Америку, Јер бих и тамо чувао овце; И знам што знам; И знам да, што једном треба и хоћу да учиним, учинићу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, када се Сунце попе у сам врх неба Капљица рече: — Морам отићи, морам, морам! Задрхта Цвет, од стрепње, али не рече ни речи.
Узалуд су му поданици упућивали узвике пуне дивљења! Цар је од страха једва дисао. Коначно се присети: или ће отићи он, или поданици чија је висина изнад прописане! Ту већ Први Доглавник стави прст на чело.
— Наша тајна? — рече дечак забринуто, помисливши: можда је она чула за неког другог дечака? Можда ће се дићи и отићи, чим опази да он није тај? Страх је пунио дечаково срце, као што млеко пуни чашу, до врха. Али Принцеза није одлазила.
Ко зна шта га иза танке црте неба чека? Широк је и шарен свет... — Морам отићи, морам, морам! — шапутао је дечак. — На овом проклетом песку орао не орао — само чкаљ и трн расту!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Чује се песма: Славуј-пиле, не пој рано, Не буди ми господара; Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити: Отићи ћу у ћул-башту, Узабраћу струк зумбула, Шинућу га по образу: — Устај, аго, устај, драго!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Хајдуци се сви држе за велике јунаке, зато у хајдуке слабо смије и отићи онај који се у се не може поуздати. Кад кога ухвате и поведу да набију на колац, понајвише пјевају иза гласа,
Ал’ му Ђурађ поче беседити: „Драго чедо, Сенковићу Иво, можеш, сине, на мејдан изићи, отићи ћеш, ал’ ми доћи нећеш: јер си, сине, јако неразуман, још ти нема ни шеснаест лета, а Турчин је јунак од мејдана, да