Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— А шта ће ти босиљак?... — питаше га Јелица. — Откад ми је бабо преминуо, то ми је најмилије цвеће. Јелица му даде стручак босиљка.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Један босански везир питао је старце Бошњаке: „Хе, кметови, кажите ми право: који вам је најбољи био паша откад је цар Босну освојио?“ „Честити везиру, они који је отуд пошао а к нами не дошао”, одговоре простосрдечни старци.
„Јест, баш! Не знам откад су козе курјачке сестре, и откад |су курјаци тако милосрдни постали! Иди, иди, слуто, овде ти лажи не пролазе.
„Јест, баш! Не знам откад су козе курјачке сестре, и откад |су курјаци тако милосрдни постали! Иди, иди, слуто, овде ти лажи не пролазе.
Сребро и злато, како и прочи метали из земље се ваде и на земљи остају и пропадају: но откад су се људи согласили да се за ова два метала навластито свашто промењује, од тада ко њих има, свашта може имати,
” Наравоученије Откад је бог људе на земљи створио, и откад су међу њима цареви, ниједан цар није веће благодјејаније роду человеческому
” Наравоученије Откад је бог људе на земљи створио, и откад су међу њима цареви, ниједан цар није веће благодјејаније роду человеческому показао и учинио од онога кому је бог у
Све историје, откад су људи почели што се год међу њима чини писати, о овој нас истини сложно уверавају: да велика царства и силни народи,
Чуде се они, и кажу му да ништа тога није било, нити је могло бити за толико кратко време откад је он главу у воду умочио, „Није могло бити? Кратко време! Вами је до шале!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Запитам лајтнанта, откад је он на кордону јесу ли каква писма од Црног Ђорђа или кога другога на когагоде прешла? Он каже: „Како се чуло, Црни
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Као да их је стид што су онако завршили свој пређашњи састанак на Ивањдан. Па и кмет Пурко нешто оклева. Откад су људи дошли, а он још не излази из куће. У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије.
Дуго су ћутали. Ту нико није умео паметовати. — Богами, јест — почеће чича Мирко. — Ето откад и ја памтим није се могао ни један воденичар одржати, а ионако је по селу много мрло људи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Зеко. Хајдуци се згледаше. — Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. — Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. — Па шта си рад? — упита харамбаша. — Дођох к теби, па шта ми наредиш!
Је ли, Станко?... Ма, чиме нас тако омађија?... Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи: Хајд̓, хајд̓!...
— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!... Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!... Оно се види да ће бити кућаник и домаћин. Миран, послушан, поштује старијега.
Кога нападе? Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари? Где? Откад је он у Црној Бари, ми агујемо. Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!... Зар није? — Јесте.
И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. Јелица му није силазила с очију. Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...
Алекса јекну: — Ама ја не дам њу, упамти ти!... Она је мени све! Од њеног бога и ја имам бога!... Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!... Ја је не дам! Очи су му севале као муње...
!... Зар не знаш?!... — Па... знам, али сам жељан твога разговора!... Жељан сам чути то из твојих уста!... Знаш откад то нисам чуо!... Шест година ти си била мој сан... Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако...
Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. — Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?... Ја сам жељан твоје речи! Реци још једаред да си ме пожелела!...
Јеси ме опазио? — Јесам. Мало те нисам пуцао! — Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!... Откад ја гледам тебе!... Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. Војводе не беху поспале.
— упита га. — Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. Зека викну дружину и отвори капију на шанцу.
— рече. И Станку се срце разиграло... Кад Зека дође, он рече: — Једва чекам!... Чујеш ли тутањ?... То иду они... Откад не имадосмо сербезног боја.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на пазар пошло данас, Све слављено и вољено. За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па ћемо опет стећи кућу! — Извешћемо нашу децу на пут — каже мати. — Па ме неће мртвога клети... Откад их нисам видео! — Ходи да их видиш! — рече мати, па га као неко дете поведе за руку. Али ја у три корака већ у соби.
Сједе поп с Маром за сто под орахом. Иконија донесе бијелу каву. Поп не скида с ње очију. — Шта си радила, сине, откад си устала? Мара узви обрвице.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ванредно, госпођице. — Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?! Доћи из Карловаца, из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!
— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене. — Па ко говори? — Па говоре они. И то откад. Па ја се све чиним и невешта...
Спочетка се Јула к’о и женирала и љутила помало, јер јој се учинило да је Шаца исувише слободан. »Е, а откад то?!« питала се у себи Јула. Сутрадан кад је дошла и залевала, није чула тамбуру да је прати.
Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда? — Та ти већ дабоме да ми ниси никад веровао! А откад ти говорим ја. — Шта ми говориш?... Па шта је то, даклем, било? Да се није каква несрећа догодила?
— Ал’ ти ми не рече: шта је то све радила? — Откад си се ти кренуо на тај проклети пут — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни
Има она доста унтерхалтунга и код своје куће. Фала богу, онај вам и не избива из куће. А збиља, господар-комшија, а откад сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира. — Јест, ал’ бар долази дањом...
Ето, и овде се показало!... Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!? Говорим ја њој откад још: »Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без
— Хе, шта ћеш!? Другу Пéлу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Откад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имáће. Од онаког газде, — ето на шта сам спао!
— Поп Олуја!!! Та мени, мени дабоме! Те још какви смо пајташи а пријатељи били, и то још откад! Још од прве латинске!
— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам! А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема! — Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица, пеглајући једнако.
Много штошта дознала је тек тада гђа Сида, па и то откад је управо фрау Габриела омрзнула на фрау Цвечкенмајерку. — Није то било, милостива — вели Габриела — тек од оних
оног нашег, па сад се враћам кући. — А, знам, и мој Шандор је посл’о омладинцима поздрав с још некима!... Откад вас нисам видела! А шта ради Маланија... је л’ здрава... како изгледа? — Фала богу! А како ви?
Африка
И ко зна још откад! После, ја сам био сувише уморан и тужан, сувише огуглао, да бих тражио и како да улепшам свој положај у Сикасоу.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Како ћи бити кад је неваљалу времену? Гди метиш, изгубиш; ди радиш, имаш штета, е, де! Оваква времена, откад је свету, није било. МИШИЋ: Хе, хе, хе! Не бојте се. Нећете пропасти, кад нисте досад пропали. Та ви знате штедити!
Он да није узео официрску кћер. КАТИЦА: Немојте, слатка мамице! Видите, откад нисам и ја аљину променула, пак не протестирам. ЈУЦА: Кад си луда.
Ако има што сира или путера, он донде чува и јести забрањује, док се не поквари и не усмрди. Откад сам ја овде у кући, јошт се није вина на астал изнело. А у подруму има девет стотина акова.
МИШИЋ: Је ли истина да је тако сирома? КАТИЦА: Маните га збогом, откад га знам, јошт се није никад пофалио, него све уздише, као да је свет на њега пао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тамо одоше толики. Боље да овде све распродамо, него да се срамотимо и да нас срамоте. А што кажеш за Павла, а откад је то срамота брата волети? И ја ћу, куд Павле каже. И ја бих за њега душу дала да ме мајка није тобом усрећила.
“ А ту групу незадовољника водио је неки рођак Исаковича, Меанџич. Откад је то било почело, Трифун је, све чешће, ургирао да им се дозволи одселеније у Росију, али Темишвар никако није
несрећа Павлова, па затвор, саслушања, све то, а нарочито свађа са госпожом Кумријом – која се била сва изменила, откад је он спремао ту своју селидбу у Росију – били су дотукли Трифуна.
тој чатрњи, на коју се излазило из одаје где је Трифун са женом спавао, они су се, целу ту годину, састајали на каву. Откад се беше ћерком капамаџије Гроздина оженио, боље рећи откад му се прво дете родило, Трифуна је почео да прати, као и
Откад се беше ћерком капамаџије Гроздина оженио, боље рећи откад му се прво дете родило, Трифуна је почео да прати, као и његовог брата Петра, неки удес, нека зла коб, иако су се, и
само толико, да не треба ређати неправде, које су претрпели у аустријском царству, нити износити гравамина, која имају откад их терају у Хунгарију. Наводити као узрок за одселеније, то.
Испод црних обрвица, које су биле густе и личиле на црну пијавицу, францески, офарбану. Откад је та селидба у Росију постала предмет свакидашњег разговора, у фамилији Исаковича, брак Трифунов почео је да се квари
грозница, која је обузела била сав диштрикт у Поморишју и Потисју, и госпожа Кумра била је за тај одлазак, којекако. Откад је то, међутим, било забрањено и опасно, она је плакала и спомињала децу.
сирмијским хусарима, Павле није знао много о женама и није био женскар, а нарочито му није било стало више до жена, откад му је била жена умрла.
Према мишљењу францеских философа, дужина живота чак није ни важна. Него безбрижност у животу. Откад лечи коње, а не људе, зарађује више новаца, код грофа Пара. То му омогућује да, увече, у флауту, свира.
Има апшит из аустријске војске у џепу. Безмерна је патња коју су он и његов национ претрпели, откад се рат свршио. – Отпуштени су, без икакве кривице, па желе да оду. Сва та јадиковка, међутим, ништа му није помогла.
Ене вам Пеја, тамо, у врбаку! Тамо ви њега! Дочекаће вас, мој рођени, ватром из пушака! Откад је то царски бефел да се жена пита за ајдука? Није тога било ни под Турцима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Он је још и данас трговачко средиште и његов пазарни дан — субота — веома је посећен, нарочито откад је подигнуто тржиште.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Моје орахове ципеле клизиле су низ дрво као по леду. Откад сам добио ове проклете ципеле, читав свијет уопште постао је клизав и несигуран.
— Зар ономе неваљалцу Жући да даднеш онако фине кошчице, ономе лопову Жући, који се од радости удебљао откад је нестало чича-Тришиног доброг мачка Тоше!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Неда је била изузетак. Она се није интересовала за косинусе и те ствари тек откад је Хаџи-Николов заменио Мајтењија, нити вас је гледала као да гледа неког иза вас, иако је имала најлепшу малу теткицу
Био је то први пут откад знам за себе да је она ушла у ту собу. - Није ми ништа, мама. Није ми савршено ништа. Само сам се мало оклизнуо!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ скоро две недеље дана, откад је дошла порука од маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека, да опреми триста бираних војника за полазак у
Плакала је над самом собом, као што је то, уосталом, од неког времена, откад јој је муж био нагло оронуо, често чинила. Жалила је себе неизмерно.
Повративши се мало од ћутања и зловоље, пук је опет почињао да пева, нарочито откад поче да пролази кроз варошице у којима је било, у изобиљу, доброг вина.
Са својим болесним трбухом, што му је мање сметао откад започеше бојеве, лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи се цео дан да изиђе у логор, који беше начињен на утрини,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—рече Азра. — Не замараш ме! —Шта желиш за десерт? — упита држећи слободном руком јеловник. — Гле, царске мрвице! Откад то нисам јео! — Мораћете мало да сачекате... рекао је келнер. Царске мрвице се праве...
и виде напознату таваницу, напуклу по средини, старе фотографије и двоцевку обешену о зид преко сељачке тканице. Откад нису тако спавали, тако дубоко и без икаквих снова!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сељак оздо одговори: — Ваистину, шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме, на јутрошње јутро град раније отварао да би народ могао на вријеме дома!
Он, ипак љут на Ивановића и на све што се десило, искали се на њима: — Све је отишло ђавољијем трагом откад нас не покрива бандијера светога Марка, а особито откад вас санкилоти отроваше својијем духом!
десило, искали се на њима: — Све је отишло ђавољијем трагом откад нас не покрива бандијера светога Марка, а особито откад вас санкилоти отроваше својијем духом!
Њих тројица старијих не бјеху силазили у Котор откад га коначно заузеше ћесаровци. Поп очекиваше да кнез припали, па да заподјене разговор о томе.
— Мој матерински језик доста је сличан вашему, а ваш сам прилично научио за ове двије године откад сам с вашим људима, Граничарима. Само се не могу одмах сјетити сваке ријечи! Кнез га гледаше и слушаше.
? — Е, видиш, у нас је одскоро! Нема њеколико година откад је наш владика набавио из свијета сјеме и растурио га по народу.
И сад, братиковићу си га мој красни и ђетићу мој лијепи, за ове тридесет и три или и четири године, откад се овај владика завладичио, осим овијех пошљедњијех година, био сам ти вазда у свему.
— Протекоше готово два мјесеца откад бокељски главари отидоше у Русију, а о њима никаква гласа, кад, њекако о Усјековању, стиже царски руски гласник и
наш Јанко!“ Каква разлика за двадесет и четири часа, откад се од загонетног „принципа“ прометну у „ускока“! Њему је то годило, од тога му бјеше топло око срца, и сваким начином
— Добра ти срећа, кнеже Драго! Мир божји! — рече Саво староме и пољуби се с њим. — Сједите! Први пут откад је у Његушима, Јанко чу да га њеко ослови са „ви“, и угодно се изненади, нашав се одједном пред човјеком и стварима
Под пањегама бјеху два велика гвоздена ковчега, по свој прилици празна, откад Русија прекиде годишњу помоћ! У средини бјеше сто застрт зеленом свитом и око њега три столице.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Тако је и код нас, то јест; кућа сама, свашта доста, па како се човек најмање, то јест, удали, ето ти штете. Откад се канимо мало куд изићи, па никако; ја, то јест, у послу на једној страни, овај господар на другој, то јест.
МАТИ: Бре добра ми је, сирота, и паметна, а радена, радена - ја не знам, откад је мало одрасла, сасвим сам одморна. ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, да вам кажемо зашто смо, то јест, дошли.
) Венчање зацело; - мала забава. Девојки велика радост, и новци у кући. МАТИ: То је. ТЕТКА (скупи карте): Откад ја размећем карте, нису ме ниједанпут превариле. УГЛЕД 5. ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊЕ МАТИ: Где си ти, девојко?
(Соба мужевља) МУЖ (седи иа прегледа један протокол), ЖЕНА ступи ЖЕНА (трчи к њему): Откад те нисам видила!... МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла.
Ајде, кажи, чим су те оправили, шта си донела? ЖЕНА: А шта си ми ти купио откад сам доведена? Видиш, морам да ти кажем, срамота је, ни капу ми ниси јошт наручио. МУЖ: Велика ствар!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Шта се не спремате? СМРДИЋ: А шта знамо чинити? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта знате чинити. Што не копате редуте? Откад ја вичем да се копају редути! Гди су барикаде? Сви на ноге, па се оружајте! ШЕРБУЛИЋ: Ми не умемо тући се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гојко, и беже му жао, Сети с' Цвете, па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Што је теби, брате Радивоје Откад злато ти угледа моје? Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима.
(БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) Је л' то данак, кад му ведла неста? Је л' то сунце, откад сијат преста? Што л' потмоло тако у ме гледи, Тако ладно, да ми с' срце леди?
28. Заман гину Варадинци, Заман, заман Банаћани, Заман они красни синци Соколови Кикинђани! Ох, откад се бојак бије, Жешћи гуја било није! 29.
Та не бија ни ја кукавица, Ал' он беше нама перјаница. Кад упаде, када Турке сави, Одма крвца све поље поплави. Откад крст се са некрстом лупа, Нико крста боље не окупа Та у крви у злотворској клетој, Десно крило би он вери светој.
Сети с' Цвете па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Шта је теби, брате Радивоје? Откад злато ти угледа моје, Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима; Још ме чудно гленеш кадикада, Да
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У нашој кући, откад се зна и памти, никад нико није имао сата, нит је ко знао да по њему чита вријеме. Мој стриц Ниџо, кад се вратио са
— Бјежим од пљуска! — гакну ногати баја. Варакам се овако с њим читавог божјег љета откад знам за се. — А који си ти? — опет ће дјед. — Ја сам ти неки Раде с Брдара, ходам по најму. — А код кога си сад?
То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили. Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па тегли и ћути.
— Џабе ти је, кад мене зашкакља и некакви мрави уза ме крену, ја ћу њу спјевати, па је л гинути, јест. Откад је устанак почео, а Ђуро се „сврстао у редове“, увијек су из његове јединице стизала у село некаква „жалобитна“
— уозбиљи се делија. — Ама, знаш ли ти, друже, да је нама, крајишкој дјеци, једина и највећа милошта и дар, откад знамо за се, само орах и ништа друго, особито зими.
Је л јасно, другови, а? А самом Илији, откад је добио сат, заиста се нешто разбистрило пред очима као да при себи има неку тајанствену лампу па је само дигне у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим,
И сви се томе зарадоваше. Али ево, опет, откад настаде лето — ко зна шта му би? — он отпоче поново да иде као и пре по пољу, селу, и тамо да остаје дуже и — што је
— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто. Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
намисли и она да куша онога јела и пића из рога, јер је судила да то мора бити јако добро, пошто се на Милошу познало откад се почео хранити из рога.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— А где вам је икона? ЉУБА: Иконе немамо. НЕША: Тамо у другој соби. СТАНИЈА: Како се све измени овде у Београду, откад нисам била. НЕША: Има двадесет и осам година? СТАНИЈА: Прошло о Ђурђеву дне. НЕША: Е шта ћеш.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ја женски род онако исто почитујем као што иј најприљежнији Епикура ђак почитује; и од осам година овамо, то јест откад сам намислио женити се, нисам милије сентенције нашао од оне из Шилера: Чествујмо жене, те преду и ткаду, Шчастија
Мало затим ПЕРСИДА). ПЕЛА: Оваковог стра откад сам жива нисам препатила. Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем
СРЕТА: Нека, други пут ћу ти купити рукавице. Дед мало ракије. СУЛТАНА: Ја не пијем ракије! СРЕТА: Откад? СУЛТАНА: Откад ме је мати на несрећу родила. СРЕТА: Да шта пијеш? СУЛТАНА: Ја сам на кафу научена.
Дед мало ракије. СУЛТАНА: Ја не пијем ракије! СРЕТА: Откад? СУЛТАНА: Откад ме је мати на несрећу родила. СРЕТА: Да шта пијеш? СУЛТАНА: Ја сам на кафу научена. СРЕТА: Ха, ха, ха!
Бесна је она, напуштена, а не луда. две године чинило ми се нисам имао жену у кући него јагње, али откад се милостива госпођа довела, побесни. Чекај, отоич сам ти истерао два ђавола испод коже, али видим има јошт пет.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
2 У сувом доку са остатком снасти, Експонат из ког ветри мирис чаја; Тимарен брижно, али лишен сјаја Откад Земљотресац над њим нема власти.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стална музејска температура, влажност ваздуха и све што уз то фура! „Откад је Нена порасла, много више излазимо“; каже четврта вештица. „Јесте ли били у хотелу 'Југославија'?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Дивило се мало и велико; и сви су јавно говорили да, откад им је сам цар умро, такве параде није било. Било је и поклона, и млого којешта, али, као што кажем: моја воља није
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сећају ме се другови стари — откад заједно нисмо! — и јутрос, ево, из краја родног, овакво добих писмо: „Мој стари знанче, што ли ми радиш, одавно
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: Не знам зашто? АГАТОН: Е, па зато, брате, што ти чак немаш ни занимања. Откад те знам, ти си само „овдашњи”. Трифун Спасић, овдашњи. Никад ниси имао никакво занимање. ТРИФУН: Не знам ни што ће ми.
Ви увек тако некако заведете разговор да ја заборавим оно што је најважније. Откад ми стоји у џепу ова цедуљица на којој је тетка написала рачун о утрошку оног новца што сте јој дали.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица се намршти кад уђе, умало не запуши нос руком. Гојко то опази, па се обрте Стојану. — Је ли море, ти? Откад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!... Ја... ја...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Да л ви то плачете? СИМКА: Шта вам пада на памет, зашто бих плакала!... Али нешто ми се, откад сте дошли, врти по глави. ВАСИЛИЈЕ: Кажите шта. СИМКА: Па ето то... Видите да је рат. А ви...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Зато се сад почео бојати и народа. Откад је старац дошао у Рим, о цару, његовим сјајним дворовима, о његовом неизмерном богатству и о његову небројеном благу
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— рекох одушевљено. — Разуме се, — продужи господин министар — велика и значајна утицаја. Ево, на пример, откад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедела за мираз себи.
Бог да јој душу прости! — Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! — Није сваки дан Бадњи дан... У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца... Хуууу!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А он још пуши и тражи излаза своме чемерном стању: закључио је сâм, да, откад га је мајка родила, страшније ни теже ноћи није провео.
Видесмо да неће ни доћи. То му је првина, откад је дош'о међу нас, да не дође пред ручак и вечеру на 'ладну. Разиђосмо се оборених глава, жалећи капетана и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале! Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си пошао.
Гле ти ње! Немој да мислиш ако смо пристали да те дамо, да смо те уписали и у његову партију! ДАНИЦА: А откад си ти то у очевој партији? ПАВКА: Откад сам се удала, синко. ДАНИЦА: Е, па и ја откад сам се испросила.
ДАНИЦА: А откад си ти то у очевој партији? ПАВКА: Откад сам се удала, синко. ДАНИЦА: Е, па и ја откад сам се испросила.
ДАНИЦА: А откад си ти то у очевој партији? ПАВКА: Откад сам се удала, синко. ДАНИЦА: Е, па и ја откад сам се испросила.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном. Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и
Максим настави хркање још јаче. — Пази, животиње једне, како је заспао! Е, баш се тога човека ништа не тиче! Откад га дељем, па једва нешто мало! Него — није ни чудо. Друштво је криво.
Очима се разговарају. Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Море кључа, ко дрожда... Ко сам? Нико! Кад? Никад! Где? У Милочеру? Можда... И већ уздишем: Откад Не видех мој Београд — Дана двадесет осам! У Београду знам ко сам...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Данас је народ дошао да пазари. Овдје осим Црногораца има и нашијех поданика, Ораховљана, Лепетанаца и другијех. Откад су Французи били, слободно је извањском народу да у град улази...
Знаш, видите, све што смо доживили откад је принцип прошао! Колико се гостију измјенило и како се испратише! А свијет је обезбожио, знаш, видите, напустисмо
“ Откад је Станко почео да говори, ђакон се нешто загледао кроз стакло од прозора; зинуо мало, држећи на лијевоме длану боцу,
„Тамо сам почивао колико се он спремио и на коња узјахао“, рече показујући главом пут видара. „Ово је, пети дан откад се ранио?“ „Да, пети. Четир је лежао у Озриниће, а ово је пети. Јуче у вечерњи хлад, кренусмо тамо.
Промишља на понашање Јанково откад му је у кући; спомиње се свега, али не види ни трага каквој сумњи. Пребира опет у памети неће ли се сјетити чега што
Прошао ме ијед. Збори слободно, само не срамоти. Сваку ћу ти чути. Ти рече да ти је невоља. Да чујем, жено, каква?“ Откад он започе те ријечи, она се помало прибра, пак најзад, уздахнувши још једном, одговори: „Како ми није невоља!
Сердар је загрли и пољуби у чело. Под тијем топлим цјеливом, кога не бјеше осјетила, Бог зна откад, румен се проли по њеном жутом лицу, па та румен сађе и опточи јој врат. „Е бруке наше!“ рече она дижући се.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Препородило ме ово умивање! ИКОНИЈА: Више и не памтим кад сам путовала! Откад сам Раденка саранила, нисам! АНЂЕЛКО: Како седну у воз, одма се изују, па печено пиле у крило! Истина, има и цица!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
испод њених ногу, пошто опет седне и завали се): И ето, кусај, пиј (налива му чашу), па да ми причаш то: како то? откад то? Све, све, све! (Раскалашно се зацењује.) Брзо, одмах, брзо! ... Не могу да чекам више. Све, све, све!
СТОЈНА Не знам, газдо. Но знам само да се овако више не може да издржи. Ја бар не могу. Откад се она несрећа деси и он овамо код нас дође, ето и ноћ и дан све је уједно. Ја више не могу да издржим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Спомињем се, откад себе памтим из детињства, да сам неисказану радост имао кад би ми рекли: „Ићи ћемо у Семартон.” С већом сам жељом
Али, ево невоље, нема се с чим дотле доћи. Откад је год Тријесте на свом месту, у боље време за ме није у њега могао доћи господин Варлаам, росијски архимандрит, с
„Јест начин у вешт ’ма!” Ово ни у чему не ваља заборављати, и по овом правилу у свачем судити и изреченија чинити. | Откад је год град Лондон онде гди је, не знам је ли ико у њему само зато што новаца није имао тако благополучан био како што
С њим се поздравим и почнем разговарати латински, којим језиком он бесеђаше с предивним красноречијем и исправностију. Откад сам из Молдавије изишао, нисам био тако весео као у ови дан.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња приону својски. Јадник се не бјеше омрсио богзна откад, а још тога дана пјешачио четири часа. Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго
Бакоња је све то слушао њекако расијано, откад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху те се и не мрднуше кад кувар уђе.
И сви се обредише. — Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! — рече говедар Лису. — Промисли, дијаче, откад је њега бог узеја, па се, јето, прочуло да се диже, не сми ти од тада вражи приковођанин амо у крађу!
— рече благо. Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се да је протекла година, а не један дан откад је пошљедни пут ходио на чесму; чинило му се да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз
Кушмељ би пријатно изненађен видјевши колико је Бакоња нарастао за годину и по откад се не видјеше. — Липо моје дите — рече он, пошто се пољубише. — Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи!
Брне је погледао синовца и надимао образе. Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан откад је у манастиру а да стрица не чешка ни по леђима ни по листовима.
Мени је дошло фра-Јакове, да штагод учиним од себека. Јево четири године откад га вирно служим и уз њега муке мучим! Шта сам му ја крив?
Прије догађаја са Пјевалицом Бакоња бјеше свега два-три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али откад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се
пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али откад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.
Једна неугодна мисао изазва другу. Доиста му Бујас намјешта замке! А онај гадни Мачак, откад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију постао је така притворица да се човјеку не мили погледати на
Већ је година откад га Бутре послужује. Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица. Бакоња му бјеше идеал.
Да испричамо укратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца откад га Пјевалица истјера из собе. Прво што треба споменути то је да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
као да му одговара на неизречено питање, па опет брзо гурну хартију на дно џепа, смирујући се; чека он овај тренутак откад памћење носи у себи. Среће очев поглед и не скреће свој. Дуго се гледају.
Осовина великог тоцила једним крајем пободена у багрем, а другим у церов дирек, ракљаст на врху. Откад памти, тоцило више нико није употребљавао.
Откако сам се родила и откад знам за себе, све ћу испричати, Господе, молим ти се... Тукла је краву палицом по брњици што је обрстила и поломила
„Кад те Аћим зове, врати се. Умри, али не дај лудима да се радују твојој сиротињи. Откад је дошао из апсе, није се дигао из постеље. И теби ће бити лакше да с несрећом разговараш у четири ока“.
И свако јутро ме запиткивао да ли су ми деца здрава. Само: Аћим је бог... Посланик откад памтим, вођа радикалски, новине све пишу што он каже, и газда, може за буњиште да ме купи.
Ђорђе не зна да такве бербе није било откад је Прерова. Улази у гробље. Оно да му каже да ли је Адам жив. Осети мирис тамјана и воска.
Знала је криво да измери, смела да закине надницу. Хтела је својски да помогне кад си у муци. Аја црну воду пијем откад памтим себе. После неке буне, Турци ми ухватише оца и натакоше га на багремов колац.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А можда их неће ни бити, јер је улаз у пећину забрањен откад се један од дечака није вратио из ње. Једно је извесно: постоји Плава пећина и у њој вила која најхрабријима поклања
Овај се трже. То није било, нити ће бити! Мора да му се придремало? Откад лептири говоре? Али, румени понови речи златног, а плави климну главом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О мајко, мајко! о мила сени! Откад те, мајко, нисам видео, Никаква добра нисам видео!... Ил' можда мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они наћулише уши. „Погледајте безбројне ове звезде! Оне покривају од памтивека небески свод. Откад се појавио на Земљи, човек их је посматрао, разазнао њихова јата и дао им разна имена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
превијају од бола, усред оне запаре и прашине, и са ноктима у зубима ћуте и питају се само очима: кад су, ето, откад и зашто су они престали бити људи?
“ „И камен би тврди попустио“, преде она упорно, али стално помирљиво, „откад ти говорим. Тако те и за славе увек морам да преклињем и пред тобом богорадим, па су нам се људи и пријатељи већ и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Крхка здравља, обазрив према свему и свакоме до границе смијешног, просијед откад год га ја памтим, брижљив до педантности у одјећи и у свему другоме, стриц је просједио свој вијек у тој просторији а
како можеш тако неозбиљно расправљати о тим стварима, тако олако ударати у саме темеље на којима почива људско друштво откад год је изишло из животињског стања!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Уђе капетан у собу... У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А мати рече: — Јест, кћери; царев син и Оштар Дан воде кћер једнога краља; али је се ипак неће ужити, јер откад је царев син отишао од куће, њему се чини да нема него три дана; али тому има већ управ три године; и у том је њему
вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске му вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је откад ја знам било.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Г. Оче, ево опет мене. Твоја цура тражи тебе: Сад је болна, нагло вене: Не познаје данас себе. Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само..
Не знаш ни то, да сам све пребол'о, Да си сада прошлост моја сјајна. Моја љубав под животом спава, Откад мис'о рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава, Моју љубав још сећање не да.
Ћипико, Иво - Приповетке
То је њено, а за туђу вољу, што јој се намеће откад за се зна, већ давно је замрзила. Али се Марко не брине за њена унутрашња чуства; једнако је осорљив, а није се
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па јест, може да буде пријатно! ВАСА: Ама, откад ја чекам да неко из наше фамилије онако... како да кажем... да одскочи, брате, да се чује, да се види и да се прослави.
) САВКА (љубећи се са Живком): А ти мене, Живка, заборави! ДАЦА (љубећи се): Ју, слатка моја Живка, откад те нисам вид'ла! Добро изгледаш: ту, ту, ту (пљује) да ми те не урекну!...
А ти, тетка-Дацо? ДАЦА: Ју, слатка моја, да ми опростиш. Откад ја говорим мојој Христини: хајдемо до Живке, ред је да јој честитамо, ко ће ако нећемо ми, фамилија?
јер госпођа ми је наредила: који год продавац прође, да купим све колико год бројева има, али свега је један прошао откад стојим на капији. Не знам да л' још да чекам на капији?...
ЧЕДА: Откад ја то говорим. ДАРА: А не могу да поднесем ни ову срамоту. После овога што је изашло у новинама, веруј, ја не бих
ЖИВКА: Ју, слатка моја госпа-Нато, баш вам хвала што наиђосте мало. Откад вас нисам видела, па баш кажем: што ли ми се то госпођа Ната одбила?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
које је, и у овом случају, пропраћено колебањем међу јавом и сном: „Са својим болесним трбухом, што му је мање сметао откад започеше бојеве, лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи се цео дан да изиђе у логор, који беше начињен на утрини,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Ух, ух, ја ђаво! ЈОВАН: Како ви то све знате, као маторац неки. ФЕМА: Ја сам млада, Јокан. ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим! А јесте ли видили како је лепа?
МИТАР: Ја видим промену, али не знам зашто; та ни шест недеља нема откад ти је отац умро. ЕВИЦА: Она оће да је код ње све као код највеће господе.
Петровић, Растко - АФРИКА
И ко зна још откад! После, ја сам био сувише уморан и тужан, сувише огуглао, да бих тражио и како да улепшам свој положај у Сикасоу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Остан’те овде за неки дан! Чекаће паша!... Има времена!... РАДАК: Па ево, бабо, Керуше градске откад чекају Да паша липше... Па ће липсати, Макар то било и догодине!... СТАНА: Безобразниче!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Говорећи ово, једнако је оправљао кола. Упитам га одакле је. — Не знам одакле сам; заборавио сам већ откад сам на граници — одговори ми он — а скоро ћу заборавити и како ми је име. Баш нас јадне коморџије посатираше јурећи.
— Добро бар да знам да ти ноћас на спавању — украдем. — Та знам ја да си ти кесарош, откад те је. — А ти си имао посла с кесом пре но што те је и било на овом свету.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима. Било је прошло одавно време откад је требало да се врати. Већ сам се био забринуо. Али десетар ми рече: — Не брините.
— И ови су уз пут „убијали“ сигурно лафове — вели Пера и притрча Фјодору: — Браћец дорогој, где си богати, откад те нисам видео! — вели, иако га први пут види, и снажно загрли. Нико не може да дође до речи.
И сви се они распоредише са обе стране пута да виде трку, прву откад Водена постоји. уз пут „Фикус“ даје савете Пери и Сими: — Уз-дигни се, „жажмури“... полегни и кидиши.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
оку И возбуди предубоку Рану тужну срца мог; Рећи ништа ти не могох, Жалост нема речи млого, Питај само срца твог. Откад с тобом се опростих, Одрекох се све радости, Празан ми је цео свет, Јер без тебе нема мене, Ка’но што без росе вене У
три дна бела, И три заман ноћи Он проведе — без помоћи, Виловскога с’ плашећ тела; Кад четврта зора рујна Свану откад брат му тамо, Вика, хука чу се бујна: „Да из двора њега дамо!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Ха! ха! ха! гле Вује ти! Међер и вук се уме шалити? БОГДАН: Па како, Вујо? Де причај, како још? Откад нам светла дође госпођа, Ваљда се дворац сав изменио? Све по латински?... Вила ил’ кастел? Ил’ тако нешто?...
МИРА: А сад? Зар не знаш више љубити? СТАНИША: Ја не знам — Не знам ни како ми је, Откад ме она змија уједе, Чисто ми срце поста дивије.
БОШКО: Немамо више оташтва! СТАНОЈЛО: Сердару седи, ми га немамо! БОГДАН: Без оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше —
СТАНОЈЛО: Сердару седи, ми га немамо! БОГДАН: Без оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше — Нема нам онде више оташтва!
БОГДАН: Без оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше — Нема нам онде више оташтва!
оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше — Нема нам онде више оташтва!
РАДОШ: Откад сте оно ногом несрећном У Турке пошли — издајници сте, И проклетници клети одонда... БОШКО: Не куни, бабо, својих
— ВЛАДИКА: Давно је, сине, Откад ми вида мутне зенице Кроз дуге ноћи залуд чекају Блаженог санка сјајне образе — Ал’ залуд, залуд — одбегоше ми
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Пред њим на неколико корака пасе Јаблан. Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли.
Сам владика да дође, па ништа! Кажу стари људи да је за турског суда само једанпут био у граду, а откад је Шваба ушао не сјећају се да су га икад видјели.
Судац: Не питам те то, већ бих рад знати колико му је година. И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну? Судац: Па има тако двадесет и три, и четири године. Давид: О, млого, по Богу брате!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Скупља са пода акта којима га је Жика гађао и загледа их.) Гле, па ево их акта Перићеве интабулације. Откад их тражим, човеку прошао рок за жалбу због тога што се изгубила акта.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
О, мајко, мајко! О, мила сени! Откад те, мајко, нисам видео, Никаква добра нисам видео... Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
у модрини зоре, готово у мрак будио би се. Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине. Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.
Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола. Баба Стана сиђе и приђе кући.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. — Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Откад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...
И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и помало увуче се у друштва и породице, а откад по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и нашавши у њему имена дароватеља што
Могао бих и побјећи преко границе? — Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, откад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена док је одмах преко планине турско било! ....
Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи. Затим је поглади и окрену се к Иву: — Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица. Добра је на млику...Сваки дан даје по двије—три литре. — А је ли боље оцу?
— Јемају правищу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно!
— Ни ни другоме боље! Нимам него себе хранити... — Одавна овако живите? — Одавна?! — понови старац. Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... — И уви јек тако? — опази Иво. — Увик...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (двосмислено): Биће, биће и друго, све ће бити. (Раздрагано): Знаш ли, снашке, откад поче да живиш, крећеш се, да примаш госте, а покаткад да излазиш, да се виђаш, цела варош, све се опет у тебе залуди.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мало је болело родитеље његове што им, откад се оженио, никако није долазио. Пише, зове, али сам не долази. Једног дана Ристана опреми мужа на пут.
Малчице су као узеле ноге да издају гос-Тошу. Очни лекар му баш зато даде одлично стакло, и откад натаче наочари, гос-Тоша не избија из куће и много чита, нарочито пољопривредне ствари.
Ко зна откад је она заправо мајка Јуличина, јер сталну и редовну бригу над дететом никада нико сем ње није водио. Тако исто нико не
Напушта ме ваљда здравље... Те јесени госпа Нола се разболела. Први пут откад је жива, озбиљно, с легањем у постељу.
Влаовићима, па Лукићима, па Крачунима, па са, не знам ти ја, грофовима или племићима фон Опрешама — и то само за време откад сам ја овде, и нешто мало од времена о којем ми је Тодор причао...
За три месеца дана сам у Италији више сазрео него у Бечу за године, и него откад уопште за књигу и школу знам! Рим, дај ми Рим, Господе Боже! па макар отсад писао на италијанском језику само...
Тих дана показала се фрау Роза, први пут откад је паланка зна, напудрована и у мидеру. Изгледала је, онако болесна, као мумија, али резултат је испао позитиван.
Кад, неочекивано је пресече стари господин Аврам. Тај стари, врло стари господин Аврам, откад не миче више никуда из паланке, познат је по томе: што је некада крстарио по свету и био ужасан трошаџија, а кад је
Јана, кад отплаче, слуша даље увек оборених очију. Она нема матере откад зна за себе, и њена родитељска кућа претставља сасвим друкчији чвор, суште друкчији од љубавних и пијаних вечеринки, а
Сава Бајић, шустер по занату, некада крпа, а после пођонар, до чега је много држао увек, а најенергичније откад је подигао своју кућу. Енергично је одбијао да „удара флеке”.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
неће да је луд, при почетку настојашчег дела, и ово мојим читатељима за доказати, морам малко путем Александровим. Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који
принесем, а за један моје комшинице пољубац ја би се разрешио и више што учинити неголи само навести оно што сви, откад је романа постало, наводе.
да је време опет к нашем Роману вратити се, који је, међутим, на својеј Розинанти грдном једном шумом тихо јашио; откад је претпохваљеним магараца примером научен увидио да су незадовољство и очајаније такове ствари које више вреда него
000. »Ви нећете моћи представити себи, господична моја, каковим је неспокојством срце моје напуњено откад сам срећу имао вас познати и о вашим многоценим качеставама и количеставама уверити се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Слушај, побратиме — вели шеретски Душан ја мислим, то је први случај откад војска на свету постоји, да један посилни подноси писмену оставку своме официру. — Ах, оца му његовог!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и сред огромне сале што давно већ је знана Седећи непомично вребам Истрајност наспрам Смрти Ја се не сећам више откад ни колко има дана Да су нам погледи тако унакрсно упрти Једно ће од нас истрошено склопити своје очи, И кроз њих се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— упита дечак. Затим хтеде да се ослони леђима о липу али му се стабло иза леђа измаче. — Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте? — рече неко и насмеја се, презриво.
Затим хтеде да се ослони леђима о липу али му се стабло иза леђа измаче. — Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте? — рече неко и насмеја се, презриво.
— окрете се Светли брат свом малом сину, али се Царевић наглас насмеја! — Откад певају овце и папагаји? Микики-Мики-Но! рече. Гости су у чуду трљали очи. И дечаков отац протрља очи.
— Сад си мој! — узвикну Хоботница. — Откад сам трећег мужа прогутала не прија ми удовички живот! Чу ли ико Белутково опирање!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
« А зар ја не бех млад? Бех ваљда слеп, сакат, те ме ни једна не погледа и памет ми не помери. Зар ја не?... Откад ожењен, хаџија већ, па не смем у механу да уђем. Бојим се, видеће ме старији, трговци, људи...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кунем вам се, откад јарко сунце грије, Запамтио нико 'наке очи није; Лијепе и мудре, свијетле и црне, Пуне живе ватре гдје ми душа срне!
ЛЕПТИР У врху села Јела Козлиће пасе и све се вере, Савија гране И с гране бере Лешњике ране По брегу. Гле! откад пахуља снега На лесковоме листу? Није.
На ухо бих шапнуо јој ти'о Све што живи и дише у мени. 35 Откад са мном драга није, Не смијем се као прије; Многи бећар шалу збија, Али ја се не насмија'.
35 Откад са мном драга није, Не смијем се као прије; Многи бећар шалу збија, Али ја се не насмија'. Откад сам је изгубио, Ја ни суза нисам лио. Срцем носим тугу многу, Но плакати ја не могу.
63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад мило не гледају Твоје сјајне очи на ме. О, љубави златне звезде, Пресјале су ваше моћи, Испод мене понор пуца —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
званог метода историјско–културне реконструкције“, и веома, лако одстрањује све додатке и наслаге каснијих времена, откад је епска поезија сишла мећу сељаке, а утврђује првобитне, чисто феудалне њене ознаке, типичне за оно време кад је она
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
За сликање Друга Марина поза Звала се „Слатка нервоза” Мара на прозору чека Драгана из далека За сликање Откад се удала Мара За Ђуру сластичара Ради на точењу бозе Па јој и није до позе За сликање БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ Бегунци од
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Међутим откад је приступио чети, Ђоки као да се смаче испред очију прозирна сива завјеса кроз коју је, вечером, гледао чудовишта и
— Откуд знаш?! — врцну се Стриц као да је нагазио на дивљу мачку. — Знам. Он мора тако доћи. Откад је видио првог наоружаног војника, Јованче је непрестано замишљао да се и Николетина Бурсаћ, она отресита и крупна
Сад се пољар још више зграну: — Стриче! Зовете ме стрицом, ништа се не бојите, шта је ово данас? Откад пољари по свијету ходају, ово се није десило.
— И ја бих, драги Стриче. Прошло је већ богзна колико времена откад су се дјечаци склонили у пећину, а још увијек не могу да изиђу напоље.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« (Сотом указује како је врла издавна непресахућа она вода: близу две хиљаде година откад једнако траје; до Христово доби студену и лепу воду имадијаше у себи изобилно)...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашога Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!... О, бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!
На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац